Treba li Harden da obrije Bradu?

Nakon utakmice Greg Popović nije znao šta da kaže. Majk Dantoni je takođe bio bez reči. Mediji su zanemeli, kao i svi u Hjustonu. Sparsima je preostalo samo da slegnu ramenima i nastave dalje. Harden se hrabro suočio sa novinarima ali osim par (ne)utešnih fraza o odgovornosti i krivici koja pada na njega ni on nije ponudio neki uvid u ono što se odigralo prethodne večeri. Hjuston Rokitsi su izgubili sa 39 poena razlike (najteži klupski poraz u plejof istoriji!) šestu utakmicu koju je San Antonio igrao bez dva najbitnija igrača! Brojevi su tako ubedljivi – premda i dalje sasvim neverovatni imajući u vidu da su Sparsi igrali bez dva igrača iz petorke – da su reči suvišne: u najbitnijoj utakmici u sezoni Džejms Harden, najveći kandidat za titulu Najkorisnijeg igrača sezone, odigrao je daleko najgoru utakmicu otkako je obukao dres Rokitsa.

Harden je (opet!) bio loš kada su svi najviše očekivali od njega: ovaj put nije se samo radilo o lošoj igri, reč je o tako očajnom izdanju, epskom neuspehu kakav najčešće gledamo u filmovima o prirodnim katastrofama. Hardenov govor tela bio je upadljivo rđav od samog početka utakmice: najbolji igrač Hjustona u prvih 12 minuta nije imao nijedan šut na koš! Utakmicu je završio sa 10 poena iz sramnih 2-11 iz igre, uz sedam asistencija, šest izgubljenih lopti i za njega sasvim čudnih šest ličnih grešaka za 37 minuta u igri. Sa njim na parketu Rokitsi su imali koš rejting -28! Harden je, kao i uvek, bio svestran ali ovaj put u nimalo laskavom smislu: uspeo je istovremeno da bude kilav i ljut, nehajan i brzoplet sa loptom, pasivan i neodlučan, i najbolnije – vidljivo nazinteresovan za zbivanja na terenu. Slaba je uteha da su takvo „vođstvo“ pratili i njegovi saigrači – Rakete su ostale bez energije, a rezultat je bio jedini mogući: surov i bolan pad na zemlju! Delovalo je kao da je Brada uplatio odmor na Havajima i da nikako nije želeo da prisustvuje teksaškom obračunu dve škole košarke. Šteta, jer će njegova partija pojačati referendumsko izjašnjavanje za i protiv njegove MVP titule, iako se, strogo uzev, to zvanje dodeljuje za partije u regularnom delu sezone.

Harden je dodavao lopte kad je trebalo da šutne na koš, šutirao je na koš u situacijama kad je trebalo da doda loptu, bezvoljno je šetao terenom i delio savete saigračima jer mu je to uloga zvezde nalagala… Brada je posle utakmice tvrdio da nikako nije uspevao da pronađe ritam, ali ovaj put nije se radilo o tome: Sparsi su došli mentalno spremni da se takmiče, iako su sve šanse bila na strani protivnika, dok su Rokitsi izgledali, kako to kažu američki novinari, kao jelen uhvaćen farovima automobila! Rokitsi su morali da dobiju utakmicu, sve šanse su bile na njihovoj strani a najveći uzrok što se to nije desilo je sam Harden.

Harden predstavlja Dantonijev sistem, a kad on ne igra dobro, nedostaci igre podređene jednom igraču, pokazuju svoju ružnu stranu – Erik Gordon i Lu Vilijams prosto nisu bili spremni da preuzmu ulogu sekundarnog organizatora igre jer je tokom čitave sezone sve bilo u Hardenovim rukama. Međutim, isto bi moglo da se kaže i za Sparse gde je Lenard na sebe preuzeo lavovski deo ofanzive ali San Antonio je još jednom pokazao da je sistem tj. ekipa uvek na prvom mestu, jer čak i u odsustvu najbitnijeg aktera timske perfomanse ostaju slične.

Hardenova igra je postajala sve slabija kako se ulog povećavao – to je za jednu zvezdu problematičan obrazac koji je prisutan od ranih dana: od najslabijeg plejof izdanja u finalu protiv Majamija 2012. godine, kada nijednom nije uspeo da postigne dvocifren broj poena iako je prethodno bio najzaslužniji za demontiranje Sparsa u finalu Zapadne konferencije, preko 12 izgubljenih lopti protiv Voriorsa 2015, do potpunog nestajanje u šestoj utakmici protiv Sparsa 2017. Bradina istorijska sezona i neverovatni brojevi (29,1 poena, 11,2 asistencija i 8,1 skokova po meču) sakrili su od očiju javnosti neke neprijatnije činjenice: Harden je sezonu završio kao ubedljivo prvi po broju izgubljenih lopti, a kako je ulog rastao, njegova statistika je doživela veliki pad – tokom sezone iz igre je šutirao 44%, a u plejofu 41,3%, sa linije za tri poena pao je sa 34,7% na 27,8%, asistencije sa 11,2 na 8,5, a skokovi sa 8,1 na 5,5. Uobičajena mudrost nalaže  izvesnu meru opreza i poziva se na povrede ali, kada je reč o Bradi, njemu se to dešava iz sezone u sezonu. Hjuston je ovu seriju izgubio u prethodnoj utakmici, kada je Harden propustio nekoliko šansi da dovede svoj tim do pobede: u petoj utakmici Džejms je imao čak 9 izgubljenih lopti, 4 samo u produžetku.

„Sva odgovornost je na meni. Način na koji smo igubili šestu utakmicu kući je bolan, ali desilo se. Idemo dalje“, izjavio je Harden posle utakmice. Problem je u tome što Hjuston nije samo izgubio važnu utakmicu – Rokitsi su uništeni i poniženi sa skoro 40 poena razlike na domaćem terenu. Nazivati to samo običnim porazom je eufemizam – radi se o poniženju koje se zauvek upisuje u identitet franšize: isto se desilo Kingsima 2002. i Klipersima 2015. godine. Čitava istorija tih klubova od tog trenutka je u senci tih poraza, a na neuspehu se ne može izgraditi pozitivan identitet… Čitava karijera Krisa Vebera odvijala se u senci kobne greške na koledžu, a Kris Pol, uprkos tome što je verovatno reč o najboljem čistom plejmejkeru svih vremena, iz godine u godine pokazuje da još nije prevazišao kolaps iz 2015. Da je Harden izgubio utakmicu u Vestbrukovom stilu – sa nepotrebnim junačenjem i sebičnim soliranjem, gomilom ishitrenih šuteva i samoživom jurnjavom za statiskom – bilo bi manje bolno jer bar njegovo srce i želja za pobedom ne bi mogli da budu dovedeni u pitanje. Harden je odustao od svoje ekipe na način koji nimalo ne priliči zvezdama: njegovo izdanje doziva u sećanje sramne partije Kobija Brajanta iz serije protiv Finiksa 2006. ili Lebronovo „povlačenje“ 2009. kada je Kavse prepustio zaboravu i preselio se na Floridu još pre početka utakmice. Danas se malo ko seća tih utakmica jer su Kobi i Kralj pobeđivali posle toga. Jedini način da Harden promeni optiku kroz koju će ga ljudi gledati je da predvodi svoju ekipu do uspeha u plejofu. To mu dosad nije polazilo za rukom, a odsustvo mentalne oštrine i nedostatak borbenosti u ključnom meču sezone ozbiljno dovodi u pitanje njegov status zvezde i jednog od najboljih igrača lige.

Bajkoviti povratak Majka Dantonija na mesto glavnog trenera dožio je (ne)očekivani antiklimaks: najveći ofanzivni um u savremenoj košarci opet je izgubio od profesora Popovića koji mu ove godine neće dozvoliti popravni ispit.

Dantoni je bio vidno potresen načinom na koji je Hjuston završio sezonu. Pošto je već ranije obrijao brkove, ne preostaje mu puno toga što bi mogao da uradi. Uostalom, njegove ekipe su uvek gubile od Popovićevih Sparsa – čak i kada su tokom regularne sezone bile znatno bolje – ali nikada na ovako sraman način. Dantoni je u svakom slučaju revolucionaran trener: njegovi „sedam sekundi ili kraće“ Sansi zauvek su promenili igru, a Hjuston je ofanzivnu filozofiju „trči i pucaj“ i „širi i juri“ nategao do granice pucanja. Nažalost, drugi najbolji ofanzivni tim u ključnoj utakmici postigao je samo 75 poena a sistem se doslovno raspao u dve zadnje utakmice jer Harden nije podsećao na sebe. Dantoni će ostati upamćen kao genijalan naučnik koji je uvek iznalazio sjajne ofanzivne formule posle kojih se igra menjala ali uspeh su uvek imali drugi treneri koji bi u njegove formule ubacili nešto kvalitetnije sastojke.

Možda je potrebno da Harden obrije Bradu – nje se niko više ne plaši – [1]Nije greška u kucanju. Brada je Hardenov brend koji prodaje patike, veruje da je najbolji igrač na svetu i juri individualna priznanja. Brijanjem Brade, Harden bi možda priznao gde je pogrešio i pokušao da uvede drugačiji koncept. i pogleda sebe u lice – spartanski koncept „sa štitom ili na njemu“ sigurno mu nije poznat ali najbolji igrači predvode primerom a ne marketinškim pričama o tome ko je imao najbolju sezonu. Harden i dalje tvrdi da je pokraden 2015. kada je MVP priznanje dobio Kari. Kari ga je te godine nadigrao u finalu Zapada, a Voriorse je predvodio do titule. Hardenu to očigledno ne znači puno. Stara istina je da je najveće individualno priznanje koje igrač može da dobije MVP finalne serije, možda je vreme da Vestbruk i Harden nauče nešto o tome. Kari je prošle godine tu lekciju savladao na najsuroviji mogući način: uspeh u sezoni ništa ne znači ako se ne overi onim u plejofu!!!

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Nije greška u kucanju. Brada je Hardenov brend koji prodaje patike, veruje da je najbolji igrač na svetu i juri individualna priznanja. Brijanjem Brade, Harden bi možda priznao gde je pogrešio i pokušao da uvede drugačiji koncept.