Stef Kari i sopstvena senka

Najbolji pokazatelj panike koja je zahvatila sve navijače Golden Stejta predstavljaju tekstovi i blogovi u kojima se autori pitaju šta se dešava sa Karijem. Tema je bila latentno prisutna još od polovine novembra, a posebno intenzivna postala je nakon božićnjeg poraza od Kavalirsa. Posle utakmice, izašla je statistika koja nas obaveštava da je Kari tek na 33-em mestu u ligi po vremenu koje je proveo sa loptom u rukama. U odnosu na prošlu sezonu, svi Karijevi brojevi, osim procenta slobodnih bacanja, osetno su slabiji: broj poen po utakmici očekivano je pao sa 30,1 na 24,1, po prvi put u karijeri Stefov procenat šuta za tri poena pao je ispod 40%, njegov efektivni procenat šuta pao je za čitavih 6 procenata. Dakle, okom statistike, stvar je zorno jasna: Kari ima slabu sezonu.

Ipak, i sa ovakvom statistikom Kari je među vodećim igračima u ligi: efikasniji je od Vestbruka za preko 10 procenata(!), dok je za više od 5% bolji od ove sezone najvećeg kandidata za MVP-ja, Džejmsa Hardena. Sva je prilika da će mesto u idealnoj petorci ove sezone pripasti ovoj dvojici dok će Kari morati da se zadovolji utešnom drugom. Kada ga uporedimo sa bekovima koji imaju odlične sezone, Kajrijem Irvingom i Kembom Vokerom, stvari postaju još intrigantnije: Kari je u svakoj statisitičkoj kategoriji bolji od Vokera i Irvinga osim u, krajnje ironično, šutu za tri poena (treba očekivati da će Kari u drugom delu sezone trojke šutirati oko 47-48 posto i da će na kraju biti oko proseka karijere 44,5%). Dakle, sva tri igrača postižu oko 23-24 poena, imaju oko 5-6 asistencija i oko 4 skoka po meču, ali Kari je efikasniji od obojice za preko 3% (ta će razlika biti još veća kada podigne svoj prosek za tri poena). U tom slučaju, koliko je opravdano govoriti o lošoj sezoni?

Stvar je u tome da je Kari prošle sezone imao najbolju ofanzivnu sezonu u istoriji košarke za šta je sasvim zasluženo postao prvi jednoglasno izabrani najkorisniji igrač u istoriji lige (uzgred je predvodio svoj tim do najvećeg broja pobeda u regularnoj sezoni). Sve što Kari bude radio do kraja karijere meriće se istorijskom statistikom iz sezone 2015/16. Senka čudesne MVP sezone padaće na njegov učinak ali, ako pretpostavimo da je nemoguće ponoviti čudo od prošle godine, uvek sa jednako poraznim ishodom: njegovi brojevi uvek će igledati bledo i neubedljivo naspram druge MVP sezone (verovatno nikada više neće postići preko 400 trojki u sezoni, biti deo kluba 50/40/90 – procenat šuta za dva i tri poena i slobodnih bacanja – biti prvi strelac lige itd.) a svi će se pitati šta nije u redu sa njim. Kada jedan igrač izađe iz istorijske sezone, nakon koje sve što radi se meri drugačijim, najvećim aršinima, američki novinari često posežu za pohabanom rečenicom: stvoreno je čudovište! Slično se dešavalo Rodžeru Federeru, Novaku Đokoviću, Tajgeru Vudsu, Jeleni Išinbajevoj, Mesiju, Ronaldu itd.

