Proleće Jusufovog zadovoljstva

Pre samo par meseci Jusuf Nurkić je u Denveru bio jedini igrač koji se nije radovao uspehu svog tima – trener Meloun je najpre sredinom decembra zamenio Bosanskog Medveda sa Nikolom Jokićem u startnoj petorci a onda je prognao Tuzlanina na daleki kraj klupe… Da nije bilo očitog Nurkićevog nezadovoljstva i opasnosti da poremeti dobru energiju u svlačionici Nagitsa, niko ga ne bi ni spominjao kao igrača za kog su zainteresovani drugi timovi. Melounova odluka bila je u velikoj meri iznuđena – trener je bio poslednji čovek u državi Kolorado koji je odustao od Jusufa: gnevni novinari pisali su jetke tekstove usmerene protiv Melouna i činjenice da on svog najboljeg igrača – Nikola Jokića – drži na klupi i tera ga da deli minute sa očito lošijim Nurkićem. U Melounovu odbranu treba napomenuti da je eksperiment sa balkanskim Tornjevima blizancima delovao logično jer je u timu imao dva mlada i dobra centra koji su, bar na papiru, mogli da igraju zajedno. Na terenu im to nažalost nikako nije polazilo za rukom, pa je Jokić lično otišao kod trenera i zahtevao da počinje utakmice sa klupe jer je mislio da će tako najviše moći da pomogne svom timu. Početkom decembra svima u Denveru bilo je jasno da Jokić mora da dobije veću minutažu, svima osim Melounu i Nurkiću. [1]Kad smo već kod Nikolinih minuta, jedini razlog što Jokić nije igrao na Osltaru – čime bi zvanično bio među 24 najbolja igrača u NBA – je taj što nije proveo dovoljno minuta na terenu! Od Jokićevog uspona prema zvezdama, uporedo se odvijao Nurkićev sunovrat ka mrzovoljnom nezadovoljniku koji ne dobija dovoljno pažnje kada igra ali zato trpi obilje kritika za ono što (ni)je pokazivao na terenu.

Najveća nevolja za Denver bilo je to što su znali da Nurkića ne zanima da skuplja mrvice iza Jokića – što ni slučajno ne priliči jednom NBA igraču i milioneru. S druge strane, Nagitsi su verovatno mogli više da se potrude oko Jusufa i time mu bar ne obore vrednost pred trejd (slična sudbina zadesila je malo kasnije Emanuela Mudieja koji je potpuno ispao iz rotacije – nadamo se da ga Denver neće poslati u tim iz Zapadne konferencije).

Kada je sredinom februara dogovoren trejd između Blejzersa i Nagitsa, bio je dugo očekivan i sasvim logičan potez: Portlandu je očajnički trebao igrač koji će doneti nešto čvrstine u igri a Denveru je – bar u teoriji – trejd išao na ruku jer je Plamli delovao kao idealna zamena za Jokića. Štaviše, Denver je morao da pošalje u Portland i jednog pika iz prve runde drafta 2017. Mesec i po dana kasnije izvesno je da je Denver pokraden ali – u odbranu kluba iz Kolorada i generalnog menadžera Tima Konelija– Nurkić se svojski potrudio da umanji svoju vrednost do te mere da su Nagistsi morali da dodaju i par miliona dolara.

Plamliju na leto ističe ugovor a Portland prosto nije imao dovoljno prostora u seleri kepu za novac kakav će Plamli zahtevati pa im je dodatna godina Nurkićevog ruki ugovora došla, u najgorem slučaju, kao jeftina zamena za Mejsona. Međutim, niko nije očekivao da će Nurkić zaigrati najbolju košarku u svojoj karijeri i da će preporoditi posrnulu franšizu. Iz perspektive naknadne pameti, jasno je da su Belejzersi tim skrojen po Nurkićevoj meri. Bolni podzaplet ovog trejda je u tome što će, sve je izvesnije, Nurkićev odlazak u Blejzerse možda koštati Nagitse plejofa. Kako se bližimo plejofu postaje sve jasnije da je ovo bio fenomenalan potez Portlanda i očajan potez Denvera [2]Nepisano pravilo svakog trejda je da svog igrača šaljete u drugu konferenciju, kako se ne biste ubrzo pokajali!, jer ne samo što je klub iz Rip Sitija bliži plejofu – s obzirom na raspored koji Blejzersima daje 6 utakmica kući dok Nagitse šalje isto toliko puta na gostovanje čini se da je ovaj kondicional samo puka pristojnost – nego će kao nagradu za ulazak u doigravanje dobiti i pik iz prve runde odličnog drafta!

