Razgovor sa Dvajtom Hauardom

Potičem iz Koledž parka u Džordžiji, niko ne očekuje da mi uspemo. A ja sam uspeo… Gledam ljude oko sebe koji se ne bave onim što su hteli u svojim životima… Trudio sam se da uspem i postavim primer za drugu decu iz naše zajednice. Počastvovan sam.

Šta za tebe znači to što si kod kuće u Atlanti?

Uvek sam želeo da igram za Atlantu. Možemo da uradimo nešto posebno. Ovaj tim uvek je bio blizak mom srcu, čak i kad sam došao u NBA. Teško mi je padalo da igram ovde. Teško mi je bilo da ih gledam dok gube u plejofu. Ovo mesto je uvek bilo za mene nešto posebno.

Jesi li bio navijač Houksa tokom odrastanja?

Nisam imao izbora. U stvari, nismo imali TV pa nisam mogao da gledam kako igraju ostali timovi. Nismo bili u prilici da redovno idemo na utakmice jer nismo bili dovoljno bogati. Kad bismo otišli, uvek smo sedeli pri samom vrhu dvorane. Uvek sam razmišljao. “Čoveče, kako li izgleda kad si na parketu ili blizu njega?” Uvek sam maštao kako istrčavam sa njima i vičem svima “ja sam odavde”.

Ko su bili tvoji omiljeni igrači Atlante?

Stejsi Ogmon, što je malo uvrnuto jer sam igrao sa njim u Orlandu. Voleo sam da gledam Mukija Blejloka. Tad sam samo slušao o njemu. Kad sam krenuo u srednju školu, stigao je Džejson Teri zbog čega sam obiljno počeo da pratim Houkse. Malo smo trenirali zajedno dok sam bio srednjoškolac. On je došao u našu salu sa Demarom Džonsonom i igrao je košarku sa nama…

Šta tačno pamtiš iz razdoblja kad si bio  zvezda srednjoškolske košarke koja je u dospela u NBA sa izjavom da će podeliti hrišćanski svet?

Nikad nisam od toga odustao. Kad se jednom deklarišete kao hrišćanin i napravite grešku, svima drugima se učini da je to smak sveta. Nas hrišćane kritikuju više nego pripadnike drugih religija. Naučio sam da se nosim sa tim. Svi se mi mučimo kao hrišćani. Sa tim stavom, da ja predstavljam Hrista, bilo šta što uradim neko bi se pitao – “Da li je to hrišćanski? Hrišćani to ne rade.” Sa tim sam morao da naučim da se izborim.

Kad si prvi put osetio da ti je vera na iskušenju?

Kad sam dobio prvo dete. “Trebalo bi da je on hrišćanin a dobio je dete iako nije u braku”. Naučio sam da đavoli uvek žele da unište vaše nasleđe tako što pokušavaju da vas osramote. Bez obzira na sve, ja sam i dalje hrišćanin. Za to je Isus umro, za moje i grehe svih drugih. Ne smete da dopustite da vas tužioci uplaše pričama o tome kome smete da verujete.

Kako bi opisao svoju veru u ovom trenutku?

Jača je. Mnogo je jača nego što je bila tada. Prošao sam mnoga iskušenja. Nema vam druge nego da vas ojačaju. Postao sam srećam. Prebrodio sam sve to. Mnogo toga sam morao da naučim jer nisam imao priliku da pohađam koledž, kao osamnaestogodišnjak odmah sam posle srednje škole počeo da igram sa odraslima i suočio sam se sa problemima odraslih sa kojima nisam umeo da se nosim. Bilo je teško. Međutim, do dana današnjeg, ja se još razvijam.

Kad bi sve mogao da probaš ispočetka, da li bi išao na koledž?

Ne bih. Ni slučajno. Mislim da je to bila najbolja odluka. Ne žalim zbog nje. Ne žalim ni zbog čega jer nas sve što mi se desilo gledam kao na blagoslov umesto kao na neuspeh ili gubitak.Morate uvek tako da razmišljate.

Treba li dozvliti srednjoškolcima da idu u NBA odmah iz srednje škole?

Teško je jer im treba dozvoliti da da ostvare njihove snove. Međutim, postoji mnogo toga što možete da naučite na koledžu za samo godinu dana a što bi moglo da vam bude od velike koristi kad postanete NBA igrač. Nije lako kao što se čini drugima. Sad je malo drugačije jer imate društvene mreže i takve stvari.

Život je potpuno drugačiji. Potrebno vam je malo toga jer niste bili na koledžu a morate da vodite račune o parama koje dobijate. U stvari, učite kako da se starate o sebi kad niste kući.

Da li si mogao da zaigraš za Atlantu odmah nakon srenje škole?

Verovatno da nisam. Mislim da nisam bio spreman. Uvek se radilo o pravom tajmingu. Pošto sam u ligi već neko vreme, sad mogu da kažem: “Ej, vreme je da se vratim kući “. Ne bih mogao da podnesem povratak kući da sam se vratio malo ranije. Morao sam da sazrem. Morao sam mnogo toga sam da naučim. Moja porodica mi je jako bitna i morali smo da naučimo kako da koegzistiramo. Dok ste kući puno toga može da utiče na vas, mladi ste i ne znate dobro neke stvari koje možete da naučite samo ako odete.

Bottom of Form

Ima li nešto što predstavlja izazov za tebe sad u Atlanti?

Nema ničega. Ništa mi nije predstavljalo naročit problem. Uglavnom boravim u sali i u teretani. Ako nisam u sali, kod kuće sam i razmišljam šta bi trebalo da radim u sali. Trudim se da ostanem po strani od bilo čega što bi moglo da mi naškodi kao košarkašu. To j moj fokus.

Imaš li neku staru crkvu u Atlanti u koju redovno odlaziš?

Zapravo imam pastora koji je uz mene svaki dan. Svakodnevno razgovaramo. Kalvin Simons. Kad smo prošle godine izgubili u Hjustonu, odlučio sam da su mi potrebne određene promene. Ne želim da nastavim istim putem ili da opet radim stvari na isti način dok očekujem drugačiji rezultat. Hteo sam da probam nešto drugačije. Posvetio sam se svom telu, igri, Bogu i nastavio tim putem.

Godine 2013. mogao si da potpišeš za Houkse kad si postao slobodni agent ali ti si napustio Lejkerse i prešao u Hjuston. Zašto tada nisi potpisao za Atlantu?

Činilo mi se da nije bilo pravo vreme. Uvek sam sanjao o povratku ovde. Moglo je da bude sjajno, ali mislio sam da bi situacija u Hjustonu mogla da bude nešto posebno.

Lejkersi su bili haos. Hjuston je povremeno bio takođe haotičan. Međutim, u Atlanti, ništa se ne čuje. Da li se mentalno osećaš opuštenijim kući sa Houksima?

Posle svega što se desilo u Orlandu, nikad nisam istupio i javno saopštio svoje mišljenje šta se sve dešavalo dok sam bio tamo i zbog čega sam odlučio da ih napustim. Nakon toga, ljudi su prosto odlučili “On neće da priča o tome, možemo da krenemo sa pričama šta mi mislimo da se odigralo u Los Anđelesu, šta se desilo sa Kobijem i šta mi mislimo da se desilo sa Džejmsom”. Nikad nisam imao lične razmirice sa njima dvojicom. Ljudi su mislili da ja imam problem sa njima jer sam u timu sa još jednim superstarom. Nikad nisam bio od onih koji kažu “U redu, hoću da pričam o tome jer sam ja bio uzrok problema”. Ipak, svi ostali su nekako od toga napravili naslove. Ovde u Atlanti, nema tih priča.

Dobro, šta je istina o tim danima?

Mrzi me da se vraćam na to. Mnogo toga se desilo u Orlandu a da niko to nije ni spominjao. Pre nego što je počela sezona, tokom lokauta, privatno sam ih pitao, čak sam razgovarao sa Džamirom Nelsonom i tadašnji menadžerom Otisom Smitom i rekao im: “Ej, potrebna mi je promena u životu. To nema veze sa trenerom Stenom van Gandijem. Nema nikakve veze sa ostalim igračima u Orlandu. Nema veze ni sa samim Orlandom”. Osetio sam da mi je potrebno nešto više, na ličnom i košarkaškom planu.

Nije imalo veze sa timom. Rekli su mi da će probati da me trejduju. Pomislio sam da će se to i desiti. Rukovali smo se i oni su mi rekli: “Neka si blagosloven. Bio si ovde osam godina i obavio si veliki posao”. Tražili su da se rukujem sa svim saigračima. To sam i uradio i saopštio sam im da će me tim trejdovati. Sledećeg dana sam se probudio a oni su mi rekli “Nećemo te trejdovati”.

To se desilo posle lokauta 2011. Trebalo je da me trejduju pred početak trening kampa. Tražio sam da me trejduju u Bruklin i mislio sam da će se to i desiti. Oni su doneli odluku da me neće trejdovati i tada je nastao pakao. Ljudi su pričali da sam pravio neke stvari u svlačionici, da sam radio ovo i ono. Ali ja nikad nisam bio takav čovek. Rekao sam mom agentu “Slušaj, oni me žele ovde pa ću ostati do kraja sezone a posle toga ću doneti odluku. Ajde da probamo da ne ulazimo u sukobe i da ne pričamo više o tome”.

To smo i uradili. Međutim, svakog dana u medijima bi se pojavila drugačija priča. Ja sam tip čoveka koji se ne osvrće na ono što se priča. Bio sam fokusiran na pobeđivanje i pokušavao sam da pobeđujem za ekipu dok sam još bio njen deo.

Dakle, u suštini, Medžik nije održao obećanje da će te trejdovati?

Mnogo toga se odvijalo iza zatvorenih vrata. Nisam se dobro osećao jer sam video da pokušavaju da to predstave kao da sam ja protiv Orlanda. Nemojte da me stavljate nasuprot tih ljudi ako se svakog dana borim za njih, pokušavajući nešto da napravim. Ali, na kraju se desilo upravo to. Voleo sam svaki delić Orlanda. Uvek sam bio napolju sa namerom da doprem do svih klinaca u gradu.

Promenio sam taj grad. Promenio sam način na koji su gledali košarku i košarkaše. To mi je bio cilj. Činilo mi se da sam uspeo u tome dok sam boravio tamo. Džamir, Hido i ostali momci, svi smo bili deo toga. Kada je sve to nestalo, bio sam povređen u izvesnom smislu.

Nadaš li se da će ti povući dres jednog dana u Orlandu?

Mnogo toga lepog se desilo dok sam bio u Orlandu uprkos tome što oni nisu bili zadovoljni načinom na koji se sve okončalo. U godinama koje su tome prethodile, Medžik je prešao put od tima kom su se svi smejali do tima koji svi uzimaju ozbiljno. Nije baš bilo “Idemo u Orlando da svratimo do Diznilenda i malo iskuliramo. Bilo je “Moramo da ostanemo ovde jer nam predstoji ozbiljna bitka”.

Kako bi opisao završnicu prošle sezone u Hjustonu?

Mislim da se nije završilo onako kako je trebalo. Ipak, mislim da smo za vreme koje sam proveo tamo uradili neke dobre stvari. Igrali smo finale Zapadne konferencije posle 20 godina, kada to niko nije očekivao od nas. Ti problemi za koje kažu da su se desili između Džejmsa i mene bili su manji nesporazumi u komunikaciji. Umesto da sednemo i popričamo o tome, dopustili smo drugima da pričaju. Bili su ukršteni kanali komunikacije.

Međutim, uvek to ponavljam, nikad nisam imao lični problem sa Džejsmom. Zašto? Sve što on sad radi, sve što je postao, ja sam nekad bio takav igrač. Nagrade i priznanja, sve to. Nisam bio tamo da bih se takmičio sa njim. Hteo sam da pobeđujem sa njim.

Kako ti se sviđa ova Hardenova sezona?

Ima neverovatnu sezonu. Srećan sam kako je napredovao. Sve ono što su govorili da ne ume, on radi ove godine. Pravi je vođa ekipe. Prebacili su ga na mesto plejmejkera. Ume da doda loptu a uzima i veliki broj šuteva. Uvek će sa lakoćom odlaziti na liniju slobodnih bacanja. Video sam to kod njega još dok je igrao u Oklahomi. Uvek sam gajio visoko poštovanje prema Džejms kao igraču.

Kako te sluša telo sada?

Moje telo je odlično. Ponosim se time kako vodim računa o svom telu. Ljudi su pričali da sam ostario i da me telo izdaje. Vodim računa o sebi i zadnjih godina telo me dobro sluša. U Hjustonu sam se odlično osećao. Možda sam se posle nekih težih faula lošije osećao ali, osim toga, osećao sam se odlično.

Kada istrčiš na parket Filips Arene u Atlanti i na grudima nosiš ime grada, koliko ti to znači?

