Концепт политике је настао као начин да се друштво организује и ресурси друштва користе на ефикасан начин. Политика је, или би бар требало да буде, у служби грађана. У идеалном свету, политичари су слуге грађана, а интереси заједнице су на првом месту. Али, да ли је код нас тако?
Нажалост, бављење политиком код нас се претворило у нешто сасвим друго. Фасцинантно је да се политиком све чешће баве људи који нису изградили сопствене каријере и који без политике не би имали јасно место у друштву. Такви се онда, једном кад дођу на власт, држе својих фотеља „као пијан плота”, игноришући интересе грађана. Уместо служења заједници, на првом месту су лични интереси и интереси група блиских власти, док добробит грађана остаје на маргинама.
У Сремској Митровици, на пример, политика је све мање о томе какве бенефите политичке организације могу донети грађанима и како можемо живети у бољем окружењу. Све се своди на сплетке: ко се са ким посвађао, ко је коме шта обећао, и ко је кога издао. У таквом контексту, примарни циљ политичких организација – организација друштва и стремљење ка бољем окружењу – потпуно се губи из вида.
Колико кошта глас у Србији?
Тешко је говорити о правој политици и уређењу друштва какво су замишљале античке цивилизације, када данас глас поверења вреди тек нешто више од породичне каприћозе. Оно што би у неким друштвима било незамисливо, код нас је постало део рутине. Пракса куповине гласова или подмићивања грађана пред изборе постала је толико нормализована да се о њој више и не расправља. То нам показује колико је политички систем деградирао и колико је важно поново дефинисати значај избора и поверења грађана.
Шта ради опозиција у Сремској Митровици?
Док једни губе сопствене људе из редова, други гласно вичу „бесплатни уџбеници, бесплатни уџбеници”. Али, да ли је то довољно да се савлада „напредни џин” који је одавно научио како да манипулише системом? Остаје нам да видимо. Све док се фокусирају на обећања и борбе унутар сопствених редова, стварна промена и преусмеравање политике ка добробити грађана остаје само пусти сан.
Све наведено нам показује колико је политичка сцена у Сремској Митровици, али и шире, изгубила своју суштину. Људи се све више разочаравају у политику и одбијају да учествују у процесима одлучивања. Како и не би, када им свакодневно сервирају слику политике као игре у којој нема места за поштење, транспарентност и истинску бригу за заједницу. Уместо политичких програма и решења која би побољшала квалитет живота свих грађана, фокус је на сплеткарењу, медијским манипулацијама и задовољавању личних интереса.
Но, управо због такве ситуације, потребни су нам млади, образовани људи који ће се политиком бавити из убеђења и са жељом да нешто заиста промене. То су људи који имају своје каријере и који не виде политичку функцију као крајњи циљ, већ као средство за постизање добробити за све. Само са таквим људима на челу, политика у Сремској Митровици може поново постати племенита и часна активност, а грађани поново веровати да њихов глас вреди више од једне каприћозе. Ипак, све зависи од нас – хоћемо ли се пасивно препустити тренутном стању, или ћемо умети да укажемо на бољи пут и будемо спремни да га изградимо?
Аутор: Живко Гвозденовић
