Intervju Nikole Jokića za ESPN. Razgovor sa njim je vodio jedan od najboljih NBA novinara, Zek Lov. Lov je oženjen Hrvaticom pa je sasvim upućen u jugoslovensku školu košarke, kao i u opšte stvari u pogledu jezika, kuhinje, mentaliteta itd.

Kako ti se sviđa nova startna petorka, sa tobom na centru i Galinarijem i Čendlerom na krilnim pozicijama? Zatrpavate koš kao sumanuti.

Sviđa mi se. Kao i celom timu. Pre te promene, uvek smo gubili 10-15 poena na kraju prve četvrtine. Sad smo u prilici da se takmičimo tokom cele utakmice. Ponekad čak i vodimo.

Izgleda mi da ste Geri Heris i ti razvili veoma dobru hemiju. On se pametno ubacuje a ti obožavaš da dodaješ loptu sa „lakta“.

Ljudi misle da je Geri samo šuter i pouzdan u odbrani. Međutim, on je dobar u svemu.

Iskreno, jesi li bio razočaran što ti nisi počinjao utakmice kada je Majk Meloun razdvojio Nurkića i tebe?

Ne, ni slučajno!

Ozbiljno?

Da budem krajnje iskren, volim da ulazim u igru sa klupe jer je tim tada obično u bonusu. Nekoliko laganih poena sa slobodnih bacanja može da me pokrene. Iskreno, sasvim mi je svejedno da li počinjem ili ulazim sa klupe.

Vau. Jesi li bio iznenađen što spajanje Jurkića i tebe nije uspelo? Što je tim tako brzo odustao od te kombinacije?

Mislim da možemo dobro da igramo zajedno ali to nije bilo dobro za tim, bar ne onoliko koliko smo se nadali. Odustali smo od toga. To nije velika stvar. Mislim da dobro možemo da igramo zajedno, ali da imamo bolje opcije u ekipi.

Pre dve godine, Nurkić je udario bananu a na mikrofonima pored terena čulo se kako ga Kenet Farid bodri psovkama na srpskom jeziku. Bio sam impresioniran. Danas imate dva igrača koji govore tim jezikom, učite li ostatak tima? Vi imate najbolje psovke na svetu.

O, i te kako. Koliko god možemo. Džamir Nelson stvarno ume da spuje. Svi treneri znaju da psuju. Do poslednjeg. Tim Koneli, naš generalni menadžer, takođe zna da psuje na srpskom.

Razumeju li vas sudije ili možete da se izvučete šta god da kažete?

Ne verujem da nas razumeju ali ne pričamo mnogo na srpskom sa njima.

Dosta si smršao kada si stigao u Denver. Znam vašu kuhinju. Čega si se najteže odrekao?

Hrana koju sam nekada jeo bila je normalna – piletina, pirinač i meso. Međutim, ovde je drugačije spremaju. Ovde hrana nema nikakav ukus. Nedostaje mi ukus hrane. Ipak, mnogo mi je pomoglo to što su kondicioni treneri uradili za mene tog leta. Drago mi je što su me stvarno spremili za NBA.

Sigurno ti nedostaju ćevapi?

Ovde ionako nema dobrih ćevapa.

Priča se da kući imaš štek sa srpskim mesom u slučaju da naglo ogladniš.

Naravno. Pa moram. Najviše mi nedostaje riblji gulaš, sa makaronama sa strane. Ako nekada budeš dolazio u Srbiju, to moraš da probaš.

Zvuči kao nešto što bi smeo da jedeš?

Da, ali to se ovde drugačije sprema.

Da li je istina da si pio 4 litra Koka-kole dnevno?

Jeste, možda oko tri litra. U svakom slučaju, bilo je mnogo.

Koliko rano s počinjao?

Nikada nisam pio pre jutanjeg treninga. Međutim, posle treninga, nisam moga da stanem. Pio sam čašu za čašom.

Nakvasiš li ponekad grlo i danas ili si je potpuno izbacio?

Nisam popio ni kap već godinu i po dana. Kad sam leteo ka Denveru popio sam zadnju Kolu u životu.

Jesi li imao glavobolje?

Ne. Ništa slično. Bilo je lagano. Čak mi je i prijalo. Dobro je što sam shvatio da mi nije potrebna.

Moja omiljena stvar u tvojoj igri je kad uhvatiš loptu i kreneš u kontru.

I meni isto. Najsrećniji sam kad imam priliku da vodim loptu.

Kad si počinjao igrao si pleja, zar ne? Pretpostavljam, rezervnog.

Ljudi često misle da sam bio plej, ali nije bilo baš tako. Moje ekipe u Srbiji su uvek imale dobre bekove, ali ja sam uvek voleo da vodim loptu. Čak i kad bih sam hodao ulicom, tabao bih loptu i zamišljao da je odbrambeni igrač ispred mene – šta bi trebalo da uradim itd.

Jesi li nekad zabrljao u kontri jer si hteo da izvedeš nešto atraktivno a Meloun se posle toga izvikao na tebe?

Prošle sezone sam par puta bacio nekoliko užsnih pasova Faridu. Baš užasnih. Nije sasvim uobičajeno da centar predvodi kontranapad.

