Razgovor sa Džejmsom Hardenom

U razgovoru za časopis „Time“ Harden priča o tome zašto misli da je najbolji igrač na sve u ovom trenutku, kako je prihvatio prelazak u Hjuston i zašto je to bilo dobro za njega, o Durantovom prelasku u Golden Stejt i drugim stvarima.

Jesi li ti najbolji igrač na svetu u ovom trenutku?

Naravno da jesam. Mislim da sam solidan u svemu: košarkaškoj inteligenciji, studioznosti, mogu da postižem koševe, činim saigrače boljima. Nema puno igrača koji nose te osobine u sebi. Možda su neki atletskiji nadareni, možda bolje šutiraju. Ali sve tako solidno u jednom čoveku?

Možete da pitate sve vrhunske igrače ko je najbolji igrač i svi do jednog će vam odgovoriti da su to oni. Kao košarkaš morate da verujete u svoju veštinu. Nije mi namera nikoga da prozivam. U pitanju je samopouzdanje.

Kad ti je Majk Dantoni pre početka sezone rekao da ćeš igrati pleja, kako si ti reagovao?

Mislio sam da nije normalan. Plejmejker? Naravno da umem da asistiram. Izuzetno sam nesebičan. Ali sa mestom pleja ide mnogo odgovornosti. Nikad ranije nisam igrao na toj poziciji.

Prvog dana na trening-kampu, pamtim da sam imao loptu u rukama i razmišljao “šta bi sad trebalo da radim”?

Jesi li bio nervozan zbog te promene?

Nikada nisam sasvim nervozan. Uvek mislim da se radi o još jednoj prilici da naučim nešto novo.

Kako si promenio svoj pristup jer si sa mesta šutera prešao na mesto pleja?

 Još uvek se prilagođavam. Većina plejeva pokreće akcije i trudi se da svi igrači učestvuju u napadu. U mojoj prirodi je da postižem koševe. Morao sam da ukapiram kad je vreme da dodajem, a kad je vreme da budem agresivniji.

To je kao da ti je u glavi još jedan momak koji ti se obraća u svakom napadu. “Evo ga, sad je vreme za pravi pas, idemo. U redu, on je otvoren, daj mu loptu. Dobro, sad si ti otvoren, šutiraj”. Igra je zabavnija kad ti neko šapuće kako bi trebalo da igraš.

Ima li i taj momak bradu?

Ne, on je obrijan. Kao bebina guza.

Šta je bio najveći izazov za tebe kad si prešao na mesto pleja?

Previše sam razmišljao. Još uvek se mučim sa tim kako da smanjim broj izgubljenih lopti (Harden je prvi u ligi sa 5,8 izgubljenih lopti). Naravno, u početku je broj prodatih lopti morao da bude visok. Trener mi je iskreno rekao da ga ne zanima koliko ću imati igubljenih lopti. Lopta je u mojim rukama 90 posto vremena. Zbog toga imam više izgubljenih lopti od većine ljudi. Međutim, ako kao ekipa imamo samo 13 izgubljenih lopti po utakmici, od koji ja imam 7-8, to je dobra statistika. (Hjuston u proseku ima 15,4 prodatih lopti, izjednačen je na četvrtom mestu u ligi). To mi je usadio u glavu. Kada mi je to rekao, prosto sam izašao i igrao svoju igru.

Šta je najzabavnije u dodavanju lopte?

Da gledam kako Montrezl Harel stiže do 30 poena. (Harel je ove sezone postizao 29 i 28 poena). Da ga gledam kako daje koševe, kako dobija prilike i kako je srećan nakon utakmice. On je uvek uzbuđen, pričljiv i nasmejan. Za njega je to životno iskustvo. On je u NBA ali nikad nije osetio kako je to kad postigneš 30 poena u jednoj utakmici. Ja to uzimam zdravo za gotovo. Međutim za njega, da oseti takvo iskustvo, zaturim se i samo ga posmatram. To je bilo u stilu “U redu, što više mogu da uradim za svoje saigrače, to bolje”. Ponekad hoću da Rajan Anderson, Trevor Ariza ili Erik Gordon ubace 12 trojki. Patrik Bevrli je bio na dva skoka od svog prvog tripl dabla. Želim da oni to iskuse jer je to nešto što nisu bili u prilici konstantno da rade u životu.

Čime te je Dantoni najviše iznenadio?

