U Viltovoj senci: Rasel Vestbruk

 

Superigrač bez svog superheroja?

U nedostatku reči da opišu Vestbrukovu igru svi posežu za poređenjima sa superherojima – retko kada se nečija igra i narativ koji ga prati, podudaraju kao što je to slučaj sa Rasom. Međutim, iz nepoznatih razloga, Vestbruk nema odgovarajući nadimak: on nije Supermen (mada se najčešće koristi to poređenje [1]U poređenje sa Supermenom odlično se uklapa Tarantinov pogled na ovog junaka, iz filma „Kill Bill“: Supermen je jedini superheroj koji se budi kao nadčovek, koji je rođen kao Supermen. Spajdermen se budi kao Piter Parker, Betmen je ujutru samo Brus Vejn. Klark Kent je samo Supermenov alter ego. Kent je slabić, nosi naočare i uštogljena odela – tako Supermen vidi ljude. Zbog toga, zaključuje kultni reditelj, Supermen je zapravo kritika ljudske rase. U tom slučaju, da li je Vestbrukova igra kritika upućena ostatku lige? „Pošto je svega nekoliko igrača na mom nivou, neću imati poštovanja za one koji ne mogu da igraju kako ja igram“ – tako nekako su razmišljali mladi Džordan i mladi, zreli i stari Kobi. Izvesno je da je, u tom pogledu, Vestbruk poput njih. U svakom slučaju, Dvajt Hauard bi trebalo da zauvek pozajmi svoj nadimak „Supermen“ onome ko ga mnogo više zaslužuje!, nije ni Betmen [2]Sećate li se kada je pre dve godine Vestbruk u želji da uhvati loptu posle svog promašenog slobodnog bacanja, slomio nos i unakazio svoje lice? Onda se, posle samo dva dana pojavio sa maskom na licu. Njegov tadašnji trener Skot Bruks izjavio je: “Srećom, Ras neće moći sam da izabere boju maske!” Svi znamo da bi se odlučio za crnu karbonsku masku koju je proslavio Lebron dok mu liga nije zabranila da je nosi. Šteta, tako bismo imali masku koja bi svima slala jasnu poruku da je on u stvari Tamni Vitez! (mada u njegovoj igri ima elemenata tamne strane ličnosti ovog superheroja), možda bi mu najviše pristajalo da bude Halk – čudovište koje ne može da obuzda svoj gnev zbog čega ponekad ume da naudi onima oko sebe. Prošle godine, posle jedne reklame, Ras je nakratko bio Vuk sa Zapada (Westwoolf) ali nadimak se nije zadržao [3]U istoj reklami jedan dečak razmišlja o drugim mogućim nadimcima i pada mu na pamet: Ministar Napasti – nažalost, potencijalno najbolji nadimak lige ostao je pohranjen u toj danas zaboravljenoj reklami.. Premda lista Vestbrukovih nadimaka pokazuje zadivljujuću maštovitost – „Beastbrook“, „Catalyst“, „Fashion Icon“, „Mr.Triple-Double“, „Westbeast“, „Rim Wrecker“, „Rim Abuser“, „GOATbrook“, „Bestbrook“, „The Terminator“, „Mini-Bron“, „Westbeast“, „Triple-Double Machine“, „One-Man Wrecking Crew“, „Brodie“, „Loyal“ , „Westbrick“ „Living Adrenaline“ – na kraju se ipak više radi o nemoći da se jednim imenom uhvati suština njegovog talenta. “Mini-Bron” svakako dolazi iz ere kad Vestbruk nije bio među 4 najbolja igrača lige. “Terminator” nagoveštava racionalnost mašine – čega kod Rasa nema ni u tragovima, “Kiptući adrenalin” i “Mašina za tripl-dablove” samo konstatuju ono što svi vidimo itd. Vestbruk možda nema nadimak nekog super heroja ali on igra kao da poseduje nadljudske super moći! Kako drugačije da objasnimo što je Ras, uz Oskara Robertsona, jedini igrač koji u proseku beleži tripl-dabl? To jest, ako Vestbruk nije superheroj,  u čemu onda leži uzrok njegove (statističke?) genijalnosti?

