Туристима и посетиоцима Визиторског центра Царске палате омогућено је историјско путовање у славну прошлост царског града Сирмијума. Јединствен угођај посетиоцима се пружа путем 3Д анимације комплекса Царске палате Сирмијума, у оквиру кога се у античком добу налазио чувени хиподром или циркус, како се тада називао. Велелепна грађевина, друга у свету по величини одмах иза чувеног Циркуса Максимуса у Риму, која је сада цела испод савремене Сремске Митровице, посетиоцима је виртуелно представљена на видео-бимовима у Визиторском центру Царске палате Сирмијума, са поносом прича Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.
Сирмијумски хиподром подигнут је у време највећег процвата града између 316. и 324. године, а изградили су га или цар Лициније или Константин Велики, пошто су обојица у то време често боравили у Сирмијуму.
Монументална елипсоидна грађевина, дужине 530 метара, ширине 100 метара и висине 11 метара, смештена је у југоисточном делу града, непосредно уз јужни одбрамбени бедем и саму Царску палату, са којом је била повезана наткривеним ходником.
Служио је за церемонијално представљање цара који је у периоду тетрархије, крајем 3. и почетком 4. века, владао из Сирмијума једном четвртином Римског царства.
Хиподром се налазио у самом центру данашње Митровице, на потезу од зграде СУП-а до Јалијске улице. Откривен је приликом археолошких истраживања 60-их и 70-их година прошлог века. Састојао се од улазног дела (карцерес), са ког су полазиле кочије, тркалишне стазе (арена) у средини које се протезала зидна конструкција (спина) обложена мермерним плочама и украшена статуама, и простора за гледаоце. У њему су се, поред коњских трка са кочијама, одигравале и борбе животиња и гладијаторске борбе, објашњава Биљана Лучић, археолог у Заводу за заштиту споменика културе.
Игре које су се одржавале на хиподрому симболизовале су традиционални култ сунца и четири елемента. На хиподрому ништа није било случајно — седам кругова сваке трке означавало је седам дана у недељи, 24 трке које су се одвијале — 24 сата дана, а 12 улазних капија — 12 месеци у години.
50.000 гледалаца клицало: „Аве цезаре!”
Живописна дешавања на Сирмијумском хиподрому најбоље описује римски историчар Амијан Марцелин, који је једно време боравио у Сирмијуму и назвао га „славном и многољудном мајком градова”.
Помамне трке бига или квадрига, зависно од тога да ли су била упрегнута два или четири коња, распаљивале су страсти гледалаца који су ватрено навијали, док су кочијаши шибали коње, али се и међусобно ударали.
Све то је посматрао цар са свитом из своје свечане ложе, коме је то била једина прилика да се непосредно појави пред народом, кога је обасипао слаткишима или новчићима, док му је 50.000 гледалаца клицало: „Аве цезаре!”
Ауторка: Нарциса Божић