Jesi li morao da ga ubeđuješ na sastancima da ti dozovoli da vodiš loptu?

Tek sam počeo.

Tako je najbolje. Šta misliš o tome kako je Meloun prošle sezone branio ključne posede iz prekida? Pamtiš li to?

Naravno da se sećam. Protiv Dalasa smo imali šestoricu igrača na parketu. On je stvarno emotivac i mrzi da gubi. Svidelo nam se šta je uradio ali zezali smo ga zbog toga.

Nisam znao da si se kao dete takmičio u trkama konja? Postoje i tvoje slike sa trka. Kako si zavoleo trke konja? Je li tvoja kuća bila u blizini hipodroma?

Trke konja su velika stvar u mom rodnom gradu. Jednog dana sam shvatio da mi se to baš sviđa. Volim lepotu konja i adrenalin dok se trkam. Kada jašete konja, dok vam se drugi približava uho uz uho, pod vama zemlja podrhtava, bat kopita…  Neverovatan osećaj.

Da li tvoja visina postala problem?

Mislim da mogu naprave veća kolica.

Jesi li igrao vaterpolo dok si odrastao?

Ne ozbiljno. Ali moja braća i moj nabolji drug jesu – uvek smo voleli da budemo u vodi i da igramo vaterpolo.

U utakmici protiv Niksa, uhvatio si loptu jednom rukom, okrenuo se ka košu i uputio šut a da nisi koristio drugu ruku. To je vaterpolo potez.

Volim sve sportove: fudbal, vatrpolo, jahanje. Voleo sam da igram vaterpolo protiv moje braće.

Tvoja starija braća već su čuvena u Denveru. Neki ljudi su mi rekli da moram nešto da te pitam o njima. Bučno te bodre tokom utakmica i prekriveni su tetovažama, zar ne?

Obojica.

Ali ti nemaš nijednu?

Mislim da je u današnjoj ligi neobično kada igrač nema tetovaže. To bi mogao da bude moj zaštitni znak.

Oni su baš likovi, jelda?

Izgledaju kao serijske ubice ali obojica su jako dobri ljudi.

Često upadaš u probleme sa faulovima. Čini se da praviš lične jer te je nešto iznerviralo i onda samo odlučiš da udariš nekoga.

Ma da, potpuno poludim. Ponekad hoću da prekinem kontru ali zaboravim koliko ličnih imam. Ipak, većinu pravim zbog frustracije. Moraću da prekinem sa tim jer štetim i sebi i svom timu.

Deluješ kao miran momak, nisi temperamentan.

Obično nisam. Moj otac mi je govorio da sam ja uvek ostajao miran dok su moja braća brzo gubila prisebnost. U stvari, neko mora baš da me razbesni da bih se iznervirao. Mora da mi kaže nešto baš loše.

Da li te je neko iz NBA baš iznervirao tokom utakmice? Neki snažni centar, kao Kazins ili neko poput njega?

Ne, niko.

A Nurkić na treningu? To bi sigurno bilo gadno.

(Smeh) Često se zaboravimo, to je tačno. Ali nije baš da obojica pobesnimo.

Ove sezone svi centri šutiraju više trojki osim tebe. Zašto? Želiš li da šutaš češće za tri poena?

Ne! Hoću da to bude moje tajno oružje. Kada mi bude potrebno, koristiću ga. Uzimaću šuteve za tri kad budem 100% siguran da lopta ulazi. Dobro, možda ne baš 100%. Znaš šta hoću da kažem.

Majk Miler ti je dao nadimak “Džoker”. Sviđa li ti se? Možda bi hteo neki bolji?

Obožavam ga. Džoker uvek iznenadi i nadmudri ljude. Uvek dobija. Zato mi se sviđa.

Neki ljudi tako zovu Novaka Đokovića, iako ja mislim da je njegov pravi nadimak “Nole”. Ima li u Srbiji mesta za dva “Džokera”? Jesi li o tome pričao sa njim?

Jesam. Upoznao sam ga prošle godine na Olimpijskim igrama. Njegov nadimak obično  je “Nole”, pa meni ostaje “Džoker”.

Čuo sam da si opsednut sa novom serijom “Prijatelji”.

Jesam. Gledam je po ceo dan i ubeđujem druge iz tima da je gledaju. Oni su mi se smejali. Poslednji sam shvatio da je davno završeno sa njenim emitovanjem.

Dokle si stigao?

Do sedme ili osme sezone.

U tom slučaju više ne gnjaviš ljude sa tim da li će se Ros i Čendler smuvati.

Ne, sa tim sam davno završio. Moram da odgledam sve do kraja.

Uskoro igrate protiv Voriorsa. Koliko dobri vi možete da budete? Jeste li pričali o tome da bi to mogla da bude prva serija plejofa?

Da, jesmo. Naš problem je što se mi zadovoljavamo sa osmim mestom. To nam je bio cilj od početka. Da nam je cilj bilo četvrto, peto ili šesto mesto, možda bismo igrali bolje. Sad nam je važno samo to osmo mesto.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *