Ras to nikada neće shvatiti

Možda su mediji preterali u potenciranju sukoba između Rasela Vestbruka i Kevina Duranta. Možda je reč samo o medijskom kanibalizmu i potrebi za novim i novim pričama, ili osveživanju starih. Verovatno da u svemu što je pratilo narative o Durantovom povratku u Oklahomu, te sa tim povezanim jakim emocijama i velikim rečima, ima i onog poslovičnog zrna istine – naročito od strane KD-a – ali utakmica između Golden Stejta i Oklahome zorno nam je pokazala zašto je KD morao prošle godine da donese najtežu odluku u svom životu i napusti državu i grad koji su od njega načinili bitan deo svog identiteta. Ne čudi što su ljudi iz Oklahome toliko često spominjali izdaju jer iz prespektive najvernijih navijača Zombija Durantov odlazak je upravo to – izdaja grada koji mu je toliko dao. S druge strane, (ne)opravdani gnev odanih fanova previđa da je i Durant njima dao sve što je mogao u proteklih osam godina i da je možda predosetio da sa Oklahomom nikada neće uzeti titulu. Prošle sezone u plejofu su najpre rasturili moćni San Antonio a onda su uništavali i Golden Stejt do pete utakmice finala Zapada kada Durant i naročito Vestbruk napuštaju timsku igru uvereni da njima, kao najvećim zvezdama, pripada pravo da dokrajče najbolju ekipu regularne sezone ikada. Osim što se to nije desilo. Vestbruk je uporno tražio loptu posle Durantovih pokušaja da bi pokazao da mu je ravan po svemu u stilu “E sad je red na mene. Evo me, krećem!” Nije slučajnost što se to desilo i u subotnjem duelu između Dabsa i Zombija. Istina, ovaj put oni su bili na suprotnim stranama ali Vestbruk je još jednom pokazao istu sebičnost i nezrelost u igri poput one iz prošlogodišnjeg finala Zapada.

Bio je to najduži razgovor između njih dvojice od Durantovog odlaska. U tom trenutku Voriorsi su imali prednost od 18 poena, a na semaforu je bilo još 4:25 do kraja treće četvrtine.

https://www.youtube.com/watch?v=HYyAWYh7nBE

U kadru možete da vidite svu gorčinu koja se nakupila u Durantu tokom osam sezona igranja sa Rasom. Vestbruk dobacuje Durantu: “Krećem, krećem”, ali njegov tim nigde se nije uputio, kao i svih prethodnih godina. Ras je postigao 47 poena, uz 11 skokova i 8 asistencija, ali je izgubio i 11 lopti! S druge strane, Durant je postigao 34 poena, uz 9 skokova; ove sezone Voriorsi su tri puta dobili Tandere a KD je u ta tri meča u proseku beležio 37, 7 poena.

Durant je u subotu više puta preuzimao Vesbruka, pa je utakmica u smislu najavljivanog obračuna njih dvojice ispunila očekivanja. Ispostavilo se da to nije bilo slučajno i da je Stiv Ker tokom treće četvrtine namerno ostavaljao Duranta na Rasu i ta taktika je uspela. Vestbruk nije mogao da odoli izazovu da napadne bivšeg saigrača. Takvu priliku nije mogao da propusti – na nacionalnoj pozornici koju prati ceo košarkaški svet. Morao je da igra onako kako je publika od njega očekivala. Ker je to i očekivao od Vestbruka: igraće da zadovolji publiku a ne da svoje saigrače, igraće da dokaže nešto što je u krajnjem smislu nebitno – ko je bolji igrač – jer to se ne dokazuje u jednom meču. Ker je pretpostavio da će Ras igrati jedan na jedan i zaboraviti na svoje obaveze prema timu i saigračima, napad Zombija pretvorio se odjednom u njegovu monodramu.

Durant je sedam puta čuvao Vestburka a ovaj u tim napadima imao šut iz igre 2-5, za ukupno osam poena i jednu izgubljenu loptu. Vestbrukovih 8 asistencija donelo je Oklahomi 19 poena, ali to je skoro poništeno njegovim izgubljenim loptama koje su Voriorsi pretvorili u 15 poena. Durant je mnogo puta gledao kako se taj film završava…KD je mnogo puta govorio o tome kako bi hteo bolje kretanje lopte, više nesebičnosti u igri, s vremena na vreme – najviše u prošlogodišnjem plejofu – činilo se da je Vestbruk ukapirao kako bi trebalo da igra da bi predvodio svoj tim do pobede ali to nikada nije bilo održivo duže od par utakmica.

