„Сваке године пригодним садржајима Галерија 'Сава Шумановић', уз подршку Општине Шид, организује дане сећања на славног сликара, једног од највећих имена српског сликарства 20. века. Синоћ је у реконструисаној Спомен-кући Саве Шумановића, одакле су га усташе, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, одвеле у Сремску Митровицу, у смрт; одржана су предавања и изложба фотографија“, истиче Јована Лакић, директорка Галерије „Сава Шумановић“ у Шиду, која током целе године организује промоције музејских публикација, предавања, као и бројне едукативне програме за децу и омладину.
У Сремској Митровици, у сали Скупштине града, у сарадњи са Министарством културе, синоћ је одржана пројекција документарног филма „Сам пред собом“ редитеља Драгана Елчића, који је, у част славног сликара, истовремено приказан у још 12 градова Србије.
Сава Шумановић рођен је 24. јануара 1896. године у Винковцима. Гимназију је похађао у Земуну, где су и најранији почеци његовог сликарства. Године 1914. уписује Вишу школу за умјетност и умјетни обрт у Загребу, где у сликарској школи Клемента Црнчића остаје до краја студија. У јесен 1920. године одлази у вољени Париз и похађа школу Андреја Лота, са чијих курсева је понео многа знања, али се и борио против његових утицаја, развијајући већ тада сопствени сликарски сензибилитет, којим је надмашио свог учитеља.
Експериментишући, развијао је своје сликарство од кубизма, преко експресионизма и класицизма, до, како је сам рекао, „реалистичког стила“, везаног за последњи десетогодишњи период његовог стварања у Шиду, оцењеног од критичара као „суштина његове личности и његове уметничке вере“.
Међутим, танана душа уметника није могла издржати све сензације спољашњег света, и тај раскорак је довео до личне несигурности, а ова до душевног поремећаја. Након повратка из Париза и краћег лечења у Београду, 1930. године Шумановић одлази у Шид и заувек остаје у њему. Шидске године потпуно су измениле његово сликарство, у којем доминирају боја и светлост, са тежњом да се оствари атмосфера пејзажа коме „прашина даје један питоми и љупки изглед“. У тим тешким годинама, усамљен, одсечен од света, заборављен и болестан, он слика не само пејзаже, него и композиције са женским актом, познате „Шидијанке“. У последњим годинама живота био је опседнут путевима, лепотом јаблана, багрењака и дудова покрај пута.
Усташе су, у оквиру велике офанзиве немачких снага на Фрушку гору, почев од лета 1942. године, вршили масовна хапшења и стрељања цивила из свих сремских места. Сава Шумановић ухапшен је на Велику Госпојину, 28. августа рано ујутро. Према сведочењу његове мајке Персиде, замолио је да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао у смрт.
У ноћи између 29. и 30. августа, ухапшеници су довожени камионима у казниону у Сремској Митровици, где су, после зверског мучења, извођени пред Покретни преки суд, који је једино изрицао смртну казну.
Међу 150 Шиђана стрељан је и сликар Сава Шумановић, који нема свој гроб, већ почива у једној од заједничких гробница.
Према историографским подацима, 1942. године у Сремској Митровици стрељано је између 2.000 и 3.000 православаца, у чије сећање је 60-их година, по нацрту архитекте Богдана Богдановића, подигнут меморијални комплекс Спомен-гробље.
Меморијална галерија чува 417 Шумановићевих дела
На десетогодишњицу убиства Саве Шумановића, његова мајка Персида преостале радове поклонила је Шиду ради отварања Меморијалне галерије, у којој се данас чува 417 дела славног сликара.
У даровном уговору дирљиво је написала: „После несрећне и нагле смрти мога сина као аманет сам задужила толико пута поновљену жељу да његова уметност нађе место и буде сачувана у нашем родном крају. Испуњавајући тај аманет, уверена сам у дубоко разумевање и љубав којом ће бити прихваћен како од грађана Шида, тако и будућих нараштаја“.
Ауторка: Нарцица Божић
