Razgovor sa Stivom Kerom (II deo)

Donosimo vam drugi deo razgovora između Bila Simonsa i Stiva Kera. Ker govori o tome kako se KD uklopio, kako izgleda trenirati Dremonda Grina, koliko je bitan Dejvid Vest…

Simons: Izgleda da vi imate četiri varijacije za svaki mogući ishod, uz to pomaže kad imaš 3 od 10 najboljih šutera u istoriji lige, uključujući i najboljeg.

Ker: Dobro znamo koliko smo talentovani. Imali smo puno sreće. To je jedan od uzroka naše konstantnosti: čak i kad imamo loše veče, možemo da pobedimo, jer smo krcati sa talentom. Za nas je ključno da igramo u skladu sa našim standardima, da se trudimo da ih dosegnemo svake večeri. Mi imamo puno plejmejkera. Momci o kojima niko ne govori, koji su za nas jako bitni, Šon Livingston, Iguadala. Prošle godine, znate, Bogut i Harison Barns bili su neverovatni ali nisu dobijali priznanje za to. Imamo mnogo oružja na raspolaganju. Iguadala i Livingston su neverovatni dodavači, tako da ako dodamo loptu 4-5 puta, uvek imamo igrača koji je sposoban da odigra kako treba u svakom trenutku na parketu, što je luksuz.

Simons: Vaše kretanje lopte je čudesno. Bulsi s kraja 90-ih su bili briljantan tim, ali nisu tako dodavali loptu. Bilo je mnogo igranja jedan na jedan.

Ker: Znate kako, imali smo najvećeg igrača u igri jedan na jedan u Majklu. Filova priča o trouglu pokušavala je da omogući malo protoka i da uključi sve i tako donese dobre šuteve. Momci koji su stvarno umeli sami da igraju bili su Pipen i Džordan, a posle njih i Kukoč. Imali smo dobrog dodavača u Longliju na niskom postu. Trudili smo se da dodajemo loptu, ali na kraju Majkl bi uvek sve preuzeo u svoje ruke. Ovde imamo nešto malo drugačije. Nemamo fizička čudovišta, poput Majkla ili Lebrona, koji su pukom snagom umeli da preuzmu kontrolu nad utakmicom.

Simons: U stvari imate. Zove se Kevin Duratn. Visok je 210 cm, ogroman je.

Ker: Ne baš. On je fenomenalan ali sve postiže veštinom. Ne radi to snagom.

Simons: U pravu si.

Ker: Lebron to radi kako srednji linijski bek (u američkom fudbalu). KD radi to veštinom. Stef to radi veštinom. To je neverovatna veština, ali nije da im to omogućava njihova nadmoćna fizička pojava.

Simons: Vestbruk je broj jedan u pogledu fizikalija. On uvek ima stav “Ova lopta će biti moja…”

Ker: “Krećem”.

Simons: “Mogu da krenem na polaganje. Sme li neko da mi stane na put? Kladim se da ne sme”.

 Ker: Tako je.

Simons: Ti si znao da je Durant odličan. Igrali ste protiv njega prošle godine i on je bio spektakularan u toj plejof seriji. On sve shvata malo previše lično, što je na neki način dobro. Uvek igra kao da želi nešto da dokaže. Međutim, kad sam ga intervjuisao, rekao sam mu “nikad te nisam gledao da igraš tako svestrano”. On mi je odgovorio: “Radim to već osam godina”. Na šta sam mu rekao: “Nisam sasvim siguran”.

Način na koji je igrao na obe strane terena, kako je štitio reket u toj seriji. Izgledalo je kao da je savršen za vas u svakom segmentu igre. E sad, pitanje je: je li to uvek bilo tu ili mu je bio potreban pravi tim? Da li je to bio pravi trenutak u njegovoj karijeri? Je li sve to u pitanju? Šta ti misliš?

Ker: Drug tim, drugi saigrači. Iz očitih razloga, od njega se ne traži da nas nosi ofanzivno. Imamo Stefa i Dremonda. Imamo igrače koji sami mogu da nose tim, zbog čega on igra manje minuta. Mislim da igra oko 34 minuta po meču za nas. U Oklahomi je to verovatno bilo oko 38 minuta. Mislim da je u ovoj fazi svoje karijere postao mudriji i pametniji. Mi smo ga gurnuli u tom pravcu – rekli smo mu: “U sedam utakmica prošle godine, ti si nas razbijao. Sposoban si za to”. Mislim da on ima još prostora da napreduje. Može da bude briljantan defanzivno, ali postoje i trenuci – on je toga svestan – kada nije fokusiran i kada spušta gard. Trudimo se da on bude što konstantniji.

Simons: Dakle, igrali ste tu šestu utakmicu protiv Oklahome, koja je na mojoj kratkoj listi najboljih utakmica. Vi ste bili umorni, već ste odigrali gomilu utakmica u zadnje dve godine, a Klej samo što je doživeo vantelesno iskustvo. Imao si i ti takve utakmice.

Ker: Ne baš takve. Klej je postigao 42 poena.

Simons: Hteo sam malo da te napalim.

Ker: Hvala, hvala. Imao sam utakmice u kojima bih postigao 10 poena. “Ej, 4 od 4, tako se igra!”

Simons: A šta je sa 2003. i plejof utakmicom između Dalasa i Sparsa?

Ker: Postigao sam 12 poena.

Simons: Ali tada si imao 38 godina.

Ker: To je moj ekvivalent Kleju. To je razmera. U odnosu na vaše sposobnosti, to je relativno. Ali to je bilo moje vantelesno iskustvo. Ono što je Klej uradio bilo je jedno od najboljih individualnih dostignuća koje sam ikada video, imajući u vidu okolnosti. Voda nam je stigla do grla.

Simons: A radilo se o onim utakmicama u kojima bi vas još jedna trojka dokrajčila. Sve bi bilo završeno.

Ker: Da. Nije baš da smo imali sjajne akcije koje su Kleju omogućile otvorene šuteve. Sve smo pokušavali. Njihova odbrana je bila razarajuća, i počeli smo sa tim “Bože, ne, ne, ne, da, da, da” šutevima. KD je tako veliki i jak. Može da šutne kad hoće odakle poželi.

Simons: Dakle, ne obraćaš pažnju na njega? Izgleda, kad ima vantelesno iskustvo, da se svi samo sklone od njega a on podseća na čoveka kome je neko drugi preoteo telo.

Ker: Ne želite da Klej i Stef previše razmišljaju. Oni su to što su jer su revolveraši. Zbog toga morate da im dozvolite neke loše šuteve. Morate da im dopustite neke promašaje i da verujete da će u određenom trenutku da uđu u seriju. Oni to skoro uvek rade. Moja posao kao trenera je – ako krenu sa stvarno lošim šutevima – da ih podsetim: “Imate sve te velike saigrače. Ako vam ne ide, nastavite da se krećete. Dobićete bolji šut kasnije u napadu”. Ali, ne pada mi na pamet da im oduzmem to što ih čini onim što su. Ne smete da upravljate njima, možda poneki savet tu i tamo.

 

Simons: Sedma utakmica sa Klilvlendom. Jesu li gledao tu utakmicu posle?

Ker: Gledao sam je tri puta.

Simons: Je li bilo mučno ili si nešto naučio iz toga?

Ker: Naučio sam nešto. Hoću da kažem, odmah sam je gledao.

Simons: Čuj, puno puta sam gledao Bostonove poraze. Gledao sam ih i uvek se nadao da će se nešto drugačije odigrati, znajući da se to ipak neće desiti.

Ker: Da, ima i toga, ali najviše se trudiš da nešto naučiš i unaprediš igru svoje ekipe.

Simons: Nešto bi drugačije uradio?

Kerr:  Bih, ali neću da pričam o tome, jer znaš…

 Simons: U redu.

Ker: Lično je. Neke svari u pogledu rotacija igrača danas bih uradio drugačije. Nije ispravno da o tome pričam u javnosti, ali svakako bih neke stvari uradio drugačije. Verujem da bi ti i moji igrači verovatno rekli da bi oni neke stvari uradili drugačije.

Simons: Možda se radilo samo o trenutnom pritisku, možda je to bio pritisak dve uzastopne sezone, ali vi ste se odjednom zatekli u situaciji da u dva zadnja minuta igrate jedan na jedan a to nije vaša igra.

Ker: Skoro svaka NBA utakmica, kada je neizvesna, na kraju se pretvori u bitku jedan na jedan. Stvarno je tako… Kako se utakmica bliži kraju sve teže je ostati pri kretanju lopte jer dolazi do mnogo držanja i udaraca između igrača bez lopte. To je činjenica, ništa drugo. Igra postaje grublja. Igrači imaju prirodni poriv da loptu daju najboljem igraču i sklone mu se sa puta. Mi hoćemo kretanje, hoćemo da igramo najbolje što možemo. Mi smo najbolji kada se lopta kreće ali imate utakmice kada to prosto nije tako…Ponekad to vodi do namernog slabijeg protoka lopte, takođe. To je neka vrsta finog sklada.

Simons: Meni je bilo izuzetno što ste krenuli na 73 pobede. Kao kad su Patriotsi pokušali da ostvare 19-0 i nisu uspeli u dva zadnja minuta. Da su uspeli, bili bi besmrtni. Vi ste osvojili titulu, a onda ste imali priliku da je odbranite, ta sezona bila bi posebna svima. Navijači su dolazili sat i po pre početka utakmice da gledaju Stefovo zagrevanje i sve te sjajne trenutke. Ne mogu da zamislim da bi, kada biste krenuli iz početka, bili u fazonu “Uh, voleo bih da nismo to radili”.

Ker: Ništa ne bih promenio a hoću da ti kažem da nismo jurili ni za čim. Ako pogledaš minute, videćeš da su naši najbolji igrači igrali po 33, 34 minuta. Niko nije imao prosek od 35 minuta. Neki su bili povređeni. Andre je propustio par nedelja, Bogut takođe, ali ostali su bili zdravi.

Simons: Znaš o čemu se radilo. O Seltiksima. Bred Stivens je ostatak lige nauči kako se igra protiv vas.

Ker: Kako da nas pobede? Sa tobom uvek dođemo do Seltiksa i Breda Stivensa.

Simons: To je bilo to, tada se sve promenilo.

Ker: Nije. Ali, mislim da mnogi koriste taj narativ “Dobro, možda nije trebalo da jure 73 pobede”.

Simons: Mislim da je to sranje.

Ker: Mislim da ništa nismo jurili. Stvarno.

Simons: Ne ide to tako u sportu. Da niste uzeli titulu prethodne godine, mogao bih to da shvatim, ali u tom trenutku hteli ste nešto drugo.

Ker: Mislim da je važno da definišemo “jurenje”. Da, hteli smo rekord. Naši momci su ga hteli i krenuli su na njega. Ali, juriti za njim značilo bi da smo se negde usput izgubili, zar ne? Mi se nismo izgubili, nismo terali povređene igrače da igraju, a na kraju, bili smo nadomak svega. Vodili smo 3-1 u Finalu. Da smo dobili još jednu utakmicu, niko ne bi govorio da nas je ta jurnjava oslabila. Međutim, rezultat nalaže neku priču. Ako je to ta priča, u redu je, ali ne nimalo ne žalim zbog načina kako smo prišli sezoni, to je sigurno.

Simons: Jesi li bio zabrinut za ekipu nakon svega?

Ker: Ne, nisam. Sport je čudan. Posebno iznutra, kada ste trener ili igrač, manje je histerije nego među navijačima, zar ne?

Simons: Nego na internetu? Na to misliš? Nego na forumima?

 Ker: Iznenađujuće, da. Ko je mogao da zna? Jedna od najvažnijih stvari koje danas može da uradi profesionalni sporista je da se kloni te histerije jer to može da bude zavodljivo.

Simons: Rekao bih da je to izazov za trenera.

Ker: Jeste. I to veliki izazov. Moraš da budeš sposoban da promeniš perspektivu i da nađeš sklad. To je deo našeg, trenerskog posla: da podsetimo igrače da nije smak sveta. Naravno, očajnički smo želeli da pobedimo. Nismo uspeli, nije nas htelo. Uspeli smo prethodne godine. Hoćemo da i dalje sebi dajemo šansu, godinu za godinom i da vidimo šta će se desiti. Ne verujem da je bilo kod od naših igrača završio sezonu sa mišlju “Nije trebalo ovo da radimo. Moj život se zauvek promenio”. Izgubili smo utakmicu, bezveze se osećaš, ali nastaviš dalje, odeš kući, poljubiš ženu i decu, odeš na golf i radiš nesto što voliš. Vratiš se sledeće sezone i opet pokušaš. Moraš da se kloniš histerije koja ide sa tim.

Simons: Plus, znao si da Durant dolazi, rekao ti je to odmah posle sedme utakmice.

Ker: Tako je, to se desilo odmah posle četvrte utakmice.

Simons: Bio je u fazonu: “Momci, ne brinite. Ja ću sve da sredim”.

Ker: Uzgred, zezao sam se. To bi bilo krivotvorenje.

Simons: Oko Božića, počeo sam da razmišljam o odnosu Karija i Duranta. Neću da kažem da je to bio problem, ali izgledalo je kao da se Kari baš trudi da Durantu omogući ofanzivni komfor…Imate njega i Karija, a istorija košarke nas uči da je stvarno teško kad u timu imate dva neverovatna ofanzivna igrača da ukapirate kako bi trebalo da igraju. Čini mi se da smo to gledali u decembru a danas izgleda da ste na boljem mestu.

Ker: Sad smo odlični i to uglavnom zahvaljujući Stefu. KD je konstantan cele godine.

Simons: Šta je Kari promenio?

Ker: Shvatio je da može da bude agresivan i da to neće uticati na KD-a. Početkom sezone je više mislio: “Čoveče, moram da ga uključim, moram da mu dam loptu”. Ono što KD-a čini jedinstvenim je to da njemu nije ni potrebna lopta. Čak mu ne treba ni mnogo šuteva. Mnogo puta ove godine imao je utakmice u kojima je imao  po 12 šuteva i 25 poena. Njegova efikasnost je neverovatna. Ne brine oko toga da li je alfa mužjak, ne treba mu 20 šuteva.

Naš tim je shvatio da kad je Stef agresivan i šuta sa 10 metara u tranziciji, da smo tada najjači. KD ne samo što to poštuje, nego uživa i hrani se time. Za Kleja nikada ne morate da brinete. On će uzeti svoje šuteve. Mislim da se Dremond dobro adaptirao na malo drugačiju ulogu i da je Stef konačno shvatio: “Čekaj malo, sve ovo mogu da radim a momci će i dalje biti dobro, naš tim je to dobro prihvatio a i odbrana nam je bolja”. To je sve bitno jer sad igramo bolju odbranu. Stef će lakše dolaziti do trojki u tranziciji a hala će poludeti. Sve to se desilo istovremeno i mi smo postali mnogo bolji u zadnjih šest nedelja.

Simons: Znaš li šta još pomaže? To što imate Stefa Karija ili Kevina Duranta svih 48 minuta.

Ker: Neverovatno kako postajete bolji trener kada imate stvarno, stvarno dobre igrače. Ne znam o čemu se radi.

Simons: Koliko dece imaš?

Ker: Troje.

Simons: Je li ti teže da izađeš na kraj sa Dremondom nego sa svima njima zajedno?

Ker: Prošle godine je bilo tako. Ove godine sa njim je mnogo lakše.

Simons: Lakše je sa njim ove godine? Je li Durant pomogao? Zbog čega je lakše?

 Ker: Zbog niza stvari. Najpre, Dremond je neko ko je ekstremno motivisan da napreduje. Tokom leta je pričao kako želi da napravi sledeći korak kao igrač i kao osoba, a to je značilo da će obuzdati sebe. Ove sezone postao je u znatno većoj meri saradnik tokom treninga. Svi ostali su takvi već nekoliko godina. Andre je trener na parketu. Šon Livingston je stoik i pametan je. Dremond je oduvek bio motor, emotivni momak koji ume da izgubi kotrolu.

Simons: Igrao si za “Jail Blazerse”, što znači da si gledao emocije u najgorem mogućem izdanju. Naspram toga, izaći na kraj sa Dremondom je isto što i prošetati se parkom.

Ker: Kakvo je to samo bilo iskustvo. Bilo je strava. Bila je moja najzabavnija sezona u NBA. Samo gledati tu disfunkcionalnost. Ništa slično nikada nisam video.

Simons: Zašto nisi vodio dnevnik?

Ker: Čini mi se da jesam.

Simons: Kakva bi to knjiga bila. To bi bila najbolje knjiga ove generacije. Dakle, misliš da je Dremond na pravom putu?

Ker: Sad je mnogo bolji. Mnogo je zreliji.

Simons: Čini se da si pun samopuzdanja, izgleda da voliš svoj tim.

Ker: Obožavam naš tim, to nam ništa ne garantuje ali imamo odličnu hemiju.

Simons: Jesi li imao toliko samopuzdanja ovog leta?

 Ker: Ne, jer to nisam video. Nikad ne znaš šta si dobio dok to ne vidiš. Ali kombinacija KD-a koji se besprekorno uklopio, Stefa koji se setio ko je i Dremondove zrelosti. Mislim da je dolazak Zaze i Dejvida Vesta jako bitan za nas. Obojica su dobri, jaki lideri. Mislim da je Dejvid jako važan za Drenonda. Dremond ga mnogo poštuje.

Dejvid bi mogao da se kandiduje za predsednika. Ovo je možda loše poređenje. Dejvid se verovatno ne bi bavio politikom zbog svih sranja koje postoje u njoj. Dejvid je sjajan čovek. Neverovatno je pametan. Uvek spreman da pomogne. Zato ne treba da se upušta u politiku. Mora da se bavi nečim drugim. Mogao bi da postane najbolji vođa zajednice, mogao bi da se bavi čime hoće. Britke je pameti, čvrst je i iskren. Bio bi neverovatan trener. Prati politiku, inteligentan je, poznaje istoriju – ne bira baš reči, ali nije ni hvalisavac. Pažljivo sluša druge. Hoću da kažem, da je čovek fantastičan za naš tim.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *