Razgovor sa Stivom Kerom (III deo)

U trećem delu intervjua sa Bilom Simonsom, Stiv Ker poredi Lebrona i Džordana, govori o sličnostima između Džordana i Brejdija kao najvećih igrača u istoriji svojih sportova, poredi igru nekada i sad…

Simons: Pre 15 godina rekao si mi “Lebron ne dobija dovoljno zasluga za to koliko dobro se ponaša. Čovek nikada u životu nije napravio problem”. Sviđa mi se kako je odgovorio Čarlsu Barkliju. Pomislio sam da je previše osetljiv, ali sviđa mi se što mu je odgovorio. “Slušaj čoveče, nikad nisam upao u nevolju. Uvek sam igrao najjače što mogu, vodio računa o svom telu i predstavljao svoje timove najbolje što umem.” Pitam se, ako imate dovoljan broj veterana koji uče mlađu grupu koja se razvija i dolazi u Iguadaline godine, a onda oni uče Durantovu grupu, a ti momci su na svom vrhuncu, pa se isto ponašaju prema grupi Iana Klarka. Tako to ide u ligi, ti momci uče jedni od drugih.

Ker: Mislim da je to dobar pogled na stvari. Postoji sjajno vođstvo koje se organski razvija u ligi sa rastom popularnosti i snage i svega ostalog. Poslednjih 10 godina bile su dobre sa NBA. Proizvod je odlično, najbolji igrači su strava, puno je dobrih priča, a desilo se imamo dosta momaka koji su sjajni ljudi, a sada su pod svetlošću reflektora jer ih svi gledaju i slušaju.

Simons: Proizvod je sjajan ali ne želim da dođemo do tačke kad timovi šutaju 70 trojki po utakmici. Prosto ne želim to. Znam da matematika kaže da to ima smisla, svestan sam da smo u eri matematike i verovatnoće i svog tog sranja, ali Seltiksi su srušili rekord franšize po pokušaju šuteva za tri poena, čini mi se, već deset puta ove godine. U određenom trenutku plejofa igraćete verovatno protiv Hjustona a oni će protiv vas  pokušati 70 trojki jer im matematika daje za pravo ali pitanje je: “Znači li to da je pobedio bolji tim? Ili se radi o partiji pokera u kojoj jedan tim uporno podiže ulog nadajući se da će im se posrećiti u zadnjoj ruci?” Ne sviđa mi se to.

Ker: Ne znam da li si pre neko veče gledao, ali tim Niksa iz 1988. je dobio priznanje u Gardenu.

Simons: Pitinova ekipa.

Ker: Bili su poznati kao “Bombaši” i bili su sjajni. Svi njihovi igrači umeli su da šutaju trojke. Mark Džekson, Rod Striklend, Džerald Vilkins su dobili ovacije, a prošle godine sam video statistiku koja pokazuje da je Stef Kari prošle godine dao više trojki nego njihov ceo tim. A njih su zvali “Bombašima”! Dabome, igra se dramatično promenila.

Simons: Kod tebe su Klej i Stef pokušavaju 18 trojki po utakmici i pogađaju 8,5, što me je podsećalo na Lerija Brida ’86 kada sam smeo da se zakunem da je pogodio 700 trojki. A on je pogodio otprilike 82.

Ker: Znaš li šta je neverovatno? Kad sam odrastao bio sam navijač Lejkersa, ti si navijao za Seltikse, sad razmišljam o tim sudarima zvezda. Neverovatna košarka, a svaki čas repriziraju te utakmice na kablovskoj. Kad gledaš te utakmice vidiš koliko je sve bilo drugačije. Raspored igrača na parketu bio je poput malog kruga koji se nije pružao izvan reketa. Kad gledaš današnje utakmice vidiš da su igrači na perimetru udaljeni bar tri metra od trojke. Tada se više igralo na postu, sa puno kretanja i ubacivanja, postavljanja blokova, a danas su to visoki blokovi sa tri šutera za tri poena široko raspoređenih po terenu.

Simons: Takođe, i kontre. Danas kada krenu u kontru, igrači trče u ugao terena.

Ker: Da, trčiš na liniju za tri poena.

Simons: Ja sam reagovao na isti način. Geldao sam jednu od tih utakmica i ličilo je na hokej kad jedan tim ima igrača više dok se svi trude da priđu što je moguće bliže košu. Denisa Džonsona niko nije čuvao na sedam metara od koša. Danas, da bi bio slobodan, igrač mora da stoji 12 metara od koša.

