Šampioni se kuju dok je vruće

Nakon što smo konačno dočekali da i formalno proglasimo Voriorse šampionima, pažnju možemo preusmeriti na nešto što zapravo obećava napetost i neizvesnost – letnje NBA ludilo. Jedan tim preti da preotme Voriorsima letnju titulu zasluženu prošlosezonskim potpisom izvesnog MVP-a finalne serije NBA plejofa.

Bez želje da se zamerim bilo kojoj navijačkoj bazi (pre svega klivlendskoj), i bez želje da umanjim značaj i veličinu poduhvata integracije jednog od najboljih igrača današnjice u novu sredinu, sa novom filozofijom i novim profilima saigrača, ukoliko smo zaista iskreni prema sebi, ali zaista, trebalo je da imamo malo dileme da će Golden Stejt Voriorsi kraj sezone dočekati trijumfalno. Bila je ovo sezona iluzorne nade da će neki tim van zaliva (opet, pre svega Klivlend) uspeti da razbije monotoniju i opravda sav neopravdano nagomilani bes izazvan prelaskom Kevina Duranta u Voriorse u procesu koji zovemo potpisivanje slobodnih agenata. To se nije desilo, Dabsi su markantno došli do titule, demonstrirajući pritom kako izgleda kada ste u svakom pogledu ’’svetlosnim godinama ispred’’ svih: od vlasništva, preko menadžmenta i trenerskog tima, do igrača na terenu. Ovog leta, jedan drugi tim ima pretenzije da sruši Voriorse sa trona najinteligentnijeg NBA kolektiva, uz nadu da će tako postati i pretendent na onaj drugi, navijačima važniji tron – trofej Lerija O’Brajena – Boston Seltiksi.

U sezoni za nama, Seltiksi su napravili veliki korak napred – bili su prvi na istoku, stigli do finala konferencije, i tamo otkinuli jednu utakmicu neprikosnovenim vladarima istoka Klivlend Kavalirsima. Ajzea Tomas je postao zvezda, Al Horford je potvrdio da je Seltik od glave do pete, a Bred Stivens je nastavio da radi stvari koje Bred Stivens radi, stvari koje ne bi trebalo da su moguće ako ste 40-ogodišnji trener sa četvorogodišnjim stažom u NBA ligi. Bredli, Krauder i Smart su se uvlačili u dresove protivničkih spoljnih linija, a Džejlan Braun i Teri Rozijer su pokazali da itekako imaju perspektivu u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Miljenik svih kojima su Seltiksi bliski srcu, ’’Otac Keli’’ Olinik, sám je pobedio Vizardse u sedmoj utakmici polufinala istoka (znam, i ja nisam mogao da verujem). I dok su pomenuti akteri ocrtali pravac u kom će se franšiza kretati svojim uspesima, poduhvatima i delima, dakle nečim na čemu su aktivno radili, jedan čovek je uspeo da usmeri franšizu u željenom pravcu nečim što nije (u)radio – odbivši da pretvori zalihu pikova u Džimija Batlera ili Pola Džordža u poslednjim satima februarskog prelaznog roka, košarkaški bogovi su nagradili Denija Ejndža prvim pikom na ovogodišnjem draftu, mogućnošću da napravi prostor za jednog slobodnog agenta koji očekuje maksimalnu zaradu, i – mogućnošću da pretvori zalihu pikova u Džimija Batlera ili Pola Džordža. Odoh da legnem, malo mi se vrti u glavi.

Jedno od mnogobrojnih pitanja vezanih za budućnost Seltiksa koje NBA stručnjaci postavljaju posebno mi se čini zanimljivim: da li Boston treba da gradi tim za sezonu 2017/18. ili za sezonu 2021/22? Ono što je najfascinantnije, imajući u vidu ovogodišnji uspeh tima i predočene mogućnosti u pogledu izbora na draftu i potpisivanja slobodnih agenata/trejdova, Seltiksi mogu istovremeno balansirati ove dve alternative. To je zaista zavidna pozicija – takmičiti se sa Kavsima i Voriorsima sada (i verovatno odvažno gubiti), s jednim okom na post-Kavs/Dabs eru – pri čemu će navijači biti zadovoljni trenutnim produktom na terenu, tribine i džepovi vlasnika puni, a verovatnoća da se osvoji titula veća što su LeBron i Voriorsi stariji. Razmenivši prvog pika na ovogodišnjem draftu za trećeg i jednog od budućih pikova, Deni Ejndž je izgleda definitivno odabrao put sadašnje relevantnosti, bez tragičnog žrtvovanja budućnosti. Kako to zapravo izgleda?

Nestrpljivi duhovi mogu da odahnu, Seltiksi su konačno uradili nešto sa jednim delom svog bogatstva. Na inicijativu Denija Ejndža – što sugeriše aktivnost, ne pasivno čekanje ponude, dakle, plan – Boston je poslao ovogodišnjeg prvog pika na draftu u zamenu za trećeg pika ove godine i pik koji Lejkersi duguju Filadelfiji na draftu 2018. godine, ali samo ukoliko padne između 2. do 5. mesta. Ako se to ne desi, Siksersi će Seltiksima poslati nezaštićeni pik koji im duguju Kingsi na draftu 2019. godine. Drugim rečima, u zamenu za najviši izbor na draftu ove godine, Ejndž je dobio dva visoka pika, jednog na ovogodišnjem, i jednog na nekom od nadolazećih draftova[1]. Osim što naizgled nastavlja strategiju gomilanja vrednih apstrakcija, moguće je da Ejndž zapravo ima ideju nalik onoj kada je uspeo da dovede Reja Alena i Kevina Garneta u Boston. Naime, po trenutnoj skali zarada u NBA ligi, treći pik zarađuje 5.6 miliona dolara, 1.4 manje od 7 miliona, koliko zarađuje prvi pik na draftu. Razmenjujući prvog pika za trećeg, uz neminovan rad na marginama – žrtve neobnavljanja ugovora i/ili eventualnog trejda  bi verovatno morali da budu Olinik, Zeler, i neko ili svi iz trougla Rozijer/Džordan Miki/Demetris Džekson – Boston bi sačuvao jezgro finaliste istočne konferencije, imao materijal za potencijalni trejd kojim bi neka od zvezda koje su trenutno na vrhuncu karijere završila u dresu Seltiksa i otvorio maksimalnih (procenjenih) 30.3 miliona dolara neophodnih za potpis nekog od najtraženijih slobodnih agenata. Ko su glavni akteri ove Ejndžove zavrzlame?

Konzenzus je, dakle, da Filadelfija sa prve pozicije bira Markela Fulca, 1.93m visokog bivšeg studenta univerziteta Vašington. ’’Karl Tauns spoljne linije’’ , kako Fulca opisuje jedan od skauta aludirajući na kompletnost njegove igre, tokom studija je beležio 23.2p, 5.7s i 5.9a, uz 47.6% šuta iz igre (41.3% za 3p) za više nego skromni tim Vašingtona (završio sezonu skorom 9-22). Činjenica da (ne)uspeh tima čiji je Fulc trebalo da bude lider nije uticao na procenu njegove vrednosti očigledan je indikator da je ta vrednost pozamašna. Cena ovog poteza Denija Ejndža može biti formiranje potencijalnog supertima u Fili, sa Fulcom, Simonsom i Embidom (bože daj zdravlja!), kome bi pozavideli i LeBron i Drejmond, pošto oni nikad nisu igrali za supertimove i ne znaju šta to uopšte znači. Ako Siksersi ostvare svoj puni potencijal, umesto Voriorsa i pretendenata Seltiksa, status ’’svetlosne godine ispred’’ može slobodno retroaktivno biti dodeljen Semu Hinkiju (#trusttheprocess). Seltiksi su tako, gledajući svoja posla, možda sami sebi blokirali put do nekih budućih NBA finala, u sezonama nakon što se Voriorsi i Kavsi izigraju. Ali, da vidimo šta to Ejndž sprema u svom dvorištu.

Nekako u isto vreme kada su priče o trampi pikova između Bostona i Filadelfije počele da kruže, pojavila se informacija da Seltiksi obožavaju Džoša Džeksona, bivšeg studenta univerziteta Kanzas, beskompromisnog takmičara izuzetnih fizičkih predispozicija (2.03m, 94kg). Džeksonove projekcije kažu da se on može razviti u vrsnog odbrambenog igrača, koji bi zahvaljujući svojoj visini i fizičkim atributima mogao da preuzima igrače na pozicijama od 1-4, postajući tako ultimativni X faktor u modernoj NBA ligi. Moguće je da je Ejndž osetio bol Kevina Lava gledajući ga kako vredno, ali ipak bezuspešno pokušava da zauzda rastrčane Voriorse i zaključio da želi da u svojoj ekipi ima što više igrača koji mogu da pokriju 3-4 pozicije na parketu. Mnogi porede Džeksonovu radnu etiku i želju za pobedom sa etikom i željom Kavaija Leonarda, onog Kavaija Leonarda koji je trenutno možda i najbolji igrač u ligi uzimajući u obzir obe strane terena. Možda Ejndž ipak zna šta radi? Osim što su Džeksonove šuterske sposobnosti pod znakom pitanja (kao što su nekada davno i Kavaijeve bile)[2] , tu su i Los Anđeles Lejkersi kao ultimativni party poop-eri. Lejkersi mogu, igrajući ulogu Džokera bolje od Hita Ledžera, namerno izabrati Džeksona sa druge pozicije, samo da bi gledali kako Seltiksi pate (blesavije stvari su se dešavale). Po nekim izveštajima, i pored toga što su se od trenutka kada je redosled izbora na draftu postao poznat Lejkersi povezivali sa izborom Lonza Bola, Medžik ipak stvarno preferira požrtvovane igrače, koji su spremni da ostave sve na terenu, te nikako nije isključeno da Lejkersi ipak pokupe Džeksona sa druge pozicije zbog košarkaških kvaliteta, a ne samo da bi napakostili rivalima sa istoka. Ukoliko se takav scenario ostvari, sve je moguće: Ejndž može odlučiti da spakuje trećeg pika u neki trejd paket, a može i odlučiti da izabere nekog trećeg igrača (Džejson Tejtum, Džonatan Ajzak) i tako iznenadi sve nas koji mislimo da nešto znamo. U svakom slučaju, treći pik otvara Ejndžu vrata maksimalne platežne moći i mogućnosti da u zeleno obuče dve zvezde u najboljim godinama, jednu putem trejda i jednu putem potpisa na novi, maksimalni NBA ugovor.

