Мало мало, па неко помене ИТ центар и зграду Дома ЈНА и како би то било одлично место за научно-технолошки парк. Сви су већ добро чули да ајтијевци добро зарађују и да је то добростојећа грана индустрије, па хоће да „ускоче” у тај воз.

Како РТС преноси, ИТ сектор је постао најзначајнија извозна грана Србије, са највећим суфицитом и најбржим растом. Извоз је у прошлој години досегао 3,44 милијарде евра, што је 27 одсто више него у 2022. години. Раст извоза прати и раст броја запослених – 2016. године у овом сектору радило је око 56.000 људи, док је тај број прошле године достигао 110.000.

Сектор информационих технологија је заиста добар и дефинитивно треба направити сваки могући напор према ајтију - али вероватно не у форми зидова.

За успешну ИТ причу обично некако треба да имате ајтијевце. Не зграде, паркинге, излоге, бутике - обично прво требају ајтијевци. За болницу доктори, за ИТ центар - ајтијевци. Логично, зар не? Па где ћемо уграбити толике ајтијевце?

Где су митровачки ајтијевци?

Лично сам упознао много митровачких ајтијеваца током средње школе који су ишли у гимназију или техничку школу. Након средње школе већина одлази у Нови Сад, неколицина у Београд и ту се прича митровачког ајтија завршава. Већина их тамо и остаје. Е ово је проблем митровачког ајтија - не зграде и зидови, већ одсуство ајтијеваца. Комфорно пишем о овој теми, јер сам и сам ајтијевац и то један од ретких који је тренутно у Сремској Митровици. Има нас још неколицина, али више личимо на угрожену врсту него праву скупину људи.

Подсетимо, за ИТ причу је потребан брз интернет, рачунар и ајтијевац. Ово треће је проблем.

Рад од куће

Присетимо се још времена короне и како је све то утицало на ИТ сектор. Од тада ајтијевци масовно крећу да раде од куће (иако су неки и пре короне радили од куће). Фирме схватају да су безвезе правили зграде када нико више неће у њих да долази. Уводе се принципи три дана рада из канцеларије, два од куће. Неки су чак увели и принцип два дана рада из канцеларије, а три дана од куће. Гомила ИТ фирми допушта у потпуности ремоут рад. Нађите 10 правих, добрих ајтијеваца и зграда вам не треба. Ево бизнис идеје са којом град може да уштеди милионе!

Како направити ИТ заједницу?

Још од шездесетих и седамдесетих година креће бум рачунарства и иновација, а успех из овог периода се већински приписује Силицијумској долини у САД-у. Оно што је битно знати о ајтију је да се све врти око стартапа који после имају тенденцију да прерасту у мегаломанске корпорације. Ако покушамо да одговоримо на питање од милион долара - како привући ајтијевце у Сремску Митровицу - поједноставимо - он би ишао отприлике овако:

1. Направити окружење у коме ће ајтијевци имате оптички интернет
2. Направити маркетиншку кампању о томе како је баш Митровица град за ИТ која ће бити усмерена према Новом Саду и Београду
3. Побољшати онлајн понуду некретнина, јер ајтијевци траже стан преко веб-сајтова за некретнине, а не преко агенција
4. Обезбедити коворкинг (coworking) простор у којем ће ајтијевци моћи да раде и размењују идеје - може бити и обичан кафић
5. Побољшати туристичку понуду специјално креираних пакета за ајтијевце
6. Побољшати међуградски превоз са Новим Садом и Београдом
7. Побољшати градски превоз због лакшег кретања по граду
8. Проверити, припремити и дорадити бициклистичке стазе због очекиваног повећања електричних тротинета и бицикала
9. Побољшати понуду културно-уметничког и технолошког садржаја
10. Креирати понуде грантова и финансирања за стартапе

Све ово су ставке које град Сремску Митровицу могу учити подобнијом ајтијевцима који би хтели да побегну из гужве огромних градова и живе лепим, мирним животом у граду који може све ово да им понуди.

Грантови - највећи магнет

Можда и најбитније је креирати понуду грантова (уместо шаловања зидина) који ће омогућити стартапима да развијају своје софтверске производе у Сремској Митровици тако што ће град да финансира одабране стартапе. Многи неће успети да пласирју своје производе на тржиште, али по неки ће и да успе. Управо од оваквог финансирања стартапа, Сремска Митровица може озбиљно да се позиционира као лидер у стартап духу и бере плодове ИТ бенефита годинама.

Листа поменутих бенефита би значила свима, а не само ајтијевцима - тако да увек треба оптимизовати радње тако да имају максималан позитиван ефекат за све.

Ако направимо поређење са здравством, поставља се питање, да ли је битније имати најмодернију болницу без доктора или најбоље докторе без болнице? Са овим другим, можда неко и преживи. Управо зато је боље имати хрпу ајтијеваца него зграду која ће ионако остати празна.

Аутор: Живко Гвозденовић