Ker: Odbrane su postale sofosticirane. Uz to, promenila su se i pravila, što je itekako važno. Stara pravila o nelegalnoj odbrani bila su mnogo drugačija.

Simons: Kako bi se Džordan snašao u današnjoj ligi? Da li bi šutao više trojki? Hajde da ga ubacimo u vremensku mašinu i prebacimo ga u sadašnjost. Šutao bi bar 9 trojki po utakmici.

Ker: Činjenica je da danas možete da igrate zonu na jačoj strani pre nego što lopta stigne na post. Suštinski možete da obeshrabrite svaku igru na postu. Udvajate igrača pre nego što primi loptu, pa je teško da je primi ispod koša. To znači da drugi tim mora da ostavi na slabijoj strani šutere za tri poena da bi vas sprečio u tome. Igra se promenila.

Verujem da bi Majkl mnogo više šutao trojke; vežbao bi šut za tri i prilagodio bi se. Takođe bi dobijao faul pri svakom ulazu, jer danas je faul ako neko rukama igra odbranu na vama kad imate loptu, tako da bi igrao dosta dva na dva i u izolaciji. Ali, to su dve potpuno različite igre.

Simons: Mislim da Pipen i on imali preko 10 skokova po utakmici jer više nema velikih momaka.

Ker: Mnogo je skokova daleko od reketa.

Simons: Dugi skokovi posle trojki. Puno bekova juri te skokove. Vestbrukovi tripldablovi su neverovatni ali igra se mnogo promenila do danas.

Ker: Da, drugačije je.

Simons: Ostali su samo bekovi. Ne bi igrao protiv Kevina Mekhejla i Roberta Periša i ostalih.

Ker: Za mene kao trenera najvažniji su otvoreni šutevi. Ne vodim računa o tome koliko trojki pokušavamo. Zahtevam otvorene šuteve, ukoliko imamo 20 uzastopnih dvojki, ja hoću da probamo 20 dvojki, nemam problem sa tim.

Ne bavim se matematikom i tim stvarima, ali jasno mi se da imamo sjajne šutere, da možemo da širimo teren, dobro se krećemo i šutamo gomilu trojki. To ima smisla.

Simons: Imam jedno važno pitanje za tebe. Upravo se završio Superboul…

Ker: Primetio sam. Jesi li gledao?

Simons: Slučajno sam gledao. Nikada ne odustajem jer je Tom Brejdi u mom timu. Mnogo toga što se desilo tokom utakmice, posebno sa njegovim saigračima, “Tom neće dozvoliti da izgubimo. Mi imamo Toma Brejdija u našem timu. Nema šanse da osutanemo”. To se videlo u njegovom pogledu. Dosta je podsećalo na sve ono sa Džordanom pre 20 godina. Da li te je podsetilo na Džordana?

Ker: Nisam o tome razmišljao tokom utakmice, ali mi smo imali taj apsolutno isti osećaj “Majkl je u našem timu i mi ovo dobijamo”. Toliko je bio dominantan, video sam neke citate igrača Patriota, izgleda da su isti nivo poverenja imali u Brejdija.

Simons: Odmah posle utakmice, LeGaret Blaunt ide do Bila Beličeka i Brejdija u stilu “ti si najbolji trener svih vremena a ti si najbolji jebeni igrač ikada”. Ja sam se setio utakmice protiv Jute kada je Džordan imao polaganje, ukradenu loptu i zadnji šut, posle toga ti mu prilaziš i kažeš mu nešto u stilu “Ti si najbolji jebeni igrač ikada”. A oni su morali to da priguše na ESPN-u.

Ker:  Ja sam LeGaret Blaunt. On i ja imamo nešto zajedničko.

Simons: Opet vas porede. Ali, čini mi se da je ovo bio Brejdijev trenutak poput tog protiv Jute.

Ker: Mislim da se nešto dešava između igrača kada osvoje nekoliko titula. Oni su u središtu pažnje, postaju opušteniji dok se utakmica lomi ako su to već radili nekoliko puta. Skoro da je kao “Šta mogu da izgubim?”. Pare koje pripadaju kući, zovite to kako hoćete. To sam video kod Brejdija. Njegovo nasleđe je zapečaćeno. Da je to bio njegov prvi Super boul, ne verujem da bi ikada dospeo do te konforne zone.