Bilo je nečeg zaraznog u gledanju Karija prošle godine: skoro svakog meseca ubacivao je trojke sa svoje polovina terena, ubacivao je preko 5 trojki po utakmici sa najboljim procentom u ligi, svi smo znali da će u utakmici doći do onih minuta kad će Stef ubaciti 20 poena za tri minuta, ljudi su dolazili sat vremena ranije da gledaju njegovo zagrevanje, a plej Dabsa postao je lice lige i globalni fenomen kakav NBA nije imala od Njegovog Letećeg Visočanstva. Uz sve to, Kari je radio ono što su radili najveći igrači u istoriji: uzimao je loptu u svoje ruke i rešavao neizvesne utakmice najčešće u korist svoje ekipe (kadar koji najbolje sažima celu prošlogodišnju sezonu nesumnjivo je trojka protiv Oklahome sa pola terena). Delovalo je kao da Kari rdi sve ono što njegovi navijači požele. Bilo je to nestvarno iskustvo sve do finalne serije protiv Klivlenda kada je naš heroj bio sopstvena senka – povrede, umor, jurenje rekorda učinili su da se istorijska sezona završi podjednako istorijskim fijaskom.

Kada su Voriorsi uspeli da dovedu Duranta u San Francisko odmah je postalo jasno da će Kari uzimati manje šuteva i da će njegova statistika biti slabija. Ipak, u prvih par nedelja Ratnici su se najčešće okretali njemu kada stvari nisu išle – svi smo zaboravili da je Stef ove sezone postavio rekord po broju ubačenih trojki na utakmici protiv Pelikana – ali ubrzo je postalo jasno da je njegova uloga promenjena. Novinari su pomalo cinično primetili da Ker koristi svog MVP-ja kao da je u pitanju Džon Stokton: Kari je bio zadužen za pokretanje akcija i razigravanje saigrača, održavao je prelepi napad jednakih mogućnosti za sve igrače koji je osmislio njegov trener, ulogu prvog strelca prepustio je Durantu… U međuvremenu, glavno oružje Golden Stejta: p&r Grina i Karija, posle koga sledi Stefova trojka preko protivničkih centara koji kasne pri preuzimanju ili Grinov ulaz protiv nemoćne odbrane koja ne zna gde će lopta krenuti, voljom trenera izbačena je iz knjige akcija. Vrhunac je došao na najvećoj sceni – tokom božićne utakmice protiv šampiona Kari je uzeo samo 11 šuteva (za to vreme Irving, koji je preokrenuo utakmicu, samo u zadnjoj četvrtini je imao isti broj šuteva!) i uglavnom ga nije bilo na terenu. Ubrzo su usledile (opravdane) kritike na račun Stiva Kera: kako je moguće da Kari u tako bitnoj utakmici dobije samo 11 šuteva, zašto češće ne koristi p&r, zbog čega je Kari bio samo „mamac“ u poslednjem napadu itd. Ker je ubrzo posle utakmice izjavio da će se potruditi da pokrene Karija.

Ker se potrudio da održi svoju reč: pokrenuo je Karija. U dve zadnje utakmice, protiv Memfisa i Portlanda, Stef je igrao na prošlogodišnjem nivou: postigao je 40 odnosno 35 poena i uzeo je ukupno 51 šut! Trojke i dalje nije šutao dobro 10/26, ali je protiv Memfisa imao neverovatnu seriju u trećoj četvrtini kada je ubacio četiri trojke zaredom.

Danas je jasno da je dolazak Kevin Duranta, te njegovo prilagođavanje i uigravanje sa novom ekipom, zahtevao određene žrtve. Ispostavilo se da je žrtvovana Karijeva briljantnost. I sa Karijem koji ne igra u skladu sa sopstvenim talentom, Voriorsi su najbolji ofanzivni tim lige. Međutim, Goden Stejt igra najbolje kada je Stef agresivan u šutu jer to otvara mnogo prostora njegovim saigračima. Izvesno je da će Stiv Ker imati neobičan zadatak: pošto je ustanovio kulturu nesebičnosti, predstoji mu da Karija nauči kada je potrebno da bude sebičan. Ohrabruje to što Durant i Kari sad znaju da je ulog mnogo veći od (još jedne) MVP sezone.

Predstoji nam uzbudljiv drugo deo sezone.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *