Данас у Сремској Митровици једва да и постоји неки траг да су њој некада живели Јевреји. Једини траг њиховог постојања је гробље које се налази у једном од најсиромашнијих делова града, у ком су споменици ишарани и оскрнављени. Капија гробља се скоро никада не отвара, јер споменике нема ко да обиђе.
Први Јеврејин који се доселио у Митровицу био је Давид Леви, осамдесетих година 18. века. Већи број Јевреја населио се у Митровицу тек после 1870. године, по укидању Војне границе. Они су се досељавали из средње и источне Европе, а највише из Мађарске, Пољске, Чешке, Славоније, Бачке, али и других места у Срему. Јевреји који су се досељавали у Митровицу углавном су били трговци, занатлије, чиновници и лекари.
Почетком 20. века, у Сремској Митровици број Јевреја достигао је највећи број, њих 296, по реферату Едуарда Флајшмана, једног од потомака чувене породице Флајшман која је пострадала у Другом светском рату и једног од ретких сремскомитровачких Јевреја који су преживели страхоте холокауста. Тај број ће се временом смањивати, а до 40-их година 20. века, опашће до тек нешто изнад стотинак припадника ове заједнице у граду крај Саве.
Оволико бројна заједница имала је потебу за својим верским објектом. Синагога се налазила у данашњој Улици Светог Саве.

Нови објекат Синагоге биће довршен 25. октобра 1904. године. Синагога се налазила преко пута Митровачке гимназије, а ту се налазила и јеврејска основна школа у једној приземној кући, коју Митровчани и дан данас називају „Палестина”.
Зграда је била једноспратна, имала је три улаза на приземље и два улаза на галерије. Зидови синагоге су били беж боје, таваница унутрашњости небескоплаве са златним звездама. Први рабин који је деловао на територији ове општине био је Јакоб Моган.
Почетком Другог светског рата, објекат синагоге је затворен и већ почетком августа 1941. године почела је пљачка и одношење свих драгоцености из храма. Скидан је чак и цреп и дрвене греде.
Јеврејска заједница је од нових власти НДХ готово збрисана, имовина им је опљачкана, а преживела их је само неколицина. 6. августа 1942. године, синагога је минирана и потпуно уништена у снажној експлозији. Са уништењем самог верског објекта, дошло је до уништења и свих јеврејских породица. Данас у Сремској Митровици више нема Јевреја, или их је остало занемарљиво мало.
На месту где је некада била синагога, пре отприлике 80 година, подигнута је спомен плоча у знак сећања у марту 2022. На жалост, спомен плоча је до сада неколико пута била на мети вандала, али је после сваког напада враћена у првобитно стање.
Траг историје Јевреја у Сремској Митровици јењава, а остале су само спомен плоче и текстови по којима ћемо се сећати једне историје која је покушана да се избрише.
Ауторка: Тијана Бојић