Međutim, upravo to većina velikih igrača ne mogu da postignu. Možeš li da dođeš do tačke u kojoj se tvoj talenat i tvoj stav stapaju tako da eliminišeš svu histeriju društvenih medija, navijača i ogromno opterećenje svog posla? Možeš li da zaboraviš na sve to i da samo igraš kao kad si bio desetogodišnji klinac kad si igrao zbog lepote igre i uživanja u njoj? O tome se radi, kad gledaš ljude koji to rade na najvišem nivou, poput Džordana ili Brejdija, to je poput višeg nivoa svesti i strava ih je gledati.

Simons: Je li pošteno reći da je Lebron bio 90%, ne baš 100%, takav prošle godine? Nekako još uvek osećam da mora da uradi još nešto. Znam da je ovo teško pitanje. Kao fan košarke smem li da kažem da mora da preskoči još jednu prepreku? Možeš samo da klimneš glavom.

Ker: Možeš da kažeš šta god hoćeš.

Simons: Reći ću, bogami hoću. Da li si mislio kad ste igrali protiv njih u zadnje dve godine… da li je previše različit od Džordana kao igrač da ti je teško da ih uporediš?

Ker: Čak i Lebron priznaje da nije kao Majkl i u pravu je. Oni su jako, jako različiti igrači. Jedina sličnost je njihova sposobnost da preuzmu kontrolu nad utakmicom pukom snagom. Ali, nema sličnosti u stilu. Način na koji igraju napad jako se razlikuje.

Simons: Ko je tvoj omiljeni jednorog?

Ker: Obožavam Porcingasa. Samo što sam rekao da neću da pričam o drugim igračima.

Simons: Ne, ovo je u redu. Ti si sad u ulozi navijača.

Ker: Onda samo kao fan. Obožavam da ga gledam. Njegova dužina u kombinaciji sa šuterskom sposobnošću. Ali, vidimo sve više takvih momaka jer se igra promenila pa su se promenili i igrači. Karl-Entoni Tauns ume da šuta trojke a zna da igra na postu.

Simons: Gledao sam Džavala Mekgija na zagrevanju kako pogađa trojke.

Ker: Nisam siguran šta da ti kažem povodom toga. Ali tu je čitava generacija igrača – čak i na koledžima –pre dvadeset godina, svi igrači koji su imali preko dva metra dobili bi naređenje od trenera: “spustite se dole i vežbajte postavljanje blokova i šutanje horoga”. Danas vežbaju vođenje lopte i šut. Imaju znatno bolju tehniku. Takođe, lošiji su u igri na postu. To je takođe jedan od uzroka, igra je postala mnogo šira.

Simons: To mi se sviđa kod Ala Horforda, za koga mi se čini da bi ti voleo da ga treniraš. Pametan igrač. Uvek je na pravom mestu u pravo vreme. Međutim, povremeno se spusti dole i šutne lep polu-horog nekom u lice, a to više niko ne radi. Kao da se radi o 0 iščezloj umetnosti.

Ti si pod najmanjim pritiskom od svih trenera jer uvek možeš da se vratiš na TV, gde si bio sjajan. Stvarno mi nedostaješ tokom utakmica. Bio je to veliki gubitak za sve fanove košarke.

Ker: Obožavao sam to da radim, dobro sam se zabavljao. Osam godina sam radio za Tarner Sports.

Simons: Onda si se posvađao sa Marvom Albertom i oni su to sakrili.

Ker: A onda se sve raspalo.

Simons: Bilo je loše. Bio bi odličan u dve zadnje sezone jer se svako veče igra dobra utakmica. Neizbežno. Uzmi samo Ajzeju Tomasa i ono što sad radi u Bostonu. Čak nije ni među 10 najboljih priča iako svake večeri ubaci po 40 poena.

Ker: Neverovatno je. Toliko je talenta trenutno u ligi. Ali stvarno obožavam da budem trener. Želim dugo da budem trener i nadam se da će tako i biti, ali svestan sam kako idu stvari u ligi i koliko se brzo sve menja. Ali, ovde smo postigli nešto sjajno, volim da sarađujem sa Bobom Majersom i Džoom Lejkobom, imamo jaku i stabilnu organizaciju, pa se nadam da ćemo se ovde svi dugo zadržati.

Simons: Kad ćemo te gledati kako postavljaš svoju decu na mesto pomoćnih trenera? To će za tebe biti poslednja faza, zar ne? Osvojićeš još tri titule a onda će iznenada Nik postati tvoj glavni asistent.

Ker: Da bi se neki član porodice priključio klupi, moraju da se osvoje minimum tri titule. Prilično sam uveren da to tako ide.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *