Zašto su Kingsi morali da izgube? (III deo)

Sedmu utakmicu Kingsi su izgubili pre nego što je počela. Stari komentatori su imali običaj da kažu da su neki mečevi odlučeni još u svlačionici. U svlačionici Kingsa, pred početak odlučujuće utakmice u seriji, svi, od Bobija Džeksona do Rika Adelmana, su se i dalje žalili na suđenje i krađu u šestoj utakmici. U glavama igrača Sakramenta ta utakmica nije ni trebalo da se igra (Veber je tada izjavio da se oseća kao da su seriju dobili sa 4-1) – tako su izgledali na terenu – ušli su u utakmicu mentalno nespremni a završili je potpuno slomljeni. Sakramentov neuspeh u ovoj utakmici od one je vrste poraza koja zauvek definiše jednu franšizu i njen identitet. Niko me neće ubediti da današnji status Kingsa kao jednog od najgorih klubova lige nema veze sa ovom utakmicom.

Pitanje na koje mi iz redakcije „Koraka“ tražimo odgovor tiče se uzroka Sakramentovog neuspeha i nespremnosti najboljih igrača Kingsa da na sebe preuzmu odgovornost u prelomnim trenucima utakmice i da pod najvećim pritiskom igraju dobro. Tekstovi koji slede nešto su nalik na odgovor.

Najbolji igrač legendarne generacije Kingsa bio je Kris Veber, koji je iz Vašingtona stigao u Sakramento u zamenu za Otisa Torpa i Miča Ričmonda. Iz Vašingtona je poneo povređeno koleno, loše navike, visok ugovor i status nestašnog momka lige jer je dva puta primorao svoje klubove da ga trejduju. Ništa nije ukazivalo na to da će Veberova karijera doživeti potpuni zaokret i da će igrački vrhunac imati u prestonici Kalifornije. Najveće zasluge za to pripadaju Riku Adelmanu, Vladu Divcu i „Prinston napadu“. Kingsi su bili savršen tim za njega.

Jedna on nesreća te generacija bila je što su sazrevali i vrhunac imali u isto vreme kada i generacija Lejkersa predvođena Šekom i Kobijem. Kada su se Kobi i Šek rasturili na „holivudski način – komunicirali su isključivo posredstvom medija, pa smo svi taj „razvod“ pratili kao veliki realiti – Dankanovi Sparsi i Garnetovi Vulvsi takođe su bili prejaki sa Kingse, uglavnom zbog Veberove povrede kolena 2003. posle koje više nije bio isti igrač. Sudbina te generacije Kingsa podudara se sa sudbinom Krisa Vebera. Onako kako se pitamo da li je Veber ostvario svoj igrački potencijal (Nije, premda ga je unovčio zaradivši preko 200 miliona dolara tokom karijere!), tako se pitamo da li su Kingsi mogli da urade više tj. zašto nisu uzeli titulu?

Obrazac Veberove igre u prelomnim trenucima meča nastao je tokom njegove koledž karijere u legendarnom finalu NCAA lige 1993. godine kada je Veberov Mičigen igrao protiv Severne Karoline. Mičigen je gubio 73-71 kada je igrač Severne Karoline promašio slobodno bacanje a loptu je uhvatio Veber. Sat je pokazivao da je do kraja ostalo samo 11 sekundi. Najpre je pivotirao oko leve noge, uzalud tražeći bekove svoje ekipe koji su se sakrili u trećem redu tribina, uključujući današnjeg NBA analitičara Džejlena Rouza. U sledećoj sekundi jedan od njegovih saigrača ipak je očekivao loptu od svog krilnog centra, koji oklevajući da je doda pravi korake koje sudije ne kažnjavaju. Posle nedosuđenih koraka, Veber nesigurno spušta loptu na parket i kreće na suprotnu stranu terena, pravo ka igračima Severne Karoline. Sa klube Mičigena svi mu uzvikujući govore da „nema tajmauta“, „ne traži tajm“. Veber se, opkoljen protivničkim igračima, zaustavlja u desnom uglu terena, dok sat otkucava poslednje nervozne sekunde. U toj gužvi, Veber dlan desne ruke primiše prstima leve i traži tajmaut. Usledila je tehnička greška i još jedno izgubljeno finale za verovatnu najčuveniju petorku u istoriji univerzitetske košarke (uz Vebera, od igrača koji su imali dobre NBA karijere, tu su bili još Džuan Haurd i Džejlen Rouz). Čvrsto sam uveren da je Veber te noći odlučio da nikada više sebi neće dozvoliti da prođe kroz sličan pakao – po cenu da u odlučujućim trenucima bude posmatrač.

Ovako je o Veberu, posle sedme utakmice 2002. godine , pisao legendarni novinar Bil Simons: „Veber ne samo što je bio očajan u završnim minutima kada se utakmica lomila, već nije ni hteo da učestvuje u tome, kamoli da ima loptu u rukama. Svi igrači Kingsa, osim Majka Bibija, bili su prestrašeni. Veber je zvanično preuzeo štafetu od Karla Melouna, Patrika Juinga, Ralfa Samsona – skupocenog superstara koga je sjajno imati u timu dok ne ostane još tri minuta do kraja utakmice. Da li je iko ikada tako dobro odigrao igru vrućeg krompira? Na koledžu je Džejlen Rouz uzeo oko 90% važnih šuteva za vreme „petorice veličanstvenih“. Slučaj bez presedana. U sedmoj utakmici Veber se nije usuđivao da šutne. Propustio je priliku da redefiniše svoju karijeru jer je svaku loptu dodavao Bibiju. Veber je imao više nego dovoljno talenta da rešava utakmice, ali jednostavno to nije imao u sebi.“ Nažalost, nisu ni Kingsi.

Pohabani kliše kaže da je svaki tim liči na svog najboljeg igrača. Najzabavniji tim sa početka veka isuviše je podsećao na Krisa Vebera.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *