Уместо 1.500 нових радних места помпезно најављиваних од стране локалне самоуправе за прошлу и ову годину, за само годину дана у Сремској Митровици без посла је остало више од хиљаду радника. Из необјашњивих разлога, подаци о броју отказа у страним компанијама које послују у граду на Сави потпуно су обавијени велом тајни. Медији су, и поред бројних телефонских позива и писаних захтева менаџменту Модине и Еуроцајта, остали ускраћени за релевантне податке, који се од јавности очигледно крију.
„Још од почетка године осетила се криза, радници су се узнемирили, али смо од пословодства добијали уверавања да се ради о тренутним проблемима, који ће се убрзо решити. Но, пролетос и летос су кренула отпуштања, најпре уговораца, па онда и нас стално запослених. Шефови су нам саопштили да смо технолошки вишак, уз понуђену отпремнину од 200 евра по години стажа. Излазиле су листе са именима за отказ, док сам се ја сама пријавила. Имам студента у Новом Саду, муж ради у другој митровачкој фирми, плате недовољне за нормалан живот. За десет година добила сам 2.000 евра отпремнине, што је одмах плануло на огрев и поправку куће,” прича Митровчанка, која је посао потражила у пећиначкој општини, док је отпуштеним радницима који не нађу посао остављена могућност добијања материјалне надокнаде од Националне службе за запошљавања.
У Самосталном синдикату Сремске Митровице кажу да је ове године у компанији Модине отпуштено око 400 радника, који су били ангажовани под уговором, док је остало њих 150 стално запослених.
„У Модини имамо наш синдикат, редовно се информишемо о стању у компанији. Због турбуленција на светском тржишту услед ратних дешавања, дошло је до смањења тражње и пада производње, па се то одражава и на отпуштања радника. Најпре се свуда раскидају уговори на одређено време, остају стално запослени, у Модини их је око 150, а међу њима стотину на плати од 60 одсто на принудном одмору, док их је педесетак радно ангажовано. И радници и синдикат се надају превазилажењу проблема,” каже Наташа Сапун, председница Градског већа Самосталног синдиката Србије.
Америчка компанија Модине, произвођач размењивача топлоте и расхладних уређаја у аутомобилској индустрији, у град на Сави дошла је 2017. године, наследивши у просторијама бивше Митровачке индустрије вентила МИВ финску Лувату, да би две године потом саградила нову халу. Ове године, у присуству високих званичника, свечано је отворена друга хала на 16.000 квадратних метара, која сада зврји празна са потпуно новим машинама, док је Развојна агенција Србије компанији Модине доделила субвенцију од 1,7 милиона евра под условом да за две наредне године запосли укупно 330 радника.
Остаје да се види да ли ће менаџмент компаније успети да до краја ове године на неодређено време запосли 80 радника, те оправдати седам милиона евра улагања у производњу, што им из обавезе следује за добијање прве транше средстава из субвенција.
У просторије градског синдиката редовно по консултације долазе и раднице Еуроцајта, где никада, од 2007. године када је предузеће почело са радом, није постојала синдикална организација, па им је и синдикална помоћ ускраћена. У тој фирми такође је немогуће доћи до званичних информација.
Како Кораци незванично сазнају, током ове године отпуштено је око сто радника, док је пред њих још стотинак неизвесна судбина. Тада словеначка компанија Еуроцајт, а сада непознатог власника, произвођач каблова за аутомобилску индустрију, стигла је пре 14 година у Сремску Митровицу и запошљавала 300, углавном жена. Еуроцајт редовно сарађује са компанијом ИГБ аутомотив из Инђије, као сталним кооперантом, која се бави производњом грејача за аутомобилска седишта.
Пословање Еуроцајта од почетка је нетранспарентно за медије, а како сазнајемо, о најновијим дешавањима менаџмент предузећа „топло” је препоручио преосталим радницима да „не причају по граду и шире дезинформације о гашењу фирме”.
Пре годину дана, шок међу Митровчанима изазвала је вест да аустријски Герлингер затвара некадашњи гигант екс-ју Фабрику меса и месних прерађевина „Митрос”, упркос обећањима државног врха да ће наставити са радом. На тржиште рада упућено је 470 радника уз стимулативне отпремнине и помоћ града у износу једне минималне зараде.
Бројне спекулације о евентуалној продаји Митроса домаћим кланичарима и даље су у оптицају, док у фирми тренутно ради десетак административних службеника.
Инвестициони бум у Сремској Митровици – још једно празно обећање
Локална самоуправа је пре две године у локалним медијима помпезно најавила инвестициони бум и отварање 1.500 нових радних места, али до тога никад није дошло. Тада је било најављено отварање четири нове фабрике, уз нова радна места у Модини и Итону. Међутим, упркос присуству високих покрајинских функционера на отварању малих погона са по 30 радника, сума сумарум је да је у две индустријске зоне, Север два и Језеро, на укупној површини од 300.000 квадратних метара, у последње две године запослено само 570 радника од обећаних 1.500.
Рума – рај за инвеститоре!
„Ми не кубуримо са инвестицијама, Митровчани су позвани да дођу код нас, јер овде увек има посла! Већ имамо неколико великих страних компанија са по 700 до 1.000 радника, а на нашој Румској петљи, великом градилишту, сада се граде погони пет компанија. Надамо се да ће следеће године посао бити обезбеђен за две хиљаде радника из свих сремских општина,” поручује Душко Љубишић, председник општине Рума.
Ауторка: Нарциса Божић
