Да ли треба пити 8 чаша воде дневно?

Вода је безбојна, провидна течност која чини око 71% Земљине површине и основа је сваког живог бића. Хемијска формула воде је H₂O, што значи да је она састављена од два атома водоника и једног атома кисеоника. Вода има уникатна физичка и хемијска својства која омогућавају живот на Земљи — на пример, она је универзални растварач, што значи да може да раствара многе супстанце, чиме игра виталну улогу у биолошким процесима.

Због својих особина, вода је есенцијална за хидратацију, терморегулацију и многе метаболичке функције у људском телу.

Пут воде по организму

Када попијемо воду, она почиње своје путовање кроз наш организам кроз низ фаза:

Уста и једњак: Вода улази у тело кроз уста, где је прогутамо. Пролази кроз једњак и стиже до желуца.
Желудац: У желуцу вода се не задржава дуго (као што је то случај са храном). Већина воде пролази брзо кроз желудац, али мала количина може бити апсорбована преко слузокоже желуца.
Танко црево: Највећи део воде апсорбује се у танком цреву. Тамо вода пролази кроз зидове црева и улази у крвоток.
Крвоток: Када је апсорбована у танком цреву, вода улази у крвоток и циркулише кроз цело тело. Носи је крвна плазма до различитих ћелија и ткива. Током овог процеса, вода учествује у многим функцијама: регулисању телесне температуре, хидратацији ћелија, подршци метаболичким реакцијама и транспорту хранљивих материја.
Бубрези: Бубрези играју важну улогу у регулисању количине воде у организму. Ово је део процеса одржавања равнотеже електролита и воде. Бубрези филтрирају крв, уклањајући вишак воде и отпадне материје које затим формирају урин.
Излучивање: Вишак воде који није потребан организму елиминише се углавном преко урина, али такође може бити изгубљен знојењем и кроз дисање (издахавање водене паре).

Овај процес осигурава да тело добије довољно воде за своје потребе, али и да се ослободи вишка воде како би одржало равнотежу у телу.

Вредни бубрези

Бубрези су витални органи у облику пасуља, смештени на задњем делу абдомена, један са сваке стране кичме. Њихова главна функција је филтрирање крви и регулисање количине воде, електролита и отпадних материја у организму. Сваки бубрег садржи око милион ситних јединица званих нефрони, који су основни филтрациони апарати.

Ево како бубрези обрађују воду:

Филтрација у гломерулу: Крв улази у бубреге кроз бубрежну артерију и тече у мале мрежасте структуре назване гломерули, који су део нефрона. У гломерулима се крв филтрира под притиском. Вода, електролити (као што су натријум и калијум), глукоза и отпадне материје (као што је уреа) пролазе кроз зидове капилара у гломерулус и улазе у нефрон. Веће молекуле, попут протеина и крвних ћелија, остају у крви јер су превелике да прођу кроз филтер.
Проксимални тубул: Након филтрације, течност (која се сада зове примарни урин) тече у проксимални тубул. Овде се велика количина воде и корисних супстанци, као што су глукоза и аминокиселине, реапсорбује назад у крв. Овај процес се дешава путем активног транспорта (када ћелије активно користе енергију да пребаце супстанце назад у крв) и осмозе (пасаже воде).
Петља Хенлеа: Течност затим прелази у петљу Хенлеа, дугачак, уски део нефрона који се протеже дубоко у бубрежну срж. Ова структура игра кључну улогу у концентрисању урина и реапсорпцији воде. У силазном делу петље, вода се пасивно реапсорбује због високог осмотског притиска у околним ткивима. У узлазном делу, натријум и други јони се активно испумпавају, али вода не може да прати те јоне, што смањује запремину урина.
Дистални тубул и сакупљајући канал: Након петље Хенлеа, течност прелази у дистални тубул и затим у сакупљајући канал. У овим деловима нефрона, реапсорпција воде се додатно регулише уз помоћ хормона, као што је антидиуретски хормон (АДХ). Када је тело дехидрирано, АДХ повећава реапсорпцију воде из сакупљајућих канала назад у крв, смањујући количину воде у урину. Ако тело има довољно воде, мање АДХ-а се лучи, па је реапсорпција воде мања и урин је разблаженији.
Елиминација: На крају процеса, преостала течност постаје урин, који се излучује из бубрега у бубрежну карлицу, затим у мокраћовод, а на крају се складишти у мокраћној бешици док не буде излучен из тела.

Како бубрези прерађују воду:

Бубрези прилагођавају количину воде у организму на основу уноса и потреба тела, захваљујући финој регулацији неурохормонских сигнала, као што су ренин-ангиотензин-алдостеронски систем (РААС), АДХ и натријуретички пептиди. Ови сигнали одређују да ли бубрези треба да задрже или излуче више воде и соли, помажући у одржавању нормалног крвног притиска и електролитне равнотеже.

Процес који се одвија у бубрезима је изузетно ефикасан и од виталног је значаја за одржавање здравља тела.

Колико чаша воде пити дневно?

Људски организам има уграђен природан механизам за сигнализацију када је телу потребна вода – осећај жеђи. Овај механизам је резултат интеракције између мозга, хормона и телесних система. Када се ниво течности у телу смањи и постане потребно додатно хидрирање, хипоталамус (део мозга одговоран за регулацију жеђи) активира сигнал који узрокује осећај жеђи. Овај сигнал нас мотивише да унесемо воду како би се телесне функције вратиле у равнотежу.

Важно је разумети да не постоји фиксни број чаша воде који свака особа мора попити сваког дана. Количина воде која је потребна телу варира од особе до особе, у зависности од фактора као што су ниво физичке активности, клима у којој се налазимо, здравствено стање и унос хране (јер многе намирнице, посебно воће и поврће, садрже значајне количине воде).

Традиционално правило о 8 чаша воде дневно је генерална препорука, али није неопходно пратити је строго. Најбољи показатељ када је телу потребна вода јесте ослушкивање сопственог организма. Када осетимо жеђ, то је знак да треба да попијемо воде, и то је обично довољно да задовољи наше потребе за хидратацијом. Важније је пратити сигнале које тело шаље него слепо пратити универзалне препоруке.

У суштини, тело има изузетно прецизан систем регулације који нас упућује на то када треба да пијемо воду, па није неопходно оптерећивати се пијењем тачно 8 чаша воде дневно. Ослушкујући своје тело, уносићемо онолико воде колико је потребно за оптимално функционисање.