U pogledu čistog talenta Vestbruk i Durant su uvek bili u vrhu i njihov tim uvek je bio među 5 najboljih u ligi, ali kada bi se susreli sa iskusnim i disciplinovanim ekipama (San Antonio, Golden Stejt) rezultat je uvek bio isti – jer sam talenat nije dovoljan. Potrebni su disciplina, nesebičnost, poverenje u saigrače i spremnost na ličnu žrtvu zarad dobrobiti tima – to su upravo osobine koje Vestbruk nikada nije razvio i, sva je prilika,  nikada neće. Durant je (ne)umorno godinama ponavljao da pojedinci moraju da se žrtvuju zbog kolektiva sve dok nije izgubio veru u to da će se to ikada desiti.

Uprkos tome što je prilikom govora na dodeli nagrade za najkorisnijeg igrača izjavio da bi “protrčao kroz zid za Rasa”, Durant je morao da napusti Oklahomu, ne zbog toga što Vestbruk ne bi isto učinio za njega – svi znamo da u to ne treba sumnjati – nego zato što je KD želeo da pobeđuje, dok je Ras čini se želeo brojeve. Ova sezona nam to najbolje pokazuje. Vestbruk ima jednu od statistički najboljih sezona u istoriji košarke, sigurno je jedan od pet najboljih igrača u ligi, ali sve što on radi ove godine nosi na sebi jak viltovski  pečat, dok je Durant oduvek želeo raselovski uspeh. Vilt Čembrelen je u istoriju otišao kao statistički najuspešniji igrač svih vremena, a Bil Rasel kao najtrofejniji igrač u istoriji NBA. Vestbruk i Durant očigledno nikada nisu imali isti pogled na košarku,  niti si stremili istim ciljevima zbog čega je iluzorna bila svaka nada da su oni zajedno mogli da osvoje prsten.

Utakmica je imala epilog koji je sasvim u skladu sa njihovim pogledima na igru: KD je pobedio a Ras je bio najbolji strelac, KD je radio ono što je njegovoj ekipi bilo najpotrebnije dok je Ras izvodio nešto što je podsećalo na ples besnih demona u želji da nadigra bivšeg saigrača, pri tom zaboravljajući da je košarka utakmica dva tima a ne obračun dva pojedinca. Vestbruk je na svom vrhuncu, fizičkom i igračkom, ali , ma koliko to čudno zvučalo, njegova igra nikada neće dostići zrelost karakterističnu za najveće košarkaše – spremnost da se podredi ekipi, sve oko sebe učine boljim a onda preuzme utakmicu kad je to najbitnije za njega prestavlja potpuno stran koncept. Rasel je imao šansu da svoju karijeru učini jedinstvenom i da sa Durantom napravi dinastiju. Očigledno je, međutim, da Ras to nikada neće shvatiti… [1]Igrački kontrapunkt Vestbruku predstavljao bi Skoti Pipen. Iako su, recimo, Karl Meloun i Čarls Barkli statistički imali bolje karijere od Pipena, njegova karijera bila je neuporedivo uspešnija ne samo zbog toga što je igrao sa Džordanom. Naprotiv, Pipen je Džordanu u velikoj meri omogućio da postane mit jer je uvek radio ono što je Bulsima bilo najpotrebnije: igrao je sekundarnog pleja, čuvao najbolje protivničke igrače, bio tihi lider kog su svi saigrači obožavali, rizikovao karijeru u seriji protiv Jute ’98 kada je igrao se teškom povredom leđa jer je Čikagu trebalo njegovo prisustvo… Uostalom, posle Olimpijade MJ je svima govorio da je Pipen uz njega bio najbolji igrač Drim tima. Dakle, danas je to očito, Pipen je 90-ih godina bio najbolji igrač lige posle Džordana – iako statistike tako ne govore.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Igrački kontrapunkt Vestbruku predstavljao bi Skoti Pipen. Iako su, recimo, Karl Meloun i Čarls Barkli statistički imali bolje karijere od Pipena, njegova karijera bila je neuporedivo uspešnija ne samo zbog toga što je igrao sa Džordanom. Naprotiv, Pipen je Džordanu u velikoj meri omogućio da postane mit jer je uvek radio ono što je Bulsima bilo najpotrebnije: igrao je sekundarnog pleja, čuvao najbolje protivničke igrače, bio tihi lider kog su svi saigrači obožavali, rizikovao karijeru u seriji protiv Jute ’98 kada je igrao se teškom povredom leđa jer je Čikagu trebalo njegovo prisustvo… Uostalom, posle Olimpijade MJ je svima govorio da je Pipen uz njega bio najbolji igrač Drim tima. Dakle, danas je to očito, Pipen je 90-ih godina bio najbolji igrač lige posle Džordana – iako statistike tako ne govore.