Сага једног тргића у Сремској Митровици, на којем је пре неких тридесетак година, ако не и више, започета градња објекта који су и старији мештани заборавили чему је требао служити, претворила се у – расправу у уређењу трга.
Наиме, поменути плац се налазио одмах поред Музеја Срема, а дијагонално преко пута данас већ увелико наткривене Царске палате (Визиторског центра), и било је логично да ће се приликом копања темеља наћи нешто испод, што ће имати велики археолошки значај, а на крају се то и десило.
Локалитет је назван Локалитет 85, и приликом његов ископавања постало је јасно да је у питању једно од крила Царске палате, односно, откривени су остаци јединствене шеснаестоугаоне грађевине која је служила као Царски архив, а нађени су и оловни печати из времена Тетрархије (када је антички Сирмиум био једна од четири престонице) са сликама четири цара.
Такође, на истом месту је пронађена и готичка католичка катедрала која се налазила ту, а не на месту данашње, ни на месту старе базилике, што је било епохално откриће.
Нису усвојене идеје да се трг застакли и да се одозго могу видети остаци старијих цивилизација.
Године су пролазиле, а санкције су уклоњене, и 21. век је дао могућност да се одреди будућност митровачке „Митићеве рупе”, јер је договорено да се овде неће градити ништа, већ да ће комплекс бити изложбен, са савременом употребом – претворбом у трг где би се догађале разне манифестације.
Међутим, иако је помпезно најављиван, новоотворени Археолошки парк је изазвао доста полемике, јер је трг поплочан, и нема могућности да се „завири” у оно што је испод њега – нису усвојене идеје да се трг застакли и да се одозго може видети шта се налази у слоју испод (Сава је нанела око 4 метара муља на стари Сирмиум, тако да се данашња Митровица налази око на 4м вишој надморској висини него пре). Писали смо раније о таквим решењима и надали смо се да ће у већој мери заживети у Србији.
Није усвојено ни још амбициозније решење да се „сутерен” са ископинама претвори у зону у саставу Музеја Срема и да се може ходати између рушевина као у, рецимо, црквама и катакомбама Турске, Италије или Грчке. А онда је и само име „археолошки парк” помало чудно, јер је сама намена таквог парка да се виде остаци старијих цивилизација, и то не само на табли, која је, мора се признати, одлично постављена са лепим и јасним објашњенима шта је испод.
Најављени су и радови на реконструкцији дела фасаде Музеја који гледа на овај безимени трг, или сквер, али не и осталих фасада.
Садашње решење се састоји од сивог бехатона прошараног шестоуганим деловима од црвеног бехатона, који представљају (шестоугаоне) стубове грађевине испод. Такође, линије зидина грађевина испод су акцентуиране габион-зидовима на површини, висине око 70 цм, али све ово није описано на таблама, тако да подсећа на неку загонетку, или квиз посетиоцима.
Такође, део према Спортско-рекреативном центру „Партизан” није решен, односно очекивани анекс Музеја Срема није саграђен и поред велелепне зграде Музеја (некадашњи Судбени стол, односно зграда суда) стоји празан простор из кога се види спортски центар и билборди. Исто тако, најављени су и радови на реконструкцији дела фасаде Музеја који гледа на овај безимени трг, или сквер, али не и осталих фасада.
Шта је све предвиђено пре 17 година
А да је могло другачије, говори и решење из 2007. године. Тада је решењем које су потписале арх. Адријана Шкорић из ЗЗСК и арх. Славенка Митровић Лазаревић, предвиђена реконструкција зграде Музеја са доградњом подрумске етаже и са уређењем околног простора.
Повод је био потреба извођења ојачања темеља и уређења околног простора, а испод платоа (данашњег бехатонизираног сквера) је требало да буде остављен локалитет за разгледање (у будућности можда и повезивање са објектом презентације палате).
На платоу је био предвиђен и лапидаријум у неокласицистичком стилу са дорским стубовима, да потцрта идентитет античке престонице и да се уклопи са околним зградама, са помичним артефактима са локалитета, али и уз могућност релоцирања дела артефаката из мале зграде Музеја Срема где се сада налази веома богат лапидаријум.
Кроз подрумску етажу би могло да се прође до источне стране зграде са простором испод трга где би биле изложене руине споменуте готичке катедрале.
Из парка би се, поред мале позорнице која и данас служи сврси, али које би добила веће коришћење за изведбе, улазило кроз стаклену коцку (тако пројектовану да не конкурише фасади Музеја) у подрум, уз билетарницу и сувенирницу до степеница и лифта и могло би се проћи до локалитета под платоом.
У подруму су биле предвиђене гардероба и књижара, као и помоћне просторије, кроз подрумску етажу би могло да се прође до источне стране зграде са простором испод трга где би биле изложене руине споменуте готичке катедрале и можда, у још амбициознијој верзији, пролаз испод пута који би водио до Визиторског центра Царске палате. На горњој етажи трга би била стакла (две пирамиде и три прозора).
Пројекат је добио, уз велику расправу (због неокласицистичког стила лапидаријума) зелено светло од Републичког завода за заштиту споменика културе али из непознатих разлога (могуће недостатка средстава?) никад није изведен, већ 17 година.
Верујемо да је могуће и боље решење, које би показало сву раскош наше историје и било финансијски исплативо кроз посете туриста.
И на крају, 2024. године добили смо, уместо спектакуларног решења које би Митровицу поставило на мапу светске туристичке сцене и повезало са “Путем римских царева”, добили решење које је “low-cost” и надамо се, прелазно.
Надамо се да ће одобрено решење од пре готово две деценије угледати светлост дана и да ће Град, Покрајина и Република, уз помоћ фондова који су усмерени на ревитализацију римског и средњовековног наслеђа, извести неко решење које ће бити комуникативније за посетиоце.
Конзервација на овај начин је солидно решење, и тргић који је настао није лоше решење, али ми верујемо да је могуће и боље, које би показало сву раскош наше историје и било финансијски исплативо кроз посете туриста.
Преузето са: gradnja.rs, Жикица Милошевић
