Сваке године, у последњој недељи октобра, људи у Србији, али и у другим деловима света који и даље поштују ову праксу, померају казаљке на својим сатовима један сат уназад. Иако смо се навикли на ову рутину, поставља се питање – зашто уопште померамо време и који је разлог за ову праксу која траје деценијама?
Историјска позадина: од уштеде енергије до контроверзи
Идеја о померању времена датира из 18. века када је Бенџамин Френклин први предложио да се људи пробуде раније током летњих месеци како би уштедели свеће. Овим предлогом би људи завршавали са својим послом док сунце још увек не зађе, тако да не би морале да се користе свеће за осветљење које су у то време биле скупе и примарни извор вештачког светла. Међутим, модерна пракса померања времена у Европи и широм света заживела је током Првог светског рата, када су државе желеле да уштеде на потрошњи фосилних горива која су била потребна за електране. Исти разлог, уштеда енергије, био је разлог поновног увођења овог система током нафтне кризе 1970-их година.
Данас, померање времена из летњег у зимско, познато као летње рачунање времена, има за циљ да максимално искористи природно светло током дана. На тај начин, очекује се да ће људи трошити мање електричне енергије за осветљење.
Да ли је померање времена и даље корисно?
Упркос намери да се уштеди енергија, бројне студије су показале да ефекти померања времена на уштеду електричне енергије више нису тако значајни као у прошлости. Са модерном технологијом и променама у начину живота, потрошња енергије се више не ослања само на осветљење. Данас су климатизација, грејање и разни електронски уређаји главни потрошачи струје, а померање времена има врло мали или никакав утицај на њихову употребу.
Поред тога, многа истраживања указују на негативне ефекте на здравље људи због промене биолошког сата, као што су поремећаји сна, стрес и умор. У том светлу, све више људи и стручњака поставља питање да ли је ово пракса коју треба наставити.
Крај времена промене?
Европска унија је 2018. године покренула расправу о укидању сезонског померања времена, након што је спроведена анкета показала да је већина грађана за престанак ове праксе. Иако је било планова да се померање времена укине до 2021. године, различити ставови земаља чланица и пандемија су успорили овај процес. За сада, свака држава унутар ЕУ има слободу да сама одлучи о томе да ли ће задржати летње рачунање времена или не.
Србија као кандидат за чланство у ЕУ такође прати ову тему, али за сада нема званичних најва о промени ове праксе.
Зашто се време и даље мења?
Иако постоје различити ставови, главни разлози за задржавање померања времена јесу традиција и координација са суседним земљама. Многе европске земље и даље сматрају да промена времена омогућава ефикасније коришћење дневног светла, посебно у областима са краћим зимским данима.
До тада, последње недеље октобра и марта остаће време када почињемо и завршавамо наше летње рачунање времена – барем док се не донесе другачија одлука.
Аутор: Живко Гвозденовић