Nekoliko napomena o Vestbrukovim tripl-dablovima

Kada se govori o Vestbrukovoj neverovatnoj statističkoj sezoni, uz njegovo ime obavezno se spominje i Oskar Robertson koji je pre više od pola veka u proseku imao tripl-dabl. Međutim, kad se njihove statistike izbliza uporede, shvatamo da ništa slično ovome što Ras radi ove sezone nismo imali prilike da gledamo nikada u istoriji košarke.

minuti poeni asistencije skokovi šut za dva % slo.bacanja %
34,8 31,7 10,3 10,5 45,2 84,2 Vestbruk
44,3 30,8 11,4 12,5 47,8 80,3 Robertson

Brojevi su uglavnom slični osim broja minuta – Robertson je prosečno boravio na terenu skoro 10 minuta više od Vestbruka! Robertson je davne ’62 imao takvu statisitiku kad su u ligi igrali samo trojica igrača viših od 210 santimetara! Uz to, ma koliko vam to čudno zvučalo, igra je tada bila brža pa je u proseku bilo oko 25 napada više nego danas, u ligi u kojoj su samo dvojica igrača iz igre šutirali preko 50%, dok je čitava liga šutirala samo oko 41%, što znači da je Big O imao neporedivo više prilika za skok. Dakle, Robertson je igrao 10 minuta više od Vestbruka, imao 25-30 napada više u ligi gde u suštini nije bilo visokih igrača i retko ko je mogao da se pohvali efikasnošću. Vestbruku nijednom nije trebalo više od 40 minuta da stigne do tripl-dabla. U epohi Oskara Robertsona, Vestbruk bi u proseku beležio 40 poena, 17 skokova i 12 asistencija [4]Verovatno bi bio optužen da je vanzemaljac ili rezultat nekog nuklearnog eksperimenta ! Sve sličnosti sa Halkom su namerne!. U ovom kontekstu, čak je i prošlogodišnja Vesbrukova sezona bila bolja od te legendarne Robertsonove sezone ’62. Ova sezona samo potvrđuje to što se dalo naslutiti prošle godine: u pogledu svestranosti, Vesbtruk ima najbolju sezonu u istoriji košarke! Robertson je rekorder lige sa 181 tripl-dablom u karijeri, ali on je to radio u vreme kada je to bilo znatno lakše postići. Godine ’62 Big O je imao 41 tripl-dabl. Izvesno je da će ga Vestbruk u tome nadmašiti.

U čemu je problem sa Vestbrukovom statistikom?

Nije vam potrebna nikakva statistika. Dovoljno je samo da pogledate jednu utakmicu Zombija da bi vam postalo jasno u kojoj meri je sve podređeno Vestbruku. Čak i njegovi centri grade protivničke igrače, ne da bi uhvatili loptu, nego da bi Vestrbuk zabeležio skok! S druge strane, Oklahoma bez Vesbtrbuka na parketu nije ni blizu plejof tima ali uzrok toga opet bi mogao da bude u Vestbrukovoj igri: bez Rasa, neko drugi će preuzeti njegovu ulogu (najčešće Oladipo) a kolektivna igra opet će izostati. To se moglo videti na početku sezone. Oklahoma je napravila dobar posao u februaru sa dovođenjem Gibsona i Mekdermota, pa Ras sad ne može da tvrdi da nema sa kim da igra. Najveći problem sa Vestbrukovom igrom ove sezone je u tome što je ona okrenuta punjenju statističkih kategorija i bildovanju sopstvenih brojeva. Nema timskog koncepta i veliko je pitanje da li će ga ikad imati sa Vestbrukom u timu.

