Šta će nam doneti novi kolektivni ugovor i da li će GSW ostati zajedno?

Pao je dogovor. Neće biti lokauta. Budimo realni, to je jedini logičan ishod sada, kada su Mišel Roberts i Adam Silver preuzeli kormilo, a i zbog jednostavne činjenice da je Liga u najboljem položaju od svog osnivanja, sa zvezdama koje prevazilaze košarkaške okvire i prihodima koji su, prosto rečeno, smešno visoki. Ova realnost nije dozvoljavala drukčiji ishod iako je Karmelo uneo sumnju jer dve strane nisu mogle da se dogovore oko nadoknade za „likeness“ igrača i licenciranje njihovih imena.
Šta nam donosi novi kolektivni ugovor? Osim Drejmonove tviter oluje negodovanja, naravno.
U suštini, ovaj ugovor nije doneo neke velike promene. Ono što su svi očekivali, drastična mera da se zaustavi formiranje super-timova, nije usvojena (na sreću, jer, priznajmo, super timovi su zabavni), ali je usaglašeno nekoliko manje zvučnih mera koje će donekle otežati kreiranje novog Majamija iz 2010. ili GSW iz 2016. Mi ćemo se baviti basnoslovnim ugovorima koje će igrači dobijati, ali procenti kepa koji će biti dostupni igračima su manje-više isti. Prosečna plata će porasti sa oko 5 miliona na oko 9 miliona godišnje (i mi ćemo se svi pitati ko je to dao tolike pare Rišonu Holmsu), iako je ruki skala nešto povećana, ti ugovori će i dalje biti disproporcijalno vredni u odnosu na ono što igrači pružaju na tereni, a kepom će i dalje dominirati tzv. „max“ igrači.

Novi kolektivni ugovor donosi posebnu klauzulu koja će omogućiti nagrađivanje veterana koji imaju produkciju na visokom nivou – nazovimo to Rouz klauzula za odrasle. Prema njoj, igrači koji su proveli 10 godina u Ligi, koji su dobili MVP nagradu u prethodnoj sezoni ili su izabrani u jedan od prva tri NBA tima, kao i oni koji su dobili nagradu za najboljeg defanzivca lige, će imati pravo na 35% kepa. U isto vreme, timovi će moći da ponude svojim igračima produžetak ugovora od pet godina godinu dana pre isteka trenutnog ugovora (ranije je bilo tri). To je isti broj godina koji mogu da im ponude ukoliko se igrač odluči da testira „free agency“. Na taj način, ukoliko igrač odluči da odbije tu ponudu, to je jasna poruka menadžmentu da on nema nameru da ostane i daje im dosta vremena da ugovore trejd. Takođe, ako se radi o max igračima, ta ekstra godina može da znači i do 40 miliona dolara. Dovoljno da se svako malo zamisli.
To nas sve dovodi na pitanje da li će GSW moći da zadrži svoj roster pod ovakvim odredbama kolektivnog ugovora. Odgovor je i da i ne. Naime, što se tiče procenata, ništa se nije promenilo i, kao i u slučaju Majamija, ukoliko GSW želi da ima 15 (ili 17) igrača na rosteru, neko, ili svi će morati da prihvati manje novca. E sad, da li će neko od njih hteti to da uradi, to je pitanje. Stef će napokon izaći iz ugovora po kome dobija 12 miliona dolara po sezoni i imaće pravo na 207 miliona za pet godina. To bi svakako trebalo i da traži. KD će gotovo sigurno odlučiti da izađe iz svog 1+1 ugovora jer će nakon ove sezone imati staž od 10 godina u Ligi i pravo na ozbiljnu povišicu. S obzirom na to da je u GSW došao kao slobodan agent i da je tu tek godinu dana, Ratnici ne drže njegova „Bird prava“, tako da neće moći da mu ponude veće godišnje povišice u odnosu na druge timove. Drejmon i Klej imaju ugovore do 2019. godine, tako da su oni „zaključani“, i najveći problem postaje kako zadržati igrače koji postaju slobodni agenti, Iguodalu i Livingstona. Upravo ova dva igrača će biti ta koji će biti zamoljeni da žrtvuju dolare kako bi osvojili još poneku titulu, ali je pitanje da li oni imaju prostora da ostave nešto na stolu s obzirom na to kakve ugovore imaju sada i kakve ugovore mogu da očekuju u 2017. Osim ako im Lejkob ne daje informacije o tome gde bi trebalo da investiraju novac u Silikonskoj Dolini. U tom slučaju, NBA plata postaje sekundarni izvor prihoda.
Konačno, pogledajmo nešto manje popularne odredbe koje su dogovorene.
Jedna od promena koja možda neće imati toliko zapažena je proširivanje rostera za regularnu sezonu za dva mesta, sa dvostrukom platom u odnosu na to da li je igrač u D-ligi ili NBA. To će dati prednost timovima koji razvijaju svoje igrače (poput San Antonija) jer neće morati da opterete svoj kep u tolikoj meri, a biće u mogućnosti da dobiju novog Džonatana Simonsa. Ovaj ugovor nije doneo promenu kod one-and-done pravila, ali je samo pitanje vremena kada će se to desiti (naša redakcija veruje da bi trebalo omogućiti deci da idu direktno iz srednje škole u NBA, a ako ne iskoriste tu opciju, onda bi bile obavezne dve godine koledža. Takođe, treba omogućiti toj deci da, ako ne budu draftovani, imaju pravo na stipendiju na koledžu). Dogovor nije doneo klauzulu o amnestiji kojoj su se mnogi timovi nadali (siguran sam da Niksi ne bi časili ni časa da se odreknu Noe i njegovog ugvoora nakon samo 25 utakmica). Na kraju manje popularnih izmena, promenjena je klauzula da dugoročni ugovori mogu da se potpisuju do 35. godine. Sada je to promenjeno na 38 godina. Ova odredba će omogućiti igračima poput LeBrona i CP3 da potpišu još jedan dugoročni ugovor.
A sada, kada je okončana ova mini drama, možemo da se vratimo uživanju u košarci i čuđenju kako Majls Plamli da zaradi 52 miliona dolara za četiri sezone.
Marko

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *