Razgovor sa Džerijem Krausom

Prenosimo delove iz razgovora sa legendarnim generalnim menadžerom Bulsa Džerijem Krausom. Kraus je dva puta uspeo da oko Džordana okupi šampionske timove ali je, uz to, nekako pokvario odnose sa skoro svima koji su gradili dinastiju Bulsa – od Džordana i Pipena do Fila Džeksona. 

Kada sam dobio posao u Bulsima ’85, ostalo je samo mesec dana do kraja sezone. Poznavao sam Džerija Rejnsdorfa (vlasnika kluba) od ranije, a na prvom sastanku rekao sam mu da imamo loše igrače i da će nam trebati od 3-5 godina, možda i više, da nešto uradimo. Otvoreno sam mu rekao da samo Džordan ostaje, svi ostali mogu slobodno da idu ovog časa. Rejnsdorf je takođe znao ko sam ja i znao je da u meni dobija pouzdanog skauta.

U vašoj prvoj punoj sezoni u ulozi generalnog menadžera Bulsa, Džordan je povredio nogu i želeo je što pre da se vrati na parket, čemu ste se Vi suprotstavili. Da li je to bio uzrok Vašeg lošeg odnosa sa njim?

Kada se Majkl povredio, poslali smo ga kod pet najboljih ortopeda za stopalo u Americi. Svih pet reklo je da on ni slučajno ne sme da igra. Rejnsdorf i ja nismo želeli da on igra jer smo mislili na budućnost tima. Međutim, pošto je Majkl bio Majkl, on je rekao da su to gluposti i da će igrati. Poslali smo ga u Karolinu na rehabilitaciju ali do nas su stizale priče da on igra basket na treninzima, što me je prepalo. „Džeri, dobro sam. Mogu da igram“, govorio mi je. Odgovorio sam mu: „Majkl, ti radiš za ovaj tim, kao i ja. Obojica smo zaposleni u Bulsima“. Osetio sam da je poludeo kada sam mu to rekao. Rekao sam mu istinu i šta da se radi…Kad se vratio u Čikago, trenirao je pomalo u sali, ali nismo mu dozvoljavali da igra. Zatim smo opet imali sastanak sa svih pet doktora, bio je to konferencijski poziv – svi su rekli da Majkl sme da igra 10-15 minuta, ali ni minuta više. Majkl je obično igrao dobro a mi smo morali da ga povučemo iz igre posle tih desetak minuta. Nisam hteo da se suprotstavljam doktorima. Da je Majkl slučajno obnovio povredu, danas bismo pričali: kako se zvaše onaj momak što je igrao za Bulse…Srećom, to se nije desilo. Plašio sam se da će mene kriviti ako se on opet povredi. Video sam velikog igrača u njemu i neverovatnu želju za pobedom. Majkl je nosio dozu arogancije u sebi ali ona je bila pozitivna.

Moram da dodam još nešto u Majklovu korist: nikad nije došao do mene sa zahtevom da dovedem nekog igrača, nikad nije tražio da nekoga draftujem, niti da nekoga trejdujem. Nijednom! Delom je to poticalo iz njegovog ubeđenja da je dovoljno dobar da pobedi sam. Verovatno je mislio: „Baš me briga, niko mi ne treba!“ Međutim, kao pametan momak shvatao je šta moramo da uradimo kao klub da bismo postali šampionski tim. Iako smo tokom godina imali međusobne razmirice, Majkl mi se nikada nije požalio. U svom govoru prilikom ulaska u Kuću slavnih dobro je opaučio po meni. Nije razumeo da sam se zarekao da neću kročiti u tu zgradu dok Teks Vinter ne bude primljen u nju. Zbog toga nisam bio prisutan kada je on ušao u Kuću slavnih. Majkl to nije znao jer nismo ni razgovarali, nije mi ništa ni pitao.

Majk je posebno ljudsko biće. Razdor između nas počeo je sa tom povredom. Kasnije sam puno toga naučio o njemu. Ne smete nikada da ga potcenite, čak ni kad je povređen. Jedne večeri u Finiksu svedočio sam nečemu neverovatnom: Majkl je imao povređeno stopalo na kome se video ogroman otok. Doktor Finiksa punktuirao je otok a krv i sve ostalo je eksplodiralo po stolu. Baš je bilo gadno. Dag Kolins i ja smo to gledali a doktor mu je rekao da mora da pauzira dve nedelje. Pošto je Majkl bio Majkl, saterao je Daga i mene u ćošak i tražio da mu dozvolimo da bar pokuša da igra sledeće večeri u Hjustonu. „Hoću da probam, ako ne budem mogao da igram, iskreno ću vam to reći“. Ako bacite pogled na zapisnik, videćete da je te večeri ubacio 55 poena! Dakle, kada je Majkl bio povređen to je bilo nešto sasvim drugačije u odnosu na ostale igrače.

Majklova kompetitivnost često je metalno uništavala njegove saigrače. Koliko ste vodili računa o tome koga dovodite u klub znajući da će ih Majkl izazvati?

Ja sam svojevremeno draftovao Siva Koldera umesto Džonija Dokinsa. Dakle, doveli smo Stiva koji je bio dobar igrač i dobar momak. Majkl ga je uništavao, svakog dana ga je razbijao. Nije mi ništa rekao ali pobrinuo se da mi stavi do znanja da to nije bio Džoni Dokins i da će uraditi sve da ga ubije u pojam. Stiv je proveo dve godine u ligi i posle toga nikada više nije bio isti igrač. Majl ga je gadno povredio. Isto je radio sa Kukočem. Krenuo ja na njega svom snagom ali Toni mu je uzvratio.

