Да ли је боље бити интроверт или екстроверт, да ли је боље бити отворен за лаку комуникацију са непознатим особама или бити на сигурном у својој љуштури? Питање је старо колико и време кад су се људи питали да ли је боље пити кафу или чај! Свако има своје добре и мање добре особине, па тако и ове две врсте друштвених бића.
Ова тема често изазива дебате јер оба типа личности имају своје предности и изазове. Уместо да се фокусирамо на то који је тип бољи, важно је разумети да су интроверти и екстроверти само различити у начину на који функционишу и доживљавају свет.
Интроверти су као паметни телефони на „battery saving” режиму – када се испразне, треба им мир, тишина и, по могућству, да их нико не зове бар наредних пар сати. Они уживају у томе да седе код куће с добром књигом, гледају омиљену серију или једноставно размишљају о смислу живота. Ако их позовеш на журку, врло су велике шансе да ће рећи „можда дођем,” што у преводу значи „немој ме чекати.” Интроверти обично црпе енергију из самоће и тихих активности. Њихова снага лежи у способности дубоког размишљања, интроспекције и пажљивог анализирања ситуација пре него што донесу одлуку. Често су одлични слушаоци и пажљиви посматрачи, што им омогућава да примете детаље које други можда не би уочили. Такође, интроверти се често осећају најкреативније када су сами, јер им то омогућава да се усредсреде на своје мисли без ометања.
Екстроверти, с друге стране, су као оне неуништиве батерије из реклама – само трче, причају и уживају у друштвеним догађајима као да нема сутра. Где год да се појаве, ту су осмех, енергија и бар неколико нових пријатеља. Журка без екстроверта? То је као да организујеш рођендан, а нико не донесе торту. Они су рођени забављачи и храбро скачу у сваку прилику за дружење. Они добијају енергију из интеракције с људима и спољним светом. Њихова способност да брзо успоставе контакте, комуницирају и прилагоде се различитим ситуацијама чини их одличним у друштвеним и тимским окружењима. Екстроверти често имају способност да инспиришу друге својом енергијом и ентузијазмом, а због њихове отворености према новим искуствима често преузимају водеће улоге.
Али, да ли све наведено значи да је један тип бољи од другог? Па, зависи како гледамо на ствар. Интроверти су ти који знају како да уживају у сопственом друштву и открију мале радости живота без потребе да сваког минута нешто морају да раде или причају. Екстроверти су они који уносе живот у сваки простор и због којих је свет једно динамично место пуно смеха.
Који тип је бољи, зависи од ситуације и потреба. У неким случајевима, интроверти су неопходни због своје способности да се фокусирају и детаљно анализирају проблеме, док су у другим ситуацијама екстроверти ти који својом енергијом могу мотивисати и организовати тим. Савремено друштво често фаворизује екстровертне особине због значаја који се придаје тимском раду и брзом доношењу одлука, али и интроверти имају важне квалитете који доприносе успеху.
Идеално је пронаћи баланс између ова два типа личности и препознати вредност оба. Бити флексибилан, тј. способан препознати када је боље ослонити се на интровертне квалитете, а када на екстровертне, може помоћи свакоме да буде успешнији и испуњенији, без обзира на свој доминантни тип личности.
Заправо, идеално је имати пријатеље с обе стране спектра! Један ће те подстаћи да изађеш и упознаш свет, док ће други бити ту да ти покаже како да се опустиш и напуниш батерије. Зато, нема „бољег” – само је важно да нађеш оно што ти највише прија и балансираш између дивље забаве и мирне тишине!
Како наука објашњава ова два различита типа личности?
Можда је одговор у хемијским процесима који се одвијају у нашем мозгу. „Кривци” за то су допамин и ацетилхолин. Допамин нам даје тренутне осећаје среће, лако преузимамо ризике, реагујемо брзо, тражимо нешто ново. Ацетилхолин нас чини опуштеним, смиреним и задовољним. Једно од научних објашњења јесте студија др Marti Olsen Laney из 2002. године према којој су екстроверти мање осетљиви на допамин, па им је самим тим потребно више допамина да би се осећали срећним. Што више причају, што се више крећу, то више осећају позитивне ефекте допамина.
Друга разлика између ова два типа личности јесте у нервном систему. Свачији нервни систем има две стране – симпатичку, која каже „бори се,” „уплаши се” или „бежи” и парасимпатичку, која је одговорна за режим „одмори се.” Другим речима, симпатичка је као да сте притиснули папучицу гаса, а парасимпатичка као да сте стиснули кочницу.
Имајте на уму да нико није у потпуности интроверт или екстроверт. Сви ми морамо бар понекад функционисати на обе стране континуума. Ако се запитате зашто сте интроверт или екстроверт, одговор је да сте такви рођени.
Ауторка: Тијана Бојић