Brbljivi Nurkić je posle pobede nad bivšim klubom, sasvim dosledno sebi i imidžu koji gradi od dolaska u NBA, svima u Denveru poželeo ugodno leto. Nimalo slučajno, upravo protiv Nagitsa Jusuf je zabeležio rekord karijere od 33 poena (uz to imao je 16 skokova i 3 blokade) [3]Nurkić je tako dospeo na retku listu igrača – uz Džabara i Barklija – koji su svojim bivšim timovima u prvom susretu ubacili preko 30 poena i imali više od 15 skokova. i potpuno je uništio Jokića i Plamlija.

Nurkić je bukvalno spasao sezonu Portlandu, koji posle njegovog dolaska deluje kao sasvim drugi tim – za to najveće zasluge ima Demijan Lilard koji posle Olstar pauze igra fenomenalno. Međutim, Lilard je u Bosanskom medvedu napokon dobio centra koji ume da postavi snažan blok i da se brzo otvori ka košu kad protivnička odbrana preuzme ili udvoji njegovog pleja. Sasvim neočekivano, Nurkić je tako postao jedan od ključnih igrača za napad Portlada.  Zbog toga ne iznenađuje podatak da upravo on ima daleko najviši +/- od svih igrača Blejzersa. Jusufov koš rejting u Portlandu je +9,5, dok je u Denveru iznosio očajnih -11 na 100 poseda.  Zbog svoje korpulentnosti i dobre pokretljivosti, Jusuf je brzo izrastao u idealnog p&r igrača za Lilarda i Mekaluma. Od dolaska u Portland, Nurkić je među prvih pet igrača po broju asistencija iz bloka – tako liga definiše blokove koji direktno vode do koša jednog od saigrača. Bekovi Portlanda su u Nurkiću dobili centra koji jakim blokovima pokreće ofanzivne akcije cele ekipe. Posebno su upečatljivi rani blokovi u tranzicionom napadu koji Lilardu daju prostor za brze prodore ili šuteve za tri poena, a Jusufu otvaraju reket za lagana polaganja ili dodavanje na krilo slobodnom saigraču – u čemu je Nurkić odjednom postao odličan. Dok je u igri, Nurkić je asistirao za čak 24% koševa Portlanda, što je sasvim  jokićevska statistika. Jusufova post igra nije sofisticirana jer Tuzlanin nema dobar rad nogu niti izrazitu kreativnost u igri pod samim košem – njegovi poluhorozi deluju nekako basketaški pošto ih on uvek baca iz poluokreta ali – oni ulaze. Protiv Filadelfije Jusuf je odigrao najbolju partiju u karijeri sa 28 poena, 20 skokova, 8 asistencija i čak 6 blokada – u zadnjih 35 odina takvu statistiku imali su samo Barkli, Olajdžuvon, Robinson i Garnet!

Od prelaska u Portland, Jusuf igra nešto manje od pola sata u proseku ali za to vreme je izuzetno efikasan sa 15 poena, 10,4 skoka, 3,3 asistencije i 2 blokade po utakmici. Najveće pitanje za Nurkićevu budućnost u Portlandu je kako će se on ponašati kada ekipa uđe u seriju poraza praćenih lošom igrom celog tima a na njega se sruče salve kritika. Iskustvo iz Denvera ne uliva mnogo razloga za radost ali Nurkićeva priča trenutno se odvija po svim pravilima klasične priče o ostvarenju “američkog sna”: slavljen i prihvaćen u prvoj godini, zatim povređen u drugoj, odbačen kao nepotreban u trećoj…a onda, kada to niko od njega niko nije očekivao, je zaigrao najbolju košarku u svom životu!

U Portlandu trenutno hara groznica za Nurkićem – igrač koji je spasao sezonu celom klubu to zaslužuje. Najednom postaje jasno da je Melounov eksperiment sa Nurkićem i Jokićem zajedno u petorci mogao da uspe – da je Nurkić igrao kao što igra danas: motivisan i brz u odbrani, dobro štiti reket, postavlja solidne blokove i radi sav prljavi posao za svoju ekipu. Vreme u Portlandu gotovo je poslovično loše – kiša pada 154 dana godišnje – ali sa Nurkićevim dolaskom u Oregon, budućnost kluba iznenada je postala svetla.

Jusuf je dobio najbolju „osvetničku priču“ ove sezone jer sad može da se raduje – uspehu Blejzersa i, naročito, neuspehu Nagitsa!

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Kad smo već kod Nikolinih minuta, jedini razlog što Jokić nije igrao na Osltaru – čime bi zvanično bio među 24 najbolja igrača u NBA – je taj što nije proveo dovoljno minuta na terenu!
2. Nepisano pravilo svakog trejda je da svog igrača šaljete u drugu konferenciju, kako se ne biste ubrzo pokajali!
3. Nurkić je tako dospeo na retku listu igrača – uz Džabara i Barklija – koji su svojim bivšim timovima u prvom susretu ubacili preko 30 poena i imali više od 15 skokova.