Razgovor sa Stivom Kerom

Stiv Ker govori o Voriorsima, sukobu sa Stoktonom, promenama koje je uneo u ekipu Golden Stejta, daje savete svima koji imaju problema sa leđima… Bil Simons još jednom pokazuje zašto je jedan od najboljih sportskih novinara na planeti.

Bil Simons: Sećam se da smo jednom prilikom radili emisiju u kojoj si me ubeđivao da niko nikada neće dobiti 73 utakmice (u sezoni)?

Stiv Ker: Nisam valjda?

Simons: Rekao si mi da se nikada neće ponoviti Majklova želja za pobeđivanjem. On bi sam dobio 12 utakmica po sezoni.

Ker: To je istina.

Simons: To nikada više nećemo gledati. Ali, dve decenije kasnije, ti si trener tima koji je stigao do 73 pobede, osvojio si titulu i sad sediš u sobi za konferencije u Ouklendu. Kako se osećaš povodom toga?

Ker: Najpre, garantujem ti da niko nikada neće pobediti u 74 utakmice. Nikada. Nema šanse. Čvrsto stojim iz toga. Ako sam prvi put pogrešio, nema šanse da ću i ovaj put da promašim.

Simons: Dobro, možeš li da poveruješ da ste dobili 73 utakmice?

Ker: Ne.

Simons: Koliko utakmica ste dobili iako to niste zaslužili? Osam?

Ker: Jedno pet. Ove godine imamo bolju koš razliku, češće razbijamo ostale timove, ali izgubili smo u sva tri produžetka. Sad imamo skor 43-8, o-3 u produžecima, a prošle godine čini mi se da smo u ovo vreme imali 4 poraza. Mislim da je najveća razlika u tome što na početku ove sezone nismo imali kontinuitete kao prošle godine.

Simons: Dodali ste jednog od 22 najbolja igrača svih vremena.

Ker: Jesmo, što je neverovatan blagoslov, ali pritom ostali smo bez sedmorice igrača iz prošlogodišnjeg tima, tako da smo promenili pola ekipe. Zato nije bilo kontinuiteta na početku godine. Trenutno ga stvarno razvijamo.

Simons: Uz to, postali ste zli momci.

Ker: Ma da, jesmo.

Simons: Nije lako biti zao, zar ne? U stilu, “Čoveče, mi predstavljamo sve loše. Sad smo kao Dart Vejder”.

Ker: To je nova uloga za nas. Poslednjih par godina mi smo bili omiljeni tim. Svi vole Stefa Karija. Onda smo dobili KD-a i postali smo zlikovci. Tako to ide.

Simons: Ne bih da ti se uvlačim, ali dobro si podneo sve te stvari jer si odmah izašao sa fazonima da ste sada zlikovci, da ste Dart Vejder – tako si smanjio nelagodnost. U pogrešnim rukama, to bi možda otišlo u pogrešnom pravcu i tim bi se unervozio. Gledao si kako se to događa dok si radio na TNT-ju tokom prve Lebronove godine u Majamiju. Mislim da je to što su postali zlikovci baš pogodilo te momke, uticalo je na celu njihovu sezonu.

Ker: I ja mislim isto. U priroda našeg tima je da budemo slobodni, opušteni i srećni. Mislili smo da je humor najbolji lek protiv nelagodnosti. Napravili smo majice na kojima je pisalo: “superzlikovci”. Stefu se to svidelo i napravio je rođendan za svoju ćerku u kući koju je ukrasio velikim balonima na kojima je pisalo “superzlikovci”. To je samo deo narativa. Kad ste dovoljno dugo u ligi, shvatite da svake godine kruže druge priče, koje ne moraju da imaju previše smisla, ali ljudi nastavljaju sa tim i to ne bi trebalo da vas nervira. To je deo igre. Pređete preko toga, a glavne stvari i dalje su dolazak na trening, napredak u igri, zabava, a ljudi neka pričaju šta im padne na pamet.

Simons: Pomaže što si radio u medijima. Znaš kako se odvija igra.

Ker: Znam.

Simons: Dosadno je. Uvek moraš da smišljaš nešto novo. Da se vratimo malo u prošlost. Godine 2015. imali ste sjajnu, bajkovitu sezonu, osvojili ste titulu.