Džimi Batler figurira kao glavna meta Seltiksa ukoliko se zaista odluče za eventualni trejd. Čikago je u nekom međuprostoru između tima koji ima plejof aspiracije i potpunog raspada, pa bi im infuzija kvalitetnih igrača na jeftinim (Krauder/Rozijer) i/ili ističućim ugovorima (Bredli/Smart) i pikova mogla biti od pomoći. Isto važi i za Pejserse, koji su još uvek neopredeljeni u vezi sa tim da li žele da trejduju Pola Džordža pre nego što mu istekne ugovor naredne godine. Ukoliko je potpis nekog od traženih slobodnih agenata cilj, Seltiksi bi se svakako približili ostvarenju tog cilja ukoliko bi dodali (pre svega) Batlera ili Džordža na već postojeće jezgro finaliste istočne konferencije. Gordon Hejvord, koga je Bred Stivens regrutovao kada je bio trener na univerzitetu Batler, praktično izgradivši osnovu na kojoj se Hejvord razvio kao igrač, i zvanično je prva meta Seltiksa (ne samo zbog toga što su ga Ajzea Tomas i Al Horford zapratili na Tviteru). Juta ima jak i perspektivan tim, i mogućnost da ponudi dodatnu godinu ugovora i nešto više novca, ali ponekad nas igrači mogu iznenaditi svojim prioritetima. Paralelno sa pričom o Hejvordu, pojavila se i informacija da Boston pažljivo prati i situaciju sa Klipersima i Blejkom Grifinom. Iako je ova varijanta po mnogim navodima manje verovatna (faktori: Los Anđeles, relevantnost Klipersa, Džeri Vest), ne treba potcenjivati želju igrača da preseku neumorno mrštenje i brbljanje Krisa Pola i pobegnu na drugu obalu zemlje, ili čak na drugi kontinent (ja bih). S jedne strane, i Hejvord i Blejk se savršeno uklapaju u gorepomenutu naslućenu viziju Denija Ejndža otelotvorenu u small-ball-switch-all (hide IT!) petorkama, a s druge strane, i Hejvordu i Blejku bi Boston delovao privlačnije ukoliko bi znali da je npr. Batler već tamo, kao što je KG nekada davno definitivno pristao na trejd u Seltikse kada je saznao da je Alen već tamo (eh, ironije li).

Slanjem prvog pika u Sikserse, Ejndž je pokrenuo lavinu. Jednim potezom nagnao nas je da maštamo o spektru mogućih budućnosti i validirao godine patnje stanovnika grada bratske ljubavi neverujućih u Proces, istovremeno blago redistribuirajući balans moći u ligi u godinama koje su pred nama (pod uslovom da je LeBron, znate, čovek, a ne android i da se Voriorsi umore od savršenstva). Voleli ili ne voleli Ejndža i Seltikse, jasno je da je ovo njihovo vreme. Legitimna pitanja (buduća finansijska konstrukcija, broj igrača u timu, uigravanje) dolaze tek kasnije. Sudeći na osnovu urađenog, Ejndž ih je verovatno postavio mnogo pre nas.

[1] Stručnjaci najavljuju talentovanu klasu 2018, pa nije nemoguće da Ejndž već vidi nekog novajliju iz te klase kao potencijalnu zvezdu (očekuje se da i Luka Dončić bude deo te generacije).

[2] Iako je beležio 16.3p uz 51.3% iz igre i 37.8% za 3p, stručnjaci se slažu da su Džeksonova forma izbačaja i očajan šut sa linije za slobodna bacanja (56.6%) bolji indikatori njegove buduće šuterske sposobnosti. Moguće je da Seltiksi vide nešto što drugi ne vide. Ili jednostavno imaju poverenja u svoje šuterske trenere.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *