Šta Boston čeka?

Možemo da kažemo da već godinama slušamo Denija Ejndža koji  se pojavljuje u raznim radio emisijama po Masačusetsu i ponavlja mantru da Seltiksi čine sve što mogu kako bi postali konkurentni i skinuli Klivlend sa trona (barem) na istoku.

Navijači Bostona, koji nisu poznati po svom blagom temperamentu, su još prošle godine postali nestrpljivi. Ejndž je pokušao da udovolji tim navijačima, ali imao je sreće da Majkl Džordan vodi glavnu reč u Šarlotu, jer da nije tako, Boston bi sada imao jedan Bruklinov pik manje i Frenka Kaminskog koji pokušava da dobaci loptu do koša sa linije od 7,24m. Ovako, Boston sedi na kovčegu punom blaga, ali još ne zna da li hoće da kaki ili da ustane sa šolje.

Boston se malo raspitivao oko Ibake i Kazinsa (kod ovog drugog, izgleda da je jezičak na vagi bio „feedback“ koji je upravi dostavio Ajzeja Tomas), ali još uvek nije povukao okidač i neki od njihovih najboljih „aseta“ polako počinju da gube vrednost. Pitanje koje je svima na umu je, „Šta Boston čeka?“

Tomas i Ejveri Bredli sledeće sezone ulaze u poslednje godine svojih ugovora i sigurno će tražiti velike povišice tako da njihova trejd vrednost (budimo iskreni, Bredlijeva, ali ne i Ajzejina jer on ne ide nikuda) polako opada jer ugovori u poslednjoj godini nisu toliko interesantni kao što su nekada bili (doćiće i to vreme, ali prvo ruki ugovori sa poslednja tri drafta moraju da sazru i ti igrači da imaju pravo na velike produžetke); Al Horford ima 31 godinu, a nekoliko ključnih igrača ima 26 ili su stariji.

Boston za sada igra oprezno, pa i ako zadrži Bruklinove pikove i draftuje pametno, mogu biti dobri vrlo dugo, ali da li mogu postati konkurenti za trofej Lerija O’Brajena je upitno. Već dugo se šuška da je Boston zainteresovan za Blejka Grifina, ali taj scenario je sve manje verovatan. Grifin ovog leta postaje slobodan agent i Boston će morati da pita Kliperse za dozvolu da pričaju sa njim (slično onome što je uradio Klivlend sa Kevinom Lavom). U tom slučaju, Klipersi će svakako traćiti barem Kraforda, Bredlija ili Smarta i neki od pikova. Da li je Blejk vredan 150 miliona dolara kada nije sigurno ni da bi prošao medicinsku kontrolu?

Zbog toga, glasine koje su sve glasnije se tiču već etabliranih igrača koji su pod ugovorom u narednih par sezona – Batler i Džordž. Ukoliko bi uspeli da uzmu nekoga od njih, uz par poteza sa kojima bi oslobodili kep, Boston bi imao dovoljno novca da ponudi maksimalni ugovor nekom od slobodnih agenata ovog leta. I izgleda da je to ono što Ejndž čeka.

Iako Indijana uporno tvrdi da Džordž ne može biti predmet razgovora o trejdu jer računa da će im novi kolektivni ugovor omogućiti da mu ponude novi mega-ugovor (nešto slično onome što je Kazins očekivao od Kingsa), deluje da ta mogućnost polako nestaje jer da bi to bilo moguće, Džordž mora biti izabran u jedan od All-NBA timova što je u ovom trenutku malo verovatno.

Čikago zna u kakvoj je situaciji Boston i ono što traži (Braun, Smart, zamena pikova i jedan od Bruklinovih pikova iz prve runde) je cena koju Ejndž nije voljan da plati u ovom trenutku jer bi se na taj način odrekao mnogo talenta, a opet nije sigurno da bi mogao da skine Kralja sa trona. Ovaj trejd će biti na stolu i u junu, kada Čikago vidi koliko daleko Batler može da odvede Bulse u plejofu i tačno koje će pikove imati Bruklin/Boston.

Ono što je sigurno je da navijači u Boston Gardenu nisu srećni i da im je dosta obećanja, ali barem mogu da uživaju u tituli Petriotsa i da se rugaju Rodžeru Gudelu.