Страхиња Мацић из иницијативе Право на воду каже за Н1 да Србија годишње изгуби 35 одсто воде, што је око 250 милиона кубика пијаће воде, што је еквивалентно једном златарском језеру. Ова иницијатива је објавила мапе са локацијама несташица воде у Србији током јула и августа, а на њој се нашло 65 места, која током два најтоплија месеца нису имала редовно воду, због рестрикција или кварова на водоводној мрежи.
Мацић истиче да је суша којом смо били погођени „учинила очигледним свима све проблеме у сектору воде и водоснабдевања којима смо иначе изложени“, пише Н1.
„И некако је погодила јако широк круг људи и изложила два основна структурна проблема, а то су огромни губици на водоводним мрежама и управљање њима”, наводи Мацић. Додаје да се не ради само о губицима воде, већ и о хемикалијама утрошених за њен третман и енергија. „Кад бисмо само за једну трећину успели да смањимо губитке, остварили бисмо уштеду од неких 60 милиона киловат часова годишње, што је укупна производња хидроелектрана у Овчарско-кабларској клисури”, каже Мацић.
Истиче да је други проблем управљање водоводним системима, што раде комунална предузећа, која немају планове, специјализоване тимове за проналажење цурења, проналажење дивљих прикључака. „Овде је јако битно нагласити да су комунална предузећа само корисници и управљачи, а да су власници комуналне инфраструктуре, па тако и водоводних система јединице локалне самоуправе, које очигледно до сада нису давале адекватан приоритет овом проблему”, указује он. Наводи да више воде исцури кроз цеви него што буде потиснуто ка потрошачима, и отуда је главни проблем са водоснабдевањем – „захватамо превише воде, имамо огромне губитке и немамо адекватно управљање тим губицима”.
Осврнуо се и на пресушивање реке Ибар, појашњавајући да то указује на проблем суша и климатских промена. Наглашава да су први акти који се тичу адаптације на климатске промене почели да се доносе већ 2015, тако да не можемо да кажемо да смо изненађени данашњом ситуацијом. „Прошле године је усвојен и програм адаптације на климатске промене, а одавно донета стратегија управљања водама је прописала смањење губитака на водоводним мрежама на неких 25 одсто, што је међународно прихватљив праг губитака… Сви климатски модели показују да ћемо у наредне две декаде имати две или три овакве године по декади, а до краја века овакво стање би требало да постане нажалост – редовно”, каже Мацић. Додаје да су институције морале одавно да почну мере адаптације, што подразумева реконструкцију водоводне мреже, како би се губици свели на прихватљив ниво. Наводи да су процене да нам за то треба 800 милиона евра и указује да мало самоуправа има довољно средстава, те је апеловао на републичке власти да им помогну да финансијски поднесу тај терет, а грађане је позвао да узму учешће у јавним расправама, да траже да се решавање овог питања учини приоритетним.
Митровица стабилна у водоснабдевању?
Према вестима истакнутим на сајту ЈКП „Водовода” из Сремске Митровице, ситуација са водоснабдевањем у граду је била стабилна и током најтоплијег периода лета и високих температура. Из постројења за прераду воде у дистрибутивну мрежу потискује се између 370 и 420 литара воде у секунди а највећа потрошња је од 17 до 21 час, наводи се на сајту “Водовода”. Током таласа високих температура, повремене прекиде у снабдевању водом имала су викенд насеља што је уобичајено за овај период године.
„Водовод” снабдева 80.000 становника а обухвата град и 17 насељених места Општине заједно са викенд насељима осим Раденковића и Старе Бингуле који су без организованог водоснабдевања. Додатни, локални системи, постоје у шест насељених места-Босуту, Сремској Рачи, Јарку, Чалми, Дивошу и Бешеновачком Прњавору. Укупна дужина мреже је 390 км а број прикључака је 27.800, истакнуто је на интернет страници ЈКП „Водовод”.
За пријаве кварова грађани могу контактирати дежурни број телефона 022/626–200 а обавештења о планираним прекидима у водоснабдевању ажурно су истакнута и на сајту предузећа.
Извор: Н1
