Starost u prestonici

Na dogovoru u svlačionici prvo smo određivali ko će da ga čuva, i ko će biti prva ispomoć. Potom smo tražili tajmaut da bi dogovorili i trećeg koji bi bio zadužen da pomogne, onda, posle par napada, čuvala ga je cela petorka. Na kraju ništa drugo nismo mogli osim da posmatramo kako nam daje koševe.“

Šta se desi kada pobedite sve utakmice, osvojite sve trofeje, dignu vam spomenik ispred dvorane a vi još nemate ni 40 godina? Koga onda pobediti?

Zašto?

Majklov povratak po treći put na teren sam dočekao sa miksom sreće, uzbuđenja i straha. Razloge za sreću i uzbuđenje ne bih komentarisao jer ko ne razume ne treba mu ni objašnjavati, dok uzroke za zabrinutost ću sa vama podeliti. Prva misao koja mi je tada prošla kroz moju tinejdžersku glavu, bila je: „ A šta ako mu neko lupi bananu, ako bude spor, ako ne bude mogao da postigne koš, ako je prestao da skače???“ Strah je bio opravdan jer je moj heroj – ne samo moj već svih nas – mogao da bude loš. Nisam mogao ni da zamislim da se glavni protagonista igre pod obručima vrati u svojoj 38-oj godini i ukalja ime, zaostavštinu.

Kada se Džordan povukao po drugi put iz aktivnog igranja, januara 1999. kazao je da je 99,9% siguran da se nikad neće vratiti na parket. 25. Septembra 2001 godine, 0.1 procenat šanse za povratak je pobedio.

Godinu i po dana pre povratka, Majkl je proveo u ulozi predsednika Čarobnjaka iz Vašingtona, dok je šest meseci pre prve utakmice sasvim posvećeno trenirao sa timom. Na pitanje novinara da li se sprema neka promena u njegovom životu, a na neki način vrlo poznata, odgovorio im je da samo pokušava da skine kilograme koje je nabacio od kako se penzionisao.

  1. Septembra je i zvanično objavljeno da se Majkl opet vraća na teren, pri čemu se odrekao celokupne sezonske plate, donirajući novac u dobrotvorne svrhe. Vizardsi su za veoma kratko vreme rasprodali halu za cele sezonu.

Majkl je te sezone odigrao 60 utakmica, dok je ostatak propustio zbog povrede kolena. Iako nije uspeo da odvede svoj tim u plejof, i to prevashodno zbog izostanka sa velikog broja utakmica, beležio je jako dobru statistiku: 22.9 poena, 5.9 asistencija, 5.7 skokova po utakmici možda nekome nisu dovoljni, međutim meni su bili i više nego fantastični. Ukoliko neko misli drugačije, samo ću reći da je Dankan sa svojih 38 godina beležio 8.6 poena i 7 skokova, uz jednu asistenciju a na terenu provodio 25 minuta prosečno na suprot Džordanovih 35. Pa čak ni Kobi, u svojoj poslednjoj sezoni nije igrao više od 30 minuta beležeći 17 poena uz katastrofalne procente. Ako pogledate današnje matorce koji još uvek igraju (pre se gegaju ali hajde de), videćemo Kartera koji što zbog godina, što  zbog povreda, bukvalno vuče jednu nogu po parketu, ili Pirsa koji više sedi i igra u trash time situacijama. O statistikama ne želim ni da trošim rečenice. 29. decembra 2001 godine, samo dva dana posle njegove najgore utakmice u karijeri, Majkl je eksplodirao protiv Šarlota i ubacio im 51 poen i tako postao najstariji igrač koji je dostigao 50+ poena u tom dobu. O tom performansu govori i izjava PJ Brauna, u kojoj je rekao:“Majkl se večeras vratio kroz vreme“.

Sledeće sezone, potpuno oporavljen od povrede kolena, Majkl je odigrao svih 82 utakmice, beležeći prosečno 20,0 poena, 3.9 asistencija i 6.7 skokova provodeći prosečno 37 minuta na terenu. Zabeležio je i svoj 14-ti nastup na all star utakmici, i na istom prestigao Džabara na večnoj listi najboljih strelaca ove manifestacije. Taj rekord je Kobi ipak nadmašio. Još jedan istorijski rekord je pao te godine. 43 poena protiv Nju Džerzi Netsa, 21. februara, samo nekoliko dana pošto je napunio 40 godina, i postao tako jedini igrač u istoriji NBA koji je u tim godinama postigao 40+ poena.

Znajući da je ovo njegova poslednja sezona, gde god bi se pojavio bio je dočekivan sa ovacijama. Svi su navijali za njega bez obzira gde se igralo, a u njegovom Čikagu, petominutna ovacija je bila uvertira za njegovu poslednju utakmicu pod svodovima Junajted centra.

I kada sve protivnike pobediš, ostaje ti uvek onaj prvi. Ti. U govoru koji je pripremio pri ulasku u kuću slavnih 2009. godine u Springfildu, sa svetom je podelio jednu od poslednjih misli o svojoj karijeri.

„Možda ćete jednog dana upaliti TV i gledati me kako igram košarku u svojoj 50-oj godini.“

„Nemojte se smejati.“

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *