Замислите школу у Финској: то је као један луксузни спа центар за ум и душу. Учионице су светле, често са великим прозорима који гледају на прелепу природу. У паузама, деца излазе напоље без обзира на временске услове да удахну свеж ваздух и протегну ноге. Финска филозофија је јасна – срећан ученик је успешан ученик.
Српску школу не морате да замишљате. Доживели смо је сви. Ту је образовање попут маратонске трке – сваки контролни је као трка са препонама коју треба истрчати.
Финско и српско образовање су као два различита света – један је као бајка, други је авантура са пуно изазова. Фински и српски системи образовања представљају два различита приступа образовању, сваки са својим предностима и манама. Иако оба система теже образовању и развоју младих генерација, начин на који то постижу значајно се разликује.
Деца у Финској уживају у школи као да су у играоници. Школа је место где се учи кроз игру, а ученици немају страх од неуспеха. Тестови су ретки као поларни медведи на улици. Са друге стране, деца у Србији као да су у епском филму пуном драме. Контролни и писмени задаци су често добри изазови за тестирање издржљивости и упорности. Српска школа можда није најлакша, али учи децу да се боре као у арени, на жалост, само за оцену.
Једна од најважнијих разлика између финског и српског образовног система је приступ настави и учењу. У Финској, образовни систем је заснован на идеји индивидуализованог учења, где се акценат ставља на потребе и интересе сваког ученика. Ученици имају слободу да истражују и уче у свом ритму, а наставници их у том процесу подржавају и воде. Насупрот томе у Србији образовни систем је традиционалнији и униформисанији са нагласком на меморисање чињеница и решења задатака према унапред одређеном плану и програму.
У Финској, ученици немају много домаћих задатака и тестова, док се у Србији велика пажња посвећује тестирању и оценама. У Финској се верује да оцене нису главни показатељ успеха ученика, већ се више вреднују креативност, критичко мишљење и способност рада у тиму. У Србији, оцене често играју пресудну улогу у даљем образовању ученика, што може довести до стреса и такмичарског духа међу ђацима.
Такође, фински образовни систем карактерише значајно већа флексибилност у раду наставника. Наставници у Финској имају слободу да прилагођавају наставни план и програм према потребама својих ученика и често користе иновативне методе у настави. У Србији је наставни програм строго прописан, а наставници често немају довољно слободе да експериментишу са различитим методама и приступима.
На крају, култура учења и образовања у Финској и Србији такође се разликује. У Финској, образовање се сматра једним од најважнијих аспеката друштва, а школа је место где се ученици осећају срећно и мотивисано. У Србији, иако се образовање такође вреднује, често се доживљава као обавеза која може бити оптерећујућа, како за ученике тако и за наставнике.
Иако оба система имају за циљ образовање младих и њихову припрему за живот, разлике у приступу, методологији и филозофији образовања чине да фински и српски образовни системи функционишу на различите начине, свако са својим специфичностима и изазовима.
Финско образовање је као јога – свака лекција је прилика да се истегнете, не само физички, него и ментално. Српско образовање је као фудбал – учионица је терен, учитељ је тренер, а сваки тест најважнија утакмица. Главни су навијачи – родитељи.
А навијачи к'о навијачи - увек мисле да знају која је најбоља тактика.
Ауторка: Тијана Бојић
