Sakramento: pedeset nijansi crne

“Gospode, daj mi snage!” – Bugijev tvit nakon prošlogodišnjeg drafta

Entoni Dejvis ima prilično razloga da bude više nego zadovoljan: Olstar vikend se igrao u Nju Orlinsu pa nije morao da gubi vreme kao ostale zvezde jer je bio kući, postigao je rekordna 52 poena i proglešen je za najkorisnijeg igrača Olstar utakmice a onda je stigao neočekivani poklon u vidu DeMarkusa Kazinsa. Bugijev trejd dogovoren je bukvalno tokom utakmice Svih zvezda – zlobnici su odmah primetili da je neko iz Pelikansa odveo Divca u Burbon Strit i da ugovor sigurno nije overen pre dvadesete ture pića.

Po svim merilima Bugi Kazins je igrač oko koga možete da gradite tim: statistički Sakramento je prosečan tim sa njim na terenu i užasna ekipa kad je on na klupi. Međutim, nikada u istoriji lige nije se desilo da ekipa sa takvim centrom sedam godina zaredom ne igra plejof. Dakle, možda je Bugi tipičan primer igrača “odlična statistika u lošem timu”. Bez obzira na to koliko ga je nekompetencija kluba u tome onemogućavala, Kazins nikada u karijeri nije dobacio do 40 pobeda, plejof da ne spominjemo.

U Sakramentu su obično Bugijevo prisustvo opisivali poređenjem sa velikim, crnim oblakom koji se nadvio iznad kluba – svađe, tehničke greške, sukobi sa trenerom, saigračima i klubom, emotivna nezrelost (niz bi mogao da se produži do kraja strane)itd. – a daleko od toga da su Pelikansi obrazac pametnog, uspešnog i stabilnog kluba u kom će Kazins moći da se posveti košarci i da zaboravi na buku koja potiče iz medija, društvenih mreža i svega ostalog. Nevolja je u tome što su Kingsi u ovom trejdu, kako to kažu američki kladioničari, menjali dolar za pedeset centi[1]. Moguće je da Kingsi nisu mogli da dobiju više za Bugija – kao da je njegova nestabilna ličnost uticala na sve potencijalne partnere u trejdu – ali Nju Orlins nije mogao da odbije ponudu Sakramenta jer doslovno nemaju šta da izgube: Pelikansi su dali jednog rukija (Badija Hilda) koji će u najboljem slučaju biti prosečan NBA šuter, odrekli su se dvojice krajnje prosečnih bekova (Lengstona Galoveja i Tajrika Evansa) i para pikova a dobili su Bugija i Omrija Kaspija. Ovim trejdom Divac se oslobodio “crnog oblaka” iznad franšize ali sada se nad Kraljevima nadneo veliki znak pitanja u pogledu njihove (ne)kompetencije i zdravog razuma. S jedne strane, Sakramento je izbegao da Bugiju da 210 miliona na pet godina i pretovori ga u najplećnijeg igrača lige. S druge strane, možda je trebalo da sačekaju četvrtak popodne (kraj prelaznog roka) za bolju ponudu ili da se strpe bar do juna. Sa svakom pobedom Pelikansa, ovaj trejd će izgledati lošije. Sa svakim porazom Kingsi dobijaju – ništa. Čak i ukoliko Bugi ne bude dobar u paru sa Dejvisom, Kingsi ne kotrolišu svoj draft pik ove godine jer on pripada Siksersima! Kingsi su MORALI da traže i dobiju mnogo više za svog najboljeg igrača. Bugi će sigurno besan napustiti prestonicu Kalifornije jer ga je ovaj potez Kraljeva koštao 30 miliona dolara pošto nijedan klub neće moći da mu ponudi novac koji je mogao da dobije od Sakramenta.

Posebno bolno je to što su Kingsi poslednjih nekoliko godina, rizikujući svoju budućnost,  proveli jureći igrače koji će im omogućiti da pobeđuju odmah i budu osmi na Zapadu i nisu u tome uspeli. Onda je Divac neumorno ponavljao da neće trejdovati Kazinsa ni po koju cenu, zaštitio ga je u sukobu sa trenerom Džordžom Karlom, da bi ga na kraju poslao u grad džeza u verovatno najlošijem trejdu u zadnjih 25 godina. Niksi mogu da budu spokojni jer su potezi uprave Kingsa skrenuli pažnju sa skandala oko Čarlsa Ouklija. Fil Džekson može da bude zadovoljan jer u poređenju sa odlukama Sakramenta njegovi potezi odjednom deluju pametno…