Ker: To je bila čarobna sezona sa čarobnim krajem. Nisam ni sanjao da ću osvojiti titulu u prvoj sezoni kao trener. Znao sam koliko smo talentovani i mislio sam “U redu, spremni smo za sledeći korak”. Prethodne godine ispali smo u prvoj rundi od Klipersa i mislio sam “U redu, možemo da budemo bolji”. Bili su tako blizu protiv Klipersa. Možemo do polufinala konferencije, a u sledećih nekoliko godina možemo da budemo jako dobri. Sve se desilo odmah.

Temelji su bili tu, to je bilo najbitnije. Kad sam ja došao, tim je već bio odličan defanzivno. Bili su četvrta odbrana u ligi prethodne sezone, to mi je odmah bilo jasno. Postojao je kontiunuitet, momci su voleli jedni druge, bila je dobra hemija i temelji su bili podignuti. Defanzivno – trejd za Boguta – mislim da je Mark Džekson imao ispravan pristup kada je ekipu naučio da se ozbiljnije okrenu odbrani. Voriorsi su prethodnih otprilike 20 godina pokušavali da postignu više koševa od svih. Utakmice su bile baš zabavne, ali, ako hoćete da pobeđujete, morate da igrate odbranu.

Tada mi je postalo jasno da možemo da postanemo jako dobri. Kad sam video koliko nam je dobra odbrana, cela stvar je omogućila razvoj naše ofanzive i kretanja lopte, igrača, otvaranje prostora, bolje igre. Na tome smo dosta radili i to smo dosta popravili.

Simons: Ogromno vreme utrošili ste ne samo na razmišljanje o vrsti napada koju ćete igrati već i o akcijama posle prekida igre. Spremio si se kao da je u pitanju invazija. Imali ste oko 300 akcija?

Ker: Ma kakvi. Oko 50.

Simons: Bred Stivens ima oko 300. Moraš da ga stigneš.

Ker: Čuj, Bred je majstor za te stvari. Neverovatan je. Poslednje dve godine dok sam radio za TNT, spremao sam se za trenerski poziv, pokušavao sam da razgovaran sa svim trenerima i što više naučim od njih. Džef van Gandi mi je mnogo pomogao. Svake večeri sam gledao košraku jer sam to voleo da radim. Kada bih video neku akciju koja bi mi se svidela, stavio bih je u video biblioteku, tako sam se spremao.

Simons: To je baš moderno.

Ker: Dobro, neko drugi je to radio za mene. Poslao bih mejl mom ortaku koji nam se na kraju pridružio ovde u Voriorsima, gde bih mu rekao “pazi, 4:23 u prvoj četvrtini Klipersi protiv Bostona”. On bi to pohranio u biblioteku.

Simons: Stigli ste do finala, sve je išlo savršeno, onda si u jednom trenutku povredio leđa. To se pogoršava povredom diska tokom partije golfa, odlaziš na operaciju. U kom si trenutku pomislio “Bože, možda više neću moći da budem trener?”

Ker: Ne bih da se detaljno upuštam u to, ali poručujem svima koji imaju probleme sa leđima: ne idite na operaciju!

Hoću da kažem, može da bude uspešna, ali trebalo bi da to bude poslednje rešenje. Bolje je da se oslonite na Majku prirodu i rehabilitaciju. Otišao sam kod jednog od najboljih specijalista za leđa na svetu i trebalo je da to bude obična mikrodiskektomija. Prosta operacija. Polovina mojih prijatelja su imali tu operaciju i dobro se završilo. Nije dobro prošla kod mene i imao sam baš tešku prošlu godinu. Par nedelja posle operacije počeo sam da osećam glavobolje, bolove u vratu i vrtoglavicu, bilo je bizarno.  Zbog toga sam propustio pola sezone. Onda sam uspeo da se vratim i srećom oporavim. Međutim, još imam neke bolove što nimalo nije zabavno, matorim i osećam bolove sve vreme.

Simons: Još se baviš sportovima. Surfuješ i igraš golf i ostalo.

Ker: Vežbam svaki dan, ali limitiran sam. To je teško jer bi u 51-oj trebalo da budem na golferskom vrhuncu.

Simons: MMA. Malo toga, u kavezu.

Ker: Zašto da ne? Dobro sam i neću da se žalim. Imam neverovatan posao, sviđa mi se da živim u Zalivu. Strava je raditi sa našim igračima i ostalima u klubu.

Simons: Koliko si bio umešan tokom prvog dela prošle sezone jer nisi bio sa timom? Tim je igrao tako dobro a ti nisi bio uz njih. Jesi li slao mejlove? Telefonirao? Poruke?

Ker: Nisam putovao sa njima. Pričao sam sa Lukom svakodnevno. Razgovarao sam sa igračima, poslao bih im poruku ako bih nešto uočio. Kad su bili kući, uvek sam bio prisutan na treninzima. Igrači su znali da sam tu a Luk je bio neverovatan, odličan pomoćnik i još bolji prijatelj. Sve je ispalo dobro. Prošle godine smo odmah nastavili tamo gde smo stali nakon osvajanja titule. Sve je išlo glatko jer smo u suštini sačuvali kompletnu postavu.

Simons: U mojoj knjizi sam potrošio celo poglavlje da bih objasnio šta se dešava sa timom posle osvajanja titule. Hoću da te pitam o “hoću više bolesti” naspram “odjebite svi stava”. Igrao si u Bulsima ’97 kada ste se vratili naredne sezone i opet imali želju da pobedite. Ti si uvek govorio da je to zbog toga što si igrao sa Majklom koji je u tom pogledu bio potpuni manijak. Šta je pokretalo ekipu Voriorsa posle osvajanja prstena? Da li je to bilo zbog toga što su svi umanjivali značaj tog prstena zbog povreda Klivlendovih igrača? O čemu se radilo?

Ker: Mislim da “hoću više bolest” nije ni najmanje uticala na nas. Imamo puno igrača koji su iskreno usmereni na timki uspeh i vole da pobeđuju, vole da igraju zajedno. Radilo se o kontinuitetu i samopouzdanju posle osvajanja titule. Izašli smo sa stavom “Ne može nam niko ništa. Osvojili smo titulu, bolji smo od ostalih i bićemo još jači”. I bili smo bolji, ali nismo stigli do kraja. Pričali smo o tome kako se sve savršeno odigralo za nas pretprošle sezone, prošle sezone mnogo toga je loše krenulo. Stef se povredio u prvoj utakmici plejofa. Vratio se pri kraju prve runde, ali je propustio par utakmica. Bio je to uvod u tešku borbu. Onda, u finalu, Bogut se povredio a Dremond je bio suspendovan. Ne govorim to kao opravdanje, samo kažem –

Simons: Legitimno je.

Ker: Takve stvari se dešavaju svake godine. Prethodne godine, sve se odigralo u našu korist. Prošle, sve je pošlo po zlu. Moraš da budeš spreman i da nađeš način da igraš uprkos svemu, mi nismo znali kako to da uradimo a Klivlend jeste. Bili su fantastični i zaslužili su pobedu.

Simons: Verujem da svaki veliki tim ima “prozor”? Imate možda tri, četiri, pet godina. Seltiksi sa KG i ostalima – to je bio tim za trogodišnji pohod, a oni su uspeli da iscede još dve godine iz njih, ali u suštini radilo se o samo tri godine. Mislim da ste vi (ne znam koliko Durant doprinosi vašem prozoru, može da bude sedam, osam godina, ko to zna) imali dobre šanse da osvojite titule u zadnje dve godine.

Ker: Pre prve titule, nisu nas posmatrali kao šampionski tim. Ako misliš na šanse koje su nam davali u kladionici, mislim da niko nije očekivao da osvojimo prvu titulu, ali u retrospektivi –

Simons: Uložio sam mako para na vas.

Ker: Eto ti ga. Jesi?

Simons: Stvarno jesam.

Ker: Stvarno? Lepo od tebe. Sećaš li se kolika je kvota bila?

Simons: Kladili smo se kad je kvota bila 30-1. Rekao sam “Sviđa mi se ovaj Stiv Ker”. On je izašao iz šinjela Fila Džeksona i Grega Popovića.

Ker: “Uzgred, nije loš ni ovaj Stef Kari.”

Simons:Upravo sam hteo nešto da te pitam o tome – on nije Džordan, niko nije kao Džordan osim Toma Brejdija – kada si shvatio da … postoji nešto posebno kod Stefa?

Ker: Kao Medžik. Ne Medžik Džonson, nego da postoji nešto magično u vezi sa njim.

Simons: Postoji nešto u njemu što te podseća na ljude sa kojima si ti igrao.

Ker: Da. Ne bih da poredim njegove veštine sa onima koje su imali ti momci, ali štagod da je u pitanju, “to” što su oni imali, ima i on. To se vidi.

Simons: Jesi li to video od prvog dana prve sezone? Ili si to shvatio u određenom trenutku tokom sezone?

Ker: Čini mi se da je prošlo oko mesec dana. U trening kampu još je bio poprilično neoubuzdan. Počeli smo sa 5 pobeda ali u proseku smo imali 22 prodate lopte.

Pomislio sam “Ovo neće ići. Nije održivo”. Morali smo da dođemo do toga kako stvari mogu da funkcionišu. Izgubili smo dve naredne utakmice – Sparsi su nas razvalili. Imali smo 24 izgubljene lopte, iz igre smo šutali 54% a izgubili smo sa 12 poena razlike. Za mene je to bilo prosto ko pasulj, ušao sam u našu trening halu sutradan, pokazao im zapisnik i rekao “Šutali smo 54%, igrali kući i izgubili smo sa 12 poena. Suštinski, razvalili su nas.” Morali smo da poradimo na izgubljenim loptama. Kada je Stef ukapirao da mora da vodi računa o izgubljenim loptama – tri izgubljne lopte su prihvatljive, šest ni slučajno – kad se to promenilo, on je postao super efikasan umesto samo eksplozivan, naš tim se promenio.

Druga stvar koja je promenila tim bio je Dremond Grin. Hteli smo da Dejvid Li počinje utakmice, a ne on. Dejvid je bio neverovatan na trening kampu, ali povredio se i propustio je prvih mesec dana sezone. Pošto smo bili tako dobri u prvom mesecu, pre njegovog povratka rekao sam mu “Ovo možda nije fer, ali neću ti vratiti tvoje startno mesto. Ovako ćemo igrati i dalje. Dremond je dragocen za nas, igramo kako treba i ti ćeš morati da ulaziš sa klupe.” Moram da kažem da je Dejvid prihvatio ulogu rezerve.

Simons: To je moglo da se završi loše.

Ker: Moglo je, itekako, ali držao se dobro i odigrao je bitnu ulogu u finalu kada je imao par odličnih utakmica protiv Klivlenda. Sve se završilo dobro. Naravno, druga stvar bilo je to što je Andre Iguadala spremno prihvatio da bude na klupi iako je u celoj karijeri uvek počinjao utakmice. To je bila veoma važno za nas.

Simons: Dakle, tako si sredio dva glavne stvari po pitanju timske hemije, tražio si da Dejvid Li u suštini odustane od svog posla, a onda si tražio od Iguadale da ulazi sa klupe iako je zarađivao 12 miliona $ po sezoni? Misliš li da imaš veću slobodu u donošenju odluka nego prosečan trener jer si igrao i osvajao titule u Čikagu i San Antoniju? Ili su ti momci prosto dobri ljudi? Ili oboje?

Ker: Uglavnom se radilo o tome da su oni dobri ljudi. Za Andrea se to desilo u pravom trenutku njegove karijere. Da sam to pokušao da uradim u njegovoj petoj sezoni, oni bi mi verovatno rekao “Šta to pričaš?” Ali, kad igrate svoju desetu sezonu, videli ste sve i zaradili ste puno love. On je sjajan timski igrač i želi da igra na pravi način.

Simons: Uz to je i pametan, zar ne? “To je 26 minuta po utakmici. To zvuči sjajno”, je li tako bilo?

Ker: Da, možda mu malo produži karijeru. Dok je odrastao, navijao je za Čikago i verujem da je poštovao to što sam bio u tim ekipama i što sam iz prve ruke znao kako je timska dimanika radila u korist Bulsa i koliko je svaki igrač značajan za ekipu.

Simons: Pamti li Iguadala tvoj zloćudni sukob za Džonom Stoktonom?

Ker: Ne verujem.

Simons: To je bio jedan od najzlobnijih sukoba u istoriji NBA. Vas dvojica ste bili kao pitbulovi!

Ker: Da, dva uzstopna finala.

Simons: Jeste li obojica izlazili sa istom devojkom u srednjoj školi ili nešto slično? O čemu se radilo?

Ker: On je bio sjajan igrač. Čuvao sam ga… u šest utakmica dve godine zaredom u finalima. Bio je prljav igrač – na dobar način, hteli ste da vam on bude saigrač a ne protivnik.

Simons: Nesumnjivo je bio prljav igrač. Navijači iz Jute su se naljutili kad sam to napisao u mojoj knjizi.  Moja reakcija je bila: “Žao mi je, ali snimci ne lažu.”

Ker: Bio je prljav igrač. Ali, ovo govorim sa velikim poštovanjem. Sviđaju mi se igrači koji pokušavaju da se izvuku sa svačim. Hoću da moji igrači budu takvi. Bio je neverovatan pri postavljanju blokova, bio je u stanju da vas saplete dok ste prevodili loptu a da to tako ne izgleda. Neverovatno se ubacivao pod koš. Uhvatio bi vas za ruku dok bi trčao pored vas, kako bi vam odvukao pažnju na drugu stranu, a sledećeg trenutka bi položio loptu u koš, gledajući sudiju u stilu “Uhvatio me je za ruku!” Mnogo ga poštujem. Bio je žestok, jedan od najinteligentnijih igrača svih vremena, ali kada igrate redovno protiv njega počinjao bi da vas frustrira.

Simons: Prebaci se sad u prošlogodišnje finale kad su protivnici prosto bacali tela na Stefa. Postalo je grubo, ali bilo je i pametno, jer su mu to Klipersi redivno radili. Kris Pol je bio prvi momak koji je sebi rekao “Fauliraću ga 40 puta i ako me ne budu kažnjavali, nastaviću sa tim.” Onda si video šta se dešavalo tokom plejofa, kad ste stigli do finala on je već bio dobro izudaran. Ove godine izgleda malo veći.

Ker: Jeste, malo je veći. Mislim da se pre radilo o tome da je bio povređen nego što mu je smetala gruba igra. Gruba igra se očekuje u plejofu. Nikada se ne sude svi fauli u plejofu jer utakmica u tom slučaju nikada ne bi odmakla dalje od početka. Uzgred, mi radimo isto. Grubi smo u odbrani, kad god to možemo guramo i držimo protivnike. Ali, to radimo uglavnom dok igrači nemaju loptu kod sebe, za razliku od ostalih timova. Trenutno smo ubeljivo zadnji u ligi po broju p&r akcija. U zadnje tri godine, uvek smo među tri poslednja tima. Ljudi se u stvari žale na naše postaljnje blokova. Žalili su se dosta na Boguta, sad na Zazu. Međutim, većina timova danas pravi blokove za igrača sa loptom, pa se držanje igrače bez lopte ne vidi jer svi gledaju kako da stanu na svoje mesto.

Simons: Kako zoveš onu akciju kad ja trčim ka tebi a brzo napraviš pet koraka i ja dobijem loptu? Podseća na –

Ker: Klizanje? Zove se klizanje.

Simons: Tako je! Vi ste postali pravi majstori u tome ove godine, skoro da ste nezaustavljivi. Nije sasvim p&r, ni sam ne znam šta je.

Ker: To je neka vrsta lažnog p&r-a. Sad se toliko preuzima u NBA i sami to mnogo primenjujemo. To je trend: imate gomilu snažnih igrača visokih oko dva metra, koji mogu da pokrivaju svih pet pozicija – priličan broj Grinova i Iguadala. Ako to možete da radite, preuzimanje postaje odbrana koju je teško probiti, jer svaki napad je kreiran tako da ostvari prednost i omogući prodor. Kad stalno preuzimate, ako ste dobri u tome, igrač mora da krene u igru jedan-na-jedan. Sve češće to gledamo. Vidite da mnogi timovi postavljaju blokove i lažne blokove, pokušavajući da prevare odbranu i naprave prostor za šut, umesto da krenu oko bloka.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *