Stef Kari i pitanje (ne)poštovanja

Šta bi Stef Kari trebalo još da uradi da bi stekao poštovanje svih igrača u ligi?

Kao da mu nije bilo dovoljno to što je dobio glavnu ulogu u Šekilovoj dokumentarnoj seriji najglupljih poteza dana, Džaval Mekgi je morao da proba da pogodi trojku u zadnjim sekundama meča protiv Vizardsa, što je dodatno razbesnelo inače vidno frustrirane igrače Vašingtona, koji su napravili namernu ličnu nad njim. Posle utakmice čak je i Stiv Ker izjavio da nije trebalo to da uradi jer je bio čin nepoštovanja protivnika. Iz svlačionice Vašingtona mogli su da se čuju horski uzvici negodovanja pošto je Džavalova trojka za njih predstavljala očit primer ponižavanja protivnika… Naravno, Mekgijeva trojka predstavlja idealan povod za protestovanje zbog nepoštovanja protivnika ali istinski uzrok leži drugde: naime, utakmica nam je jasno pokazala kolika je provalija između Golden Stejta i svih ostalih ekipa kada Dabsi igraju dobro – tj. koliko su Klej Tompson i Stef Kari bolji od svih ostalih bekovskih tandema u ligi. Vašington je odigrao sasvim solidnu utakmicu i izgubio sa 24 poena razlike! Čitava nepotrebna prašina koja se podigla oko Mekgija sakrila je istinsko nepoštovanje koje je poteklo sa druge strane, od najboljeg igrača Vašingtona. U intervjuu koji je dao sredinom janura, Džon Vol je izjavio da su Bredli Bil i on najbolji bekovski par u ligi. Kari se nije izjašanjavao o Volovom stavu ali je, kako se to nekad govorilo, svoje rekao na terenu: za tri četvrtine dao je 37 poena i uništio je „najbolji bekovski par lige“ igrajući na MVP nivou.

Kada Stef igra svoju najbolju košarku on je za klasu ispred bekova poput Vola, Irvinga, Pola, Tomasa, Laurija i ostalih. To je postalo jasno i pleju Vašingtona te večeri – Vizardsi su došli rešeni da se takmiče ali razlika u kvalitetu između Braće sa dna mrežice i „najboljeg bekovskog para lige“ u ovom trenutku je prevelika. Kari je ujedno i najveća žrtva svoje prošlogodišnje sezone: zbog visokih standarda koje je uspostavio prethodnih godina, svima se čini da ne igra naročito dobro iako Stef daje u proseku 25 poena uz standardnu efikasnost: Stefova (ispod)prosečna sezona i dalje je nedostižni standard, u pogledu statističke efikasnosti, za sve ostale plejeve u ligi. Evo poređenja sa Volom i Vestbrukom:

    % šuta za 2     % šuta za tri   % šuta iz igre  % slobodna bacanja
Stef Kari             54, 2           40, 4             46, 7             91, 2
Džon Vol             48, 3           31, 2             45, 1             80, 7
Rasel Vestbruk             46, 1           33, 9             42, 5             83, 2

Dakle, Mekgi je po ko zna koji put napravio glupost ali, pošto je u pitanju Džaval, ne radi se o nepoštovanju. Nepoštovanje je kad se Vol usudi da kaže da Vašington ima najbolje bekove u ligi – njegovu izjavu mogli bismo da tretiramo kao hibris. Prema tom konceptu Starih Grka ljudima je sudbina zacrtala ono što im je dato, ako se drznu da prekorače svoje mesto ili urade više od toga stići će ih bes bogova; u širem smislu, hibris označava drskost i preteranu samouverenost. Kroz igru Stefa Karija košarkaški bogovi su se oglasili i pokazali Volu gde mu je mesto.

Volov primer ni slučajno nije usamljen. Nedavno je Rasel Vestbruk imao jedan uličarski ispad pred medijima: kad su mu novinari rekli da Kari misli da bi Harden trebalo da bude MVP on im je odgovorio „Ne zanima me mišljenje drugih. Ko je on?“.

Karijev verbalni odgovor njemu: „Nemam šta da mu odgovorim. Ako pitate druge, svako će imati sopstveno mišljenje o tome ko bi trebalo da pobedi. Da li se vi slažete ili ne oko toga,  o tome svakako ne odlučujem ja. Trudim se da se klonim Tvitera, društvenih medija, obračuna kroz intervjue. To mi nimalo ne pomaže.[1]Stef je takođe odbio da komentariše izjave nestašnog oca, Lavara Bola, koji tvrdi da je njegov sin Lonzo, koledž senzacija i jedan od prvih pikova na budućem draftu, već sad bolji igrač od Karija. Stiv Ker je s dobrim razlogom rekao da takvim bombastičnim komentarima nimalo ne pomaže svome sinu. Jedva čekam tu utakmicu naredne sezone!