Smehotresni aspekt ovom, po Kingse inače tragično lošem, trejdu dao je vlasnik Vivek Ranadive koji veruje da je Badi Hild budući Stef Kari. Hild se u svojoj ruki sezoni muči na obe strane terena i po svemu podseća na ispodprosečnog igrača. To će se teško promeniti prelaskom u drugi klub gde će dobiti veću slobodu u napadu ali neće uz sebe imati zvezdu koja će mu pomagati u odbrani. Uz sve to, Bugi je ove sezone postigao šest više trojki od Hilda a procenti su im skoro identični: Kazins 95/268 (35,4%), Hild 89/241 (36,9%)!!! A Hild je samo tri godine mlađi od Kazinsa…

Spajanje Antonija Dejvisa i DeMarkusa Kazinsa ne nalikuje ničemu što smo imali prilike da vidimo u istoriji. Ne radi se o dvojici klasičnih centara pa ne možemo da tvrdimo je reč o još jednom paru “tornjeva blizanaca” jer su Dejvis i Kazins neverovatno talentovani igrači koji neprestano zahtevaju da odbrane usmeravaju svoju pažnju na njih. Dejvis je od svog kluba tražio peticu koja će moći da ga odmeni u odbrani, dozvoli mu da se koncentriše na pomoć sa slabije strane i sačuva snagu za napad gde je već bio previše opterećen. U Kazinsu je dobio saigrača koji može da mu pomogne u svim nabrojanim aspektima. U početku Dejvis i Kazins će neizbežno smetati jedan drugom jer su obojica navikli da dobiju loptu kad napad stane ali za njihovo uigravanje i dovođenje u sklad trebaće vremena. Dejvis će morati da nauči da pravilno čita kretanje odbrane kad Bugi dobije loptu na niskom postu jer će se odbrana tada fokusirati na Kazinsa a on će imati priliku da se ubaci iza leđa odbrane u prazan prostor pod košem. S druge strane, Kazins će imati zadatak da se nađe na pravom mestu kad Dejvis krene u prodor licem ka košu. Obojica solidno šutaju trojke pa ne bi trebalo da im bude problem da šire teren. Najveću korist od Kazinsovog dolaska mogao bi da ima Džru Holidej koji će biti treća opcija u napadu ali njegova uloga mogla bi da bude ključna: Holidej je odličan svestrani igrač koji sve radi dobro a sada će imati zadatak da posreduje između dvojice centara i da sa njima igra p&r vodeći računa šta se dešava na slabijoj strani napada i na postu. Izvesno je da će Pelikansi postati dominanta sila u ofanzivnom i defanzivnom skoku i da će bekovi Nju Orlinsa imati obilje otvorenih šuteva spolja. Denver je ovim dobio ozbiljnu konkurenciju za osmo mesto na Zapadu.

Svi košarkaški elementi za savršen sklad dva talentovana centra su prisutni. Nevolja je u tome što uspeh u košarci zahteva i sklad karaktera, potiskivanje ega i odricanje zarad dobrobiti ekipe. U tom aspektu mogao bi da bude najveći problem sa Kazinsom: Bugi je notorno loš saigrač sa mentalnom snagom petogodišnjeg deteta! Opet, on nikada nije imao priliku da igra u timu sa još jednom zvezdom pored sebe – što bi dosta moglo da mu olakša stvari –  a sva pažnja košarkaške javnosti biće usmerena na njega. Ne treba sumnjati na koga će biti svaljena krivica za eventualni neuspeh. Ovo je prva prilika u njegovoj karijeri kada može da se fokusira samo na košarku i da zaboravi na sve greške koje su pravili drugi ljudi oko njega. Ona snaga koju je tražio od Boga prošlog leta, neće mu biti potrebna. Dovoljni će biti talenat i karakter. Dobro znamo koliko je Bugi talentovan. Za ovo drugo moraćemo da sačekamo koji mesec.

[1] Kao da to što im se smeje čitava NBA liga nije bilo dovoljno, Divac se potrudio da ovome trejdu (čini mi se da je ispravnije pisati “pljački”) doda još jedan komični akcent: nakon “trejda” hvalio se da je dva dana ranije imao bolju ponudu za Bugija! Nekako se nameće sledeće poređenje: Pelikansi su provalili Kingsima u trezor, ukrali im najdragoceniju imovinu, usput izgubili par nebitnih momaka, a na izlazu su ih sačekali skuvana kafa i mašnica za dragoceni plen. Ne čudi što je generalni menadžer Pelikansa odleteo privatnim avionom u Sakramento po Bugija, dok su Badi Hild i ostali iz Nju Orlinsa leteli komercijalnim letom.