Majkl Džordan je ’89 godine zabeležio rekordnih sedam uzastopnih tripl-dablova – taj rekord je ove godine Vestbruk izjednačio – i sa bezbedne distance to deluje impresivno i sasvim prikladno stoji uz ime najboljeg igrača svih vremena. Međutim, samo oni najupućeniji znaju da je taj Džordanov podvig bio posledica njegove odluke da na svakoj utakmici postigne tripl-dabl: Majkl je čak podmitio zapisničare na tim utakmicama da bi mu govorili koliko skokova tj. asistencija mu nedostaje do trostrukog-dvostrukog. Kada je liga saznala za njegovu “igru” statističarima je zabranila da razgovaraju sa njim dok utakmica traje, ali danas svaki igrač na tabletu može da pogleda svoj učinak na terenu dok je na klupi.

U Viltovoj senci

Naglašavanje vrednosti dvostrukog broja poena, skokova i asistencija nastalo je u epohi kada je to bilo najpouzdanije merilo nečije nesebičnosti i spremnosti da se podredi timu – tripl-dabl je suštinski postao sinonim za one najređe igrače koju se ističu u svakoj kategoriji tzv. igrače-timove. Mi trenutno prisustvujemo epohi kada je smisao tradicionalnog vrednovanja tripl-dablova izvrnut naglavačke: Vestbruk igra da bi postigao tripl-dabl – poduhvat vredan divljenja koji mogu da ostvare samo najbolji igrači na planeti [5]Nije slučajno da su vodeći igrači po broju tripl-dablova oni koji su igrali kolektivnu košarku tokom čitave karijere: Robertson, Kid, Bird, Medžik, Lebron itd. Morao sam da izostavim sa ove liste Vilta jer bi njegovo ime među ovim igračima oslabilo argument, ali on je na četvrtom mestu svih vremena. S druge strane, čak i to pokazuje njegovu opsednutost statistikom! – ali, pomalo paradoksalno, boreći se za svestranu statistiku on uporno izvodi jednu krajnje jednostranu predstavu. Predstavu vrednu divljenja, od one vrste koju je zabavno gledati, ali koja na kraju ne služi ničemu osim eventualnom individualnom priznanju za glavnog glumca.Tako statistika koja najbolje objašnjava nečiju nesebičnost zapravo prekriva Rasovu sebičnost!

Primer koji bi mogao da stoji nasuprot Vestbruku bio bi Lebron Džejms jer niko lakše od njega ne dolazi do tripl-dablova ali Kralj –osim na par meseci s proleća 2012. – nikada nije dozvolio da mu statistika oblikuje igru. Takođe, četvrti igrač ove godine po broju tripl-dablova je Nikola Jokić. [6]Ko sme da se kladi da ćemo za deset godina čitati o njemu kao o igraču koji je pretekao Oskara Robertsona jer je upravo zabeležio svoj 182. trip-dabl? Nikolina košarka je najveća moguća suprotnost Vestrubokoj igri: u njegovom slučaju statistika je posledica nesebičnosti i okrenutosti saigračima i ekipi; u Rasovom slučaju, cela ekipa Oklahome podređena je njegovoj statistici i želji da bude MVP.

Kada smo poslednji put bili u prilici da gledamo igrača koji je blagosloven čudesnim talentom, telom olimpijskog šampiona i rešenošću koja može da pomera planine? Setićemo se Kobijeve sezone 2005/6, mladog Džordana u sezonama koje su prethodile osvajanju prve titule i, naravno, “kralja statistike” Vilta Čembrelena – u njegovom slučaju računa se skoro celokupna karijera. Šta im je zajedničko? Individualni statistički podvizi ne vode do kolektivnog uspeha, još manje do titule. Džordanu se trebale godine da shvati kako mora da igra – dok su Pipen i Horas Grent izrastali u sjajne košarkaše – da bi osvojio titulu, Kobi je jedva smogao snage da na pet prihvati da je drugi najbolji igrač i da lopta mora da ide pod koš Šeku – nagrađen je sa tri titule – da bi na svom vrhuncu rasturio potencijalnu dinastiju Lejkersa kako bi dobio individualna priznanja i bio najbolji strelac lige, a onda u svojoj tridesetoj opet prihvatio timski koncept i osvojio još dve titule. Vilt je statistički najbolji igrač u istoriji NBA, ali on je osvojio samo dve titule – oba puta, nimalo slučajno, bile su to njegove statistički najslabije sezone.

Sva trojica su dobro razumeli ono što je jedan čuveni novinar nazvao “tajnom košarke”, dok je Vestbruk opet uspeo da nam dokaže da on to ne razume. Bil Rasel je to pregnatno izrazio najboljom definicijom za najkorisnijeg igrača: “Igrač je dobar onoliko koliko sve oko sebe čini boljim”. Rasel je najuspešniji igrač svih vremena – Viltu je ostala uteha u statistici. Kad se spusti zavesa na regularnu sezonu, bez obzira na to koga će izdvojiti svetlo nagrade za Najkorisnijeg igrača sezone, izvesno je da će Vestbruk – sve i da dobije priznanje – ostati u jednoj senci. Onoj koju baca Vilt Čembrelen.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. U poređenje sa Supermenom odlično se uklapa Tarantinov pogled na ovog junaka, iz filma „Kill Bill“: Supermen je jedini superheroj koji se budi kao nadčovek, koji je rođen kao Supermen. Spajdermen se budi kao Piter Parker, Betmen je ujutru samo Brus Vejn. Klark Kent je samo Supermenov alter ego. Kent je slabić, nosi naočare i uštogljena odela – tako Supermen vidi ljude. Zbog toga, zaključuje kultni reditelj, Supermen je zapravo kritika ljudske rase. U tom slučaju, da li je Vestbrukova igra kritika upućena ostatku lige? „Pošto je svega nekoliko igrača na mom nivou, neću imati poštovanja za one koji ne mogu da igraju kako ja igram“ – tako nekako su razmišljali mladi Džordan i mladi, zreli i stari Kobi. Izvesno je da je, u tom pogledu, Vestbruk poput njih. U svakom slučaju, Dvajt Hauard bi trebalo da zauvek pozajmi svoj nadimak „Supermen“ onome ko ga mnogo više zaslužuje!
2. Sećate li se kada je pre dve godine Vestbruk u želji da uhvati loptu posle svog promašenog slobodnog bacanja, slomio nos i unakazio svoje lice? Onda se, posle samo dva dana pojavio sa maskom na licu. Njegov tadašnji trener Skot Bruks izjavio je: “Srećom, Ras neće moći sam da izabere boju maske!” Svi znamo da bi se odlučio za crnu karbonsku masku koju je proslavio Lebron dok mu liga nije zabranila da je nosi. Šteta, tako bismo imali masku koja bi svima slala jasnu poruku da je on u stvari Tamni Vitez!
3. U istoj reklami jedan dečak razmišlja o drugim mogućim nadimcima i pada mu na pamet: Ministar Napasti – nažalost, potencijalno najbolji nadimak lige ostao je pohranjen u toj danas zaboravljenoj reklami.
4. Verovatno bi bio optužen da je vanzemaljac ili rezultat nekog nuklearnog eksperimenta ! Sve sličnosti sa Halkom su namerne!
5. Nije slučajno da su vodeći igrači po broju tripl-dablova oni koji su igrali kolektivnu košarku tokom čitave karijere: Robertson, Kid, Bird, Medžik, Lebron itd. Morao sam da izostavim sa ove liste Vilta jer bi njegovo ime među ovim igračima oslabilo argument, ali on je na četvrtom mestu svih vremena. S druge strane, čak i to pokazuje njegovu opsednutost statistikom!
6. Ko sme da se kladi da ćemo za deset godina čitati o njemu kao o igraču koji je pretekao Oskara Robertsona jer je upravo zabeležio svoj 182. trip-dabl?