Karijev košarkaški odgovor njemu: 17 poena u prve dve četvrtine, trojka uz zvuk sirene i 20 poena prednosti na poluvremenu. Vestbruk se, s druge strane, mučio: iz igre je na kraju šutirao 25% (4/16) a njegov +/- iznosio je očajnih -25.

Vestrbukovo nepoštovanje prema Karija ima dužu istoriju: prošle godine u plejofu samo se sarkastično nasmejao na pitanje novinara da li je Kari potcenjen kao odbrambeni igrač. Durant je u svom stilu dao diplomatski i prilično verodostojan odgovor na to pitanje konstatujući da Stef ne čuva najbolje protivničke igrače i da mu dosta pomažu Iguadala i Tompson. Vestbrukovo ponašanje odaje, starim učiteljskim rečnikom, pomnjakanje kućnog vaspitanja i nepoštovanje protivnika – u ovom slučaju se radilo o Kariju ali jasno je da Ras tako tretira sve igrače u ligi. Treba li da naglašavamo koliko je to pogubno za njega lično i celu ekipu Oklahome?

Sve u svemu, momak za kog Vestbruk „nije čuo“ dobio je zadnjih 7 međusobnih duela, još uvek je vladajući MVP lige i igrač je sa najboljim net rejtingom u NBA!

Uprkos tome što je u prethodne dve godine bio ubedljivo najbolji igrač regularnog dela sezone, dvostruki uzastopni MVP nikada nije stekao priznanje kakvo zaslužuje. Titula se uvek objašnjava pukom srećom, jer kako to neumorno ponavlja Veliki Lajavac Barkli „šuterske ekipe ne uzimaju prstenove“, od osporavanja uspeha Voriorsa i priča „u moje vreme on ne bi bio dominantan“ mogla bi da se napravi podebela knjiga, a istorijski kolaps u finalu prošle godine kao da je bio odgovarajuća potvrda za skepticizam koji je pratio Golden Stejt. Sa Durantovim prelaskom u Zaliv, delovalo je da Kari više neće dobiti priliku da se iskupi i pokaže svima koliko je dobar, osim, naravno, u slučaju povrede… Onda se KD povredio a Kari je ušao u najgori šuterski niz u svojoj karijeri. Neprijatna sećanja i kosturi iz ormara pojavili su se istog trenutka. Međutim, posle kratkog prilagođavanja, Stef je pokazao da će od njega najviše zavisiti dokle će Voriorsi stići ove sezone.

Na kraju, šta bi trebalo Kari da uradi da stekne poštovanje? Naravno, očekivan odgovor bio bi da osvoji (još jednu) titulu i da bude najkorisniji igrač velikog finala. Međutim, onda će mu zamerati da ima najbolje saigrače u ligi, da ima Duranta, da ga prati sreća itd. Slično je bilo sa Kobijem (ne može da uzme titulu bez Šeka), Lebronom (nije dobar u završnici velikih utakmica), Novickim (previše je mekan za prsten) dok nisu svima pokazali koliko greše. Problem u Karijevom slučaju je što je on već pokazao da može da osvoji prsten kad je najbolji igrač ekipe, da je najbolji šuter u istoriji lige, da mu nije potreban Durant da bi stigao do kraja…a predrasude prema njemu nisu utihnule. Karijev odgovor njima predstavljaju njegove igre, jer se sa predrasudama ne vredi boriti. Iskustvo nas je naučilo da poštovanje ionako dolazi posle desete sezone.

P.S. Čak ni prsten i titule MVP-ja nisu bili dovoljni da Kari stekne poštovanje kod – sudija. Nikada ranije jedan MVP nije imao lošiji tretman od Stefa: čak i kad igra utakmice na domaćem terenu, sve sporne odluke rutinski idu protiv njega a protivničkim igračima se toleriše držanje, štipanje, vučenje za dres (Kris Pol uvek načini 15-20 faula nad Karijem znajući da nema šanse da će biti kažnjen). Harden i Vestbruk dobijaju faule pri gotovo svakom ulazu ili kontaktu rukom pri kretnji šuta dok Kari ima tretman namenjen prosečnim igračima. Možda i sudije čekaju da Kari osvoji Raselov trofej namenjen najboljem igraču finala da bi dobio tretman kakav je davno zaslužio.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Stef je takođe odbio da komentariše izjave nestašnog oca, Lavara Bola, koji tvrdi da je njegov sin Lonzo, koledž senzacija i jedan od prvih pikova na budućem draftu, već sad bolji igrač od Karija. Stiv Ker je s dobrim razlogom rekao da takvim bombastičnim komentarima nimalo ne pomaže svome sinu. Jedva čekam tu utakmicu naredne sezone!