Svojom otvorenošću. Od samog početka počeo je da me zove, da mi šalje poruke i bio je u neprestanom kontaktu sa mnom. U određenom smislu on je motivisaniji nego ja. On hoće da napravi preokret sa timom. Želi da pobeđuje. I on je u zadnjih par godina bio u lošim situacijama. I želi nešto svima da dokaže.

Pošto ste stigli do Finala Zapadne konferencije 2015. vi ste prošle sezone imali očajan start. Trener Kevin Mekhejl dobio je otkaz posle samo 11 utakmica. Šta je pošlo po zlu prošle sezone?

Od promene trenera do neiskustva, do toga da nismo bili složni i da su neki igrači mislili samo na sebe. Prosto, bili smo loš tim. Uvek ima jedno 15 takvih ekipa u ligi. Jednostavna kombinacija loših stvari. Mi smo bili jedan od tih timova.

Postoje mišljenja da se ti i Dvajt Hauard – koji je na kraju prošle sezone prešao u Atlantu – niste dobro slagali.

To uopšte nije tačno. Slagali smo se, ali nije nam išslo. Ponekad u životu stvari prosto ne uspeju. Onda je pitanje: šta dalje?

Šta si naučio iz te loše sezone? Možda kako da izbegavaš greške?

Igram sa više žara. Pogledajte one klipove kako se ljudi ubacuju meni iza leđa ili defanzivne propuste – toga nema ove sezone. Više sam fokusiran zbog svega što me okružuje. Oko mene su pozitivni ljudi koji me ohrabruju, kojima je stalo do istih stvari kao i meni. Ja igram bolje i svi oko mene igraju bolje. Srećan sam zbog toga. Vidite dokle sam stigao. Mislim da svi moramo da prevaziđemo loša vremena i da budemo dobri opet.

Bolji sam lider, bolje se osećam, vodim računa da sam dobar sa mlađim saigračima Montrezlom Harelom, Klintom Kapelom, brinem se da su i oni uz mene. Ja mogu da budem superstar i da radim šta hoću. Ali to je za usamljenike.

Zašto nisi igrao na Olimpijadi ovog leta?

Bila je to teška odluka. San svakog deteta je da igra na Olimpijadi i da se takmiči za zlatnu medalju. Dobro sam znao koliko će ova sezona biti važna za mene, moje nasleđe i moju karijeru. Zbog toga sam doveo sve momke u Vegas da zajedno treniramo. Takođe i u Majami. Pomogao nam je odlazak u Kinu tokom predsezone. Sve to nas je sjedinilo. Bilo nam je potrebno tako nešto.

Zbog čega ti je ova godina toliko važna?

Ovo je moja osma sezona i prošla je ovako (Harden je pucnuo prstima). Što više godina izgubim bez nadmetanja za titulu, uzalud bih protraćio vreme. Pogledao sam se u ogledalo i rekao sebi: “Ovim se baviš, ovo moraš da uradiš kako bi postao bolji i bio među najboljim košarkašima na svetu. Moraš da se promeniš”. I promenio sam se.

Za tebe kažu da si kontra-intuitivan igrač. Misliš li da je to tačno?

Nisam najbrži igrač, niti najveći atleta. Ne mogu da skočim do vrha table. Ali umem da dođem gde treba, na moje pozicije. To je jedino važno.

Imam svoj ritam. Niko me neće naterati da igram brže nego što hoću. Većina igrača voli da ubrza. Ako moram da dođem do tačke, doći ću do nje kada ja to hoću. Ako moram da promenim pravac kako bih došao do tačke B, onda ću to da uradim kad ja to želim. Morate da posedujete drugačiji mentalitet. Morate da budete korak ili dva brži od odbrambenog igrača.

Dok si odrastao u Los Anđelesu, da li si iskreno veoravao da ćeš postati NBA igrač?

Imaš san, imaš cilj koji želiš da ostvariš, naći ćeš način da ga ostvariš. Tad još nisam znao način na koji će se sve odvijati. Ali znao sam da ću uspeti.

Bio sam debeljuca. Imao sam astmu. Nisam bio dovoljno visok. Skot Pera (Hardenov srednjoškolski trener) poslao me ja na stazu i naterao me da vežbam. To je verovatno bilo najgore vreme u mom životu. Bio sam lenjivac. A on me je naterao da trčim milje i milje. Trebao mi je moj inhalator, samo što nisam padao u nesvest. Nije bilo dobro. Ali, postepeno sam se popravio. On je video to u meni.

Nikada ništa nisam dobio. Čak i na Mekdonaldsovom sveameričkoj utakmici imali ste Blejka Grifina, Dereka Rouza, Majkla Bizlija, O Džej Meja, svi ti momoci su bili moja generacija. Ja sam učestvovao na toj utakmici. Ali, i dalje sam bio među najlošijima.

Kako si prihvatio to što su tako potcenili?

Još uvek me to motiviše svakog dana. Na primer, prošle godine imao sam te lude brojke (29 poena, 7,1 asistencija i 6,5 skokova, bio je tek četvrti igrač u istoriji NBA koji je u proseku imao najmanje 29 poena, 7 asistencija i 6 skokova u sezoni; Oskar Robertson, Majkl Džordan i Lebron Džejms su ostala trojica) i nisam ušao u prvu, drugu ili treću idealnu petorku lige. Garantujem vam da bi bilo ko drugi sa tim brojevima bio izabran.

Dakle, misliš da te i dalje potcenjuju?

Naravno. Ne bih da zalazim u to zašto sam izostavljen. Podići ću se i uspeti više puta zaredom.

Zašto misliš da si potcenjen?

Možda mi treba još neki superstar saigrač, jer svi drugi momci, koji uz sebe imaju dva ili tri superstara, dobijaju svu pažnju. Ali, ja sam srećan. Oko mene su dobri igrači, dobri ljudi, koji vole da naporno treniraju i dobijaju utakmice.

Kako si reagovao ovog leta kad si čuo da je tvoj nekadašnji saigrač iz Oklahome, Kevin Durant, potpisao za Golden Stejt?

Bio sam šokiran. Visili smo zajedno u Arizoni par dana. Družili smo se, dobri smo prijatelji, čak nismo ni pričali o košarci. Pričali smo o životu. Kad se to desilo, bio sam na neki način šokiran. Ali, ne sudim nikome.

Jesu li takozvani supertimovi poput Golden Stejta, koji je prošle godine dobio 73 utakmice a onda su dodali Duranta, dobri za NBA?

Iskreno, nisu. Imate superzvezde, ili takozvane superzvezde, u tri ili četiri tima, dok su ostali timovi talentovani ali sa tankim šansama da osvoje titulu. Međutim, ne možete da osuđujete igrače ili se ljutite na njih ako žele da pređu u jako dobre ekipe. Što se mene tiče, ja sam zadovoljan. U odličnoj sam situaciji.

Pre dve sezone vodio si svoj tim do finala Zapadne konferencije. Ali je Stef Kari, Golden Stejt je te godine uzeo titulu, bio MVP. Misliš li da je trebalo da pripadne tebi?

Naravno.

Je li ti bila dovoljna uteha što su te igrači iz cele lige izabrali za najboljeg igrača u NBA?

To mi je bila velika uteha. Jer su to igrači protiv kojih igram sveka večeri. To su igrači koji me čuvaju. Dvajt nije igrao pola sezone. Džoi Dorsi i Tarik Blek su bili moji centri a završili smo kao drugi na Zapadu.

Predvodiš ligu po broju slobodnih bacanja – pokušanih i ubačenih – po utakmici. Je li postojao određeni trenutak kad si shvatio koliko si dobar u iznuđivanju faula?

To je bilo u Oklahomi, u mojoj drugoj sezoni. Učili su nas kako da napadamo reket: da krenemo na ulaz sa visoko podignutom loptom, do brade, kako bi lakše mogli da završimo. Ja sam držao loptu dole iako mnogi igrači umeju dobro da kradu lopte. Ali, ja imam snažne ruke. Ako krenete dole i uhvatite me za ruku, biće faul u 90% slučajeva. Tako da sam počeo to da koristim kao moju porednost. Sad svi to rade. Video sam da Demar Derozen to radi, kao i Kavai Lenard. Ne kažem da sam je prvi počeo sa tim. Međutim, verujem da sam drugim skrenuo pažnju na taj potez.

Misliš li da to loše utiče na to kako te drugi vide jer ljudi veruju da ti sudije poklanjaju mnogo faula?

Ma da, baš mi sudije pomažu. Ne radi se o tome da mi neko pomaže. To je isto kao kad kreneš na ulaz i neko te zakači dok si u vazduhu. Faul je faul bez obzira na to kako je napravljen. Koristim svoj mozak i inteligenciju u pronalaženju novih načina da povećam svoju tehniku prodora i postizanja koševa.

Nije baš da idem na ulaz gledajući u ruke i tražeći faule. Prosto krenem na ulaz, gledam kako da dam koš, a ako neko rukom krene ka lopti, biće faul. Tako to vidi većina ljudi – on ide na ulaz tražeći faul. Nipošto. Idem na ulaz sa ispruženim rukama, a ako me faulirate, onda je gotovo. Sami ste krivi. (Smeh)

Odgajila te je samohrana majka u Los Anđelesu. U svojoj knjizi trener Džordž Karl tvrdi da su igrači bez očeva skloni negativnom ponašanju. U decembru mu je Kenjon Martin, jedan od prozvanih igrača, žestoko odgovorio. Šta ti misliš o svemu tome?

Džordž Karl ne sme tako da napada tuđe porodice. Svaki pojedinac drugačije misli o svojoj situaciji i reaguje na na svoj način. Moj tata je dolazio i odlazio iz mog života, u zatvor i iz zatvora. Srećom, imao sam jaku majku. Onda sam stigao do srednje škole i pomogao mi je trener Pera. Tako da nisam baš stigao sa samog dna. Međutim, neki drugi igrači jesu.

Nije na tebi da o tome pričaš. Možeš da ih kritikuješ i imaš mišljenje o njima dok ih treniraš. Međutim, lični život, očinske figure i te stvari, najbolje je da se držiš izvan toga.

Pred početak sezone 2012-13 , Oklahoma je rasturila potencijalnu dinastiju sa tobom, Vestbrukom i Durantom, kada te je trejdovala u Hjuston. Kako si prihvatio kad si čuo da si trejdovan?

Samo što nisam zaplakao. Rasel i ja se znamo još otkako smo bili klinci. Kevin i ja smo bili zajedno svaki dan. Bili smo mladi, družili smo se i bili smo baš dobri prijatelji. Svake godine bili smo sve bolji. U mojoj trećoj sezoni stigli smo do finala i izgubili smo od Majamija. Tog leta svi smo zajedno učestvovali na Olimpijadi. Osvojili smo zlatnu medalju. Posle toga sam pomislio “ovo će biti naša godina”. Svake godine gubili smo od budućih šampiona.

Kada se sad osvrnem na sve to, mislim da je to bila najbolja stvar koja mi se desila. Omogućila mi je se razvijam. Za taj tim sam se žrtvovao jer sam ulazio sa klupe. Ne verujem da bih mogao da dostignem svoj potencijal ulazeći kao rezervni igrač sa klupe.

Izlazio si sa Kloi Kardašijan, a to ti je donelo tabloidnu slavu. Kako  je to izgledalo?

Nije mi se svidelo. Sve što bih uradio bilo bi preuveličano. Na primer, u avgustu 2015. godine potpisao sam ugovor sa Adidasom ali nisam mogao da nosim Adidas jer me je ugovor sa Najkijem obavezivao do prvog oktobra. Tako da sam morao da nosim Najki. Međutim, svaki put kada bih izašao noseći Najki počeli bi naslovi: “Gospode Bože, Džejms Harden još nosi Najki, a samo što je potpisao ugovor sa Adidasom”. Ne mogu da nosim Adidas do oktobra. Pustite me na miru. Smučilo mi se. Bilo je puno gluposti, spominjali se me bez razloga. Svi prolazimo kroz takve stvari.

 

Morao si da se boriš sa mnogo toga tokom karijere – prelazak iz Oklahome u Hjuston, partnerstvo sa Dvajtom, onda ovaj prelazak na pleja. Imaš li neki savet za ljude koji se suočavaju sa novi izazovima i odgovornostima u svom radnom okruženju?

Ponekad se dese loše stvari. Da li se odmah uzdigneš? Ili ostaneš dole i dozvoliš im da te gaze? Ako napraviš grešku, u redu ali nemoj da zameniš jednu sa dve nove. Imaš loš dan? U redu, sutra će biti bolji dan. Svi ponekad imamo loš dan, bez obzira na to kojim se poslom bavimo. Nemojte da dopuštate da vas to slomi. Sutra će sve biti bolje. Uvek razmišljajte pozitivno. I nemojte da odustajete.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *