Кажу да је батина из раја изашла, али у овом рају данас тражи се више стрпљења и мање батина. Некада су се баке и деке клели у батину као универзално решење свих детињих несташлука. „Шта? Ниси опрао руке пре јела? Батина ће то да реши! Ниси урадио домаћи? Батина зна шта треба!” И, стварно, батина је решавала све – осим можда математичких задатака, ту је некако била слабија.
Тема „Да ли је батина из раја изашла” односи се на расправу о оправданости физичког кажњавања деце у процесу васпитања. Овај израз се често користи да би се оправдало коришћење насиља као средства за дисциплиновање деце, али ставови о томе су се значајно променили кроз време.
Традиционално, многи су веровали да је физичко кажњавање делотворно средство да се деца науче послушности и одговорности. Према овом ставу, деца морају да осете последице свог непримереног понашања како би развила осећај за границе и правила. Фраза „батина је из раја изашла” упућује на то да је чак и у библијском смислу кажњавање део васпитања и да има своје место у породици.
Међутим, савремени педагошки и психолошки приступи наглашавају штетне последице физичког кажњавања. Истраживања су показала да батине могу оставити дугорочне емоционалне ожиљке, смањити самопоуздање детета и створити осећај несигурности и страха. Уместо да уче децу одговорности, батине могу довести до отуђености, агресије и негативних образаца понашања.
Многи експерти данас препоручују позитивну дисциплину, која се заснива на комуникацији, разумевању и постављању јасних правила без употребе насиља. Овај приступ подстиче децу да размишљају о последицама својих поступака и развијају самоконтролу на здрав начин. Уместо батина, предлаже се коришћење техника као што су награде за добро понашање, одузимање привилегија или конструктиван разговор.
У септембру 2020. године објављени су резултати истраживања о васпитним методама у Србији, које је организовао УНИЦЕФ у сарадњи са Институтом за психологију, Филозофског факултета. Узорак родитеља чинило је 1.186 родитеља који су, у тренутку испитивања, имали децу старости до 18 година.
Већина родитеља је изјавила да су користили неки облик физичке агресије као начин дисциплиновања детета барем једном током дететовог живота (63%). Такође, 45% родитеља је изјавило да су користили физичку агресију током претходне године, а број родитеља који су признали да су били физички агресивни током претходне недеље је знатно нижи (13%), при чему се мисли на ударање детета по задњици, шаци, руци или нози. Два најчешћа разлога за ударање детета су: дете је било непослушно (22%) и дете је било у опасној ситуацији (23%). Веома тешке (екстремне) облике физичког насиља наводи мање од 2% родитеља.
Дакле, док је „батина” некада имала своје место у васпитању, савремено друштво све више тежи ка методама које промовишу емоционално здравље и стабилност деце. Батина, према томе, није више средство из „раја”, већ се види као реликт прошлих времена који би требало заменити пажљивијим и хуманијим.
Али, времена су се променила. Данас више не шамарамо децу због тога што не знају таблицу множења. Уосталом, с обзиром на то како технологија напредује, можда ће деца ускоро моћи да кажу: „Не треба ми батина, имам апликацију за то!”
Уместо батина, родитељи данас користе „савремене методе” – као што су тајм-аут (седење у углу, али са искљученим WiFi-јем, што је заправо најтежа казна) или одузимање омиљених играчака (које дете, наравно, после заборави у року од пет минута). Родитељи су постали прави преговарачи, као да воде мировне преговоре у кући – „Ако урадиш домаћи, добићеш чоколаду, таблет и дозволу да сутра не идеш у школу!”
Шалу на страну, истина је да је батина данас мало застарела. Деца, као и сви ми, боље реагују на разговор, разумевање и шалу (мада и мало чоколаде не шкоди). Па, иако је батина можда некада из раја изашла, данас су се та врата затворила. Поставља се питање до које мере је благо физичко кажњавање деце уопште прихватљиво?
Ауторка: Тијана Бојић