To je za mene blagoslov. Potičem iz Koledž parka u Džordžiji, niko ne očekuje da mi uspemo. A ja sam uspeo… Gledam ljude oko sebe koji se ne bave onim što su hteli u svojim životima… Trudio sam se da uspem i postavim primer za drugu decu iz naše zajednice. Počastvovan sam.

Sećam se da sam te gledao u jednoj srednjoškolskoj utakmici na UCLA-u. Danas, 13 godina kasnije, imaš 31 godinu, zovu li te klici “matori”?

Mnogo klinaca koji danas igraju dobacuju mi “Šta ima matori?”. To je novo za mene. Kad mi to kažu, okrećem se oko sebe “Je li to oni meni?”Onda sam u fazonu “Čoveče, ovo se meni dešava”. Lud je osećaj jer pamtim kad sam bio u svlačionici sa Grentom Hilom, Stejsijem Ogmonom – gledao sam ih i govorio “Opa, matorci”.

Danas su se uloge promenile. Sad slušam momke kako mi pričaju “Imao sam 10 godina kad sam gledao kako zakucavaš preko ljudi”. “Sećam se da sam bio u šestom razredu kad sam te gledao na takmičenju u zakucavanju”. Smešno je kad to slušam.

Voliš li još igru?

Naravno. Bilo je trenutaka kad sam gubio želju za igrom. Više se radilo o situacijama koje su se odigrale u Orlandu ili kako su o meni pričali kad sam napustio LA. U LA sam došao povređen, upravo sam imao operaciju leđa – imao sam skoro 20 poena i 14 skokova a ljudi su bili u fazonu “Veze nisi imao u Lejkersima”. Ja sam mislio “Čoveče, dao sam sve od sebe. Pokidane tetive. Samo što sam operisao leđa. Nije ni trebalo da zapinjem iz sve snage. Rizikovao sam sve jer sam hteo da pobeđujem.

Situacija se izokrenula. Posle toga sam bio u fazonu “Košarka je samo posao”. Neminovno se izgubi nešto ljubavi prema igri. Prošlog leta vratio sam se kući i prosto sam igrao basket po različitim salama. Vratila mi se ljubav prema igri.

Jesi li razgovarao sa Kobijem?

Nisam… Između nas dvojice nikada nije bilo problema. Istu stvar koju sam rekao njemu rekao sam Stivu Nešu i ostalim momcima. Hteo sam da učim od njih. Hoću da naučim od vas koliko mogu. Jednog dana vas neće biti u ligi a ja ću i dalje igrati, moći ću nekome da prenesem to znanje i nastavim to. Nikad nisam imao problem sa Kobijem.

Koliko još želiš da igraš?

Želim da stignem do 20 godina. Sad sam u 13-oj.

Možeš li sebe da zamisliš sve te godine u Atlanti?

Voleo bih da tako bude. Upravo sam kupio lepo imanje na selu. Ne želim da ga napuštam 8 meseci godišnje i da tu boravim samo 3 meseca. Voleo bih da ostanem ovde.

Da li misliš da si zaslužio da uđeš u Kuću Slavnih?

Nesumnjivo. Malo su to pomeli pod tepih zbog svega što se desilo u Orlandu. Sva ta priča sa medijima… Ako samo gledate košarku, iako nerado pričam o sebi, ali tri puta sam bio Defanzivni igrač godine a to niko nije uradio pre mene. Šest godina zaredom bio sam najbolji skakač lige. Sve te stvari… mislim da sam zaslužio.

Koliko bi ti značilo osvajanje titule?

Razmišljam o tome svaki dan. Nikad neću prestati. Pre par godina ljudi su me žestoko kritikovali jer sam rekao da sam šampion. Ljudi su pričali “Pa oni su izgubili, on nije šampion”. Šampion je stvar uma. Ako sebi ne ponavljaš svakog dana da si šampion i da si najbolji, tvoje telo neće pratiti tvoj um.

Tako se osećam i to se nikada neće promeniti. Kad imam u vidu odakle sam potekao i čime se bavim u odnosu na ono čime sam mogao da se bavim, ja sam šampion.

Kako motivišeš to dete iz Koledž parka ili nekog klinca iz Atlante koji odrasta u oskudici?

Ne dozvoli nikome da ti oduzme radost. Ni po koju cenu. Ljudi će probati da te zadirkuju, udaraju, vuku, na svaki način probaće da ti oduzmu radost. Ni slučajno nemoj to da im dopustiš.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *