Подизање статуа и споменика знаменитим личностима има за циљ одавање почасти појединцима који су оставили трајан утицај на друштво. На пример, Никола Тесла је допринео развоју електрификације света, Михајло Пупин је значајно унапредио телекомуникације, док је Милутин Миланковић открио како промене у Земљиној орбити и нагибу осе утичу на дугорочне климатске промене и ледена доба.
Михајло Пупин је започео свој животни пут у скромним условима, што је описао у својој аутобиографији „Са пашњака до научењака”, добитнику Пулицерове награде.
С друге стране, Шефко Алимановић, познатији као Јуса, такође није имао значајних финансијских средстава, али је био познат по просјачењу у центру Сремске Митровице. У светлу ових података, иницијатива за подизање статуе овој личности поставља питање која је сврха такве скулптуре и коју поруку она шаље. О Јуси круже приче да је био изузетно поштен и добродушан, али критеријуми за подизање бисте су доста већи. Иницијативу су помогле донације грађана као и значајан део средстава из дијаспоре.
Ако је циљ био указивање на проблем сиромаштва, постоје алтернативни начини како би се средства могла искористити за помоћ угроженима. Износ од 8.000 евра, који је уложен у скулптуру, могао је бити боље употребљен у добротворне сврхе или за друге иницијативе, али је донета одлука да се просјаку подигне статуа у знак „слављења обичног човека”. Оваква порука је предмет дискусија, јер многи сматрају да обични људи не виде себе у том симболу.
Ово покреће питање да ли је одговарајуће подизати споменике просјацима, с обзиром на то да Сремска Митровица има богату историју и културни значај. Критике указују да би се овакви акти могли тумачити као деградација институције подизања споменика, нарочито у контексту града који је некада био царски Сирмијум.
Некада царски град данас стоји пред дилемом која је улога овакве статуе у друштву и да ли она заиста промовише вредности које град жели да негује. Такође, поставља се питање какву поруку шаљемо млађим генерацијама и да ли се овим чином ризикује да се девалвира значај других споменика и личности.
Ако се нађу у ситуацији да наиђу на ову статуу, пролазници ће можда разматрати какав је њен историјски и друштвени значај у односу на друге споменике у граду, као што су споменик Ћири Милекићу, биста Милеве Марић Ајнштајн, др Илије Бајића, Лазара Возаревића, др Петра Милошевића и Миленка Бобића.
Знамените личности чије су бисте и споменици подигнути у центру Сремске Митровице
Ћира Милекић је био значајна историјска личност из Сремске Митровице. Био је градоначелник Сремске Митровице у 19. веку и један од најзаслужнијих за развој града у том периоду. Током његовог мандата, Митровица је доживела значајан економски и урбани напредак. Под његовим руководством изграђене су бројне инфраструктурне грађевине, а сам град је постао центар трговине и занатства у Срему.
Милева Марић Ајнштајн била је српска математичарка и физичарка, најпознатија као прва супруга Алберта Ајнштајна. Рођена је 1875. године у Тителу, Србија. Била је једна од ретких жена свог времена која је студирала на престижним универзитетима као што су Циришки политехнички институт и Универзитет у Хајделбергу. Милева је била изузетно талентована у математици и физици, и верује се да је значајно допринела раним радовима Алберта Ајнштајна, укључујући и теорију релативности. Њен интелектуални допринос дуго је био недовољно признат, али се данас све више истражује њена улога у развоју модерне науке.
Доктор Илија Бајић био је српски лекар и преводилац из Сремске Митровице, који је дипломирао медицину у Бечу и специјализовао у Минхену и Грацу. Био је градски физикус у Сремској Митровици четрдесет година, држао јавна предавања и активно се бавио здравственом културом. Као оснивач Градског музеја, преводио је дела са више језика, укључујући Хајнеова дела.
Лазар Возаревић био је један од најпознатијих српских сликара и графичара из Сремске Митровице. Сматра се једним од значајних представника модерне уметности у Србији у другој половини 20. века. Возаревић је завршио Академију ликовних уметности у Београду, где је развио свој јединствени стил који је био мешавина апстракције и фигурације, са снажним утицајем боје и форме. Његова дела често су инспирисана сремским пејзажима и народним мотивима, али су имала и јак експресивни и апстрактни карактер. Возаревић је током свог живота учествовао на бројним изложбама у земљи и иностранству и оставио велики утицај на југословенску ликовну сцену.
Доктор Петар Милошевић је археолог из Сремске Митровице, докторирао је са тезом о сирмијумским некрополама и посветио живот истраживању античког Сирмијума и римске културе у Срему. Аутор је преко 70 студија, бројних књига, публикација и преко 700 новинских чланака, добитник југословенских признања за научни рад и популаризацију антике. Назван „оцем историје Срема”.
Миленко Бобић је познати етнолог и тамбураш из Сремске Митровице. Као етнолог, посветио се проучавању културног наслеђа Срема, нарочито обичаја, традиција и музике овога краја. Његова страст према тамбурашкој музици додатно га је прославила, јер је тамбура у Срему део богате музичке традиције. Бобић је својим радом на пољу етнологије и очувању тамбурашке музике значајно допринео очувању народних обичаја и традиција. Такође, био је активан у преношењу тамбурашке вештине младим генерацијама, што га чини кључном фигуром у очувању сремачког културног идентитета.
Какву поруку шаљемо предстојећим генерацијама које тек треба да одлуче које су животне вредности и чиме ће да се баве? Док буду тако пролазили Сремском Митровицом и гледали бисту Ћире Милекића, Милеве Марић Ајнштајн, др Илије Бајића, Лазара Возаревића, др Петра Милошевића и Миленка Бобића можда једног дана налете и на Јусину статуу и помисле - да ли је то у Сремској Митровици једнако призната знаменита личност која је друштву значајно допринела и особа која је била просјак?
Аутор: Живко Гвозденовић
