На званичној Фејсбук страници Музеја Срема, 4. октобра, објављене су фотографије преноса споменика из хотела Сирмијум на локацију у Царској палати. Пренос је, судећи по објављеним фотографијама извршен без адекватне заштите. За редакцију Кораци, Милица Вуруна, мастер археолог/конзерватор-рестауратор каже да је у оваквим случајевима неопходно да предмети буду заштићени и у некој врсти амбалаже како би се смањио ризик од оштећења.
— Када говоримо о археолошком наслеђу (покретном и непокретном) изузетно је важно правилно руковање, што се односи и на транспорт и на услове складиштење и чувања. Дакле, када се археолошко наслеђе транспортује важно је да се поштују принципи конзервације и правила превентивне конзервације. Процес преношења археолошког наслеђа који је приказан на слици, свакако није у складу са правилима струке. Уколико се културна добра транспортују на овај начин, који није безбедан, постоје ризици од оштећења и губитка наслеђа. Током транспорта, неопходно је да предмети буду заштићени (за заштиту се могу користити пуцкетаве фолије, сунђери, амбалаже од ЕПЕ фолије) као и да буду транспортовани у некој врсти амбалаже. Дакле важно је да културно наслеђе које се транспортује буде фиксирано и заштићено од удара/потреса. Такође је важно да конзерватори-рестауратори присуствују транспорту и да се постарају да све буде под контролом и сигурно. Пракса у конзервацији-рестаурацији је да културно наслеђе увек мора да буде адекватно заштићено, и да ризик од оштећења и губитка буде сведен на минимум. — Наглашава Милица Вуруна.
Андрија Поповић, в.д. директор Музеја Срема, изјавио је званичним одговором редакцији Кораци да приликом преноса жртвеника из хотела „Сирмијум” није дошло до оштећења и да је све урађено у складу са законом.
Поставили смо следећа питања званичним упитом на мејл музеја:
1. Да ли су антички предмети из поменуте објаве пренесени на начин на који то налаже археолошка и конзерваторска струка?
2. Да ли су споменици у транспорту оштећени или угрожени на било који начин?
3. Да ли су фирме „Табекс” и ЈКП „Комуналије” овлашћене за извршење оваквих подухвата?
4. Којом опремом су споменици преношени, да ли обичним колицима за пића или специјалном апаратуром?
5. Да ли су споменици детаљно анализирани од стране археолога, конзерватора или других релевантних стручњака пре преношења и након преношења?
6. Ко је одговорно лице у подухвату преношења споменика?
Одговор в.д. директора Музеја Срема Андрије Поповића преносимо у целости:
— Поштовани, драго нам је што се интересујете за питања културе у нашем граду. Желим да Вам скренем пажњу да овај начин комуникације између Музеја Срема и медија није уобичајен. Ваша питања су помало нејасна, а на моменте делује да нису постављена у доброј намери. Упркос томе, покушаћу да Вам пружим жељене информације. Велики камени споменици о којима је реч су жртвеници бенефицијара из римског доба, посвећени су богу Јупитеру о чему сведоче записи на споменицима. Жртвеници из поменуте објаве пронађени су крајем деведесетих година и том приликом су археолози извршили потребне анализе а конзерватори спровели неопходне процедуре. Три жртвеника су потом позајмљена хотелу „Сирмијум” путем реверса. Када је хотел отишао под стечај, споменици су остали у простору рецепције. Због нерешених имовинско - правних односа, њихово изношење из хотела постало је изузетно проблематично. Објава са друштвене мреже „Фејсбук” приказује пренос споменика из хотела до Царске палате где су жртвеници сада приказани у складу са музеолошким принципима. Приликом преноса није дошло до оштећења споменика. Конзерватори су учествовали у процесу преноса и спровели су нови поступак са циљем улепшања и даљег очувања предмета. Музеј Срема и Град Сремска Митровица добили су одобрење од стечајног управника да наведеног дана изврше пренос, тако да је све урађено у складу са законом. Археолози из Музеја Срема и Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица наставиће да воде бригу о наведеним предметима у складу са начелима струке. — Званични је одговор Андрије Поповића, в.д. директора Музеја Срема из Сремске Митровице.
Аутор: Живко Гвозденовић