Kad ste prvi put saznali da Majkl razmišlja o povlačenju. Je li se spominjao bejzbol?

Gedao sam Vajtsokse sa prijateljima kada mi je prišao jedan klinac i rekao mi da pođem do Džerijeve kancelarije. Džeri mi saopštava da mu je Majkl rekao da se povlači. „Nemoj da me zajebavaš. To su ozbiljne stvari“. Džeri mi kaže: „Ozbiljan je. On dolazi ovde da nam to lično kaže“. Pitam ga: „Pa šta će da radi?“ „Igraće bejzbol“. „Bože me sakloni“. Imao sam dobar odnos sa Majklovim ocem. On je želeo da Majkl igra bejbol dok je ovaj bio dečak. Da je Majkl nastavio da igra bejzbol bio bi uspešan. Za godinu dana napredovao je neverovatno – sigurno bi igrao za Vajtsokse. Jedan skaut ga je gledao kad je tek počeo i rekao mi je da nema šanse da zaigra u prvoj ligi. Posle tri meseca gledao je Majkla opet i rekao mi da će sigurno igrati profi, ako ostane u bejzbolu. „Nikada u životu nisam video takvog sportistu. Ukapirao je sve za samo tri meseca“, rekao je.

Morate imati na umu da je Džeri Rejnsdorf bio korektan prema Majklu. Plaćao mu je njegovu košarkašku platu dok se Majkl zabavljao i uživao igrajući bejzbol. Verovao sam da će se vratiti košarci. Majklova kompetitivnost bila je na višem nivou nego kod običnih ljudi: nju poseduju astronauti i najbolji naučnici na svetu. To je nešto drugo, to teško je videti ali ona je bila tu. Nimalo ne sumnjam da bi Majkl bio uspešan bejzbol igrač. Kad nam je rekao da želi da proba da igra u Vajtsoksima, Majkl je zapeo sa treninzima kao mazga. Njegova radna etika bila je neverovatna.

Kad je odlučio da se vrati, nazvao me je Džeri i rekao mi da se upravo čuo sa Majklom i da mu je rekao da se vraća. Ništa nisam znao o tome. „Sutra dolazi na trening“. Majkl se sutra samo ušetao u salu.

Kako i zašto se okončala dinastija Bulsa? Neki kažu da Fil više nije hteo da bude trener, da je Majkl rekao da neće da igra za Vas…

Hmm, da vidim… Imali smo zajednički sastanak dva dana po osvajanju titule. Brajan Vilijams nam je stvarno pomogao pri osvajanju titule. Pomogao je Denisu i Luku, i mislio sam da će postati bitan deo tima kad budemo branili titulu naredne sezone. Lukove noge su bile gotove. Doktori su nam na tom sastanku rekli da je on fizički gotov. Skoti je tada operisao stopalo, što je možda mogao ranije da obavi – to mi se nije svidelo. Međutim, danas razumem bolje zašto je to uradio. Tada sam rekao Džeriju da ne možemo da pobedimo. Fil nam je jasno stavio do znanja da nas napušta. Ipak, pitao sam Džerija treba li da napravimo ponudu koju Fil neće moći da odbije? Uvek postoji ponuda koju je nemoguće odbiti. Uvek. Ali, možemo li da dovedemo četvorku ili peticu? Naš seleri kep je bio pun do vrha jer je Majkl zarađivao 30 miliona godišnje. Međutim, Filu je bilo svega dosta. Hteo je da nas napusti. Dobro je znao da ne može da pobedi bez Luka Longlija i zdravog Rodmana. Bez obzira na to koliko su dobri bili Majkl i Skoti, nismo mogli da pobedimo ako nema ko da hvata lopte. Za njega to nije bila teška odluka: ako ne mogu da pobedim, onda nemam šta da tražim ovde. Neću da uništim svoje nasleđe. Da smo uspeli da ih vratimo opet bismo izgubili.

Je li Vam predstavljalo izazov da napravite novu šampionsku ekipu bez Majkla?

Moja posao je bio da pobeđujem bez obzira na to da li su tu Majk, Skoti i Fil. Džeri me je unajmio zbog toga. Mnogi su govorili da smo pobeđivali zbog Majkla i Skotija. Međutim, bili smo uspešni jer smo imali dobru organizaciju i dobre igrače. Pobeđivali smo jer smo imali najboljeg igrača svih vremena, ali isto tako imali smo i jednog koji je bio skoro jednako dobar – Pip je bio fenomenalan. Takođe, imali smo odličnog centra u Bilu Kartrajtu. Luk Longli je bio dobar u samo nekoliko stvari ali nam je pomagao. Denis je bio odličan.

Tada sam izjavio da igrači i treneri ne osvajaju sami titule, već to rade organizacije. Tačno tako sam rekao, ali novinar koji me je citirao preneo je samo deo o organizacijama. Zbog toga su me odmah razapeli. Majkl je izjavio da nisam ja prolivao znoj nego oni. Ljudi su razumeli da ja tražim da se i meni oda priznanje, iako mi to nije bila namera. Bili smo sjajna organizacija, imali smo odlične ljude u marketingu, u finansijama, u svemu. To su zaista bili vredni i dobri ljudi.

Svi još uvek misle da ste time tražili priznanje za sebe i svoj rad.

To nije bila moja namera. Jedan igrač nije dovoljan za osvajanje šampionata. Potreban je dobar rad svih u klubu.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *