Povreda i poslednji dani

Neko je sarkastično primetio da je bila potrebna povreda jednog od ključnih igrača kako bi Voriorsi opet postali interesantni ove sezone. Golden Stejt je bio ubedljivo najbolja ekipa dosadašnjeg dela sezone, svi su ih već videli na prvom mestu Zapadne konferencije i u velikom finalu protiv Klivlenda a onda je Zaza pao na Durantovu nogu i nad zalivom San Franciska nadneo se veliki tamni oblak sa kišom pitanja: kada će se KD vratiti na teren, hoće li biti u pravoj formi posle šest nedelja neigranja, kako će Kari igrati u ostatku sezone, hoće li Barns moći bar malo da nadomesti Durantovo odsustvo, hoće li Ker ubaciti Iguadalu u prvu petorku i rizikovati da ga umori za plejof, kako će se snaći Patrik Mekau u novoj ulozi sa većom minutažom, kakvu odbranu će Voriorsi igrati bez KD-ja…

Ako rehabilitacija bude tekla po planu Durant bi mogao da se vrati pred sam početak plejofa a u punoj formi mogao bi da zaigra već u drugom krugu. Za oporavak od drugostepenog istegnuća ligamenata obično je potrebno šest nedelja. Ozbiljniji problem moglo bi da predstavlja otok na kosti kolena, ali zvaničan stav doktora ulio je nadu u prepadnuta srca svih navijača Voriorsa jer su oni (bar zvanično) optimisti u pogledu Durantovog povratka na teran. Naravno, preciznije podatke znaćemo tek krajem marta kada će KD opet ići na magnetnu rezonancu. Nevolja je što niko ne može da potvrdi kada će tačno Durant opet istrčati na parket a to bi moglo da bude presudno…

U najgorem mogućem scenariju Voriorsi bi mogli da se namuče u prvom kolu plejofa (posebno ako prvo mesto na Zapadu prepuste San Antoniju) i da požure sa Durantovim povratkom na parket. U tom slučaju, ne možemo da znamo da li će KD podsećati na Karija iz prošlogodišnjeg doigravanja kada je bilo očito da je Stef na oko 75% onog igrača koji je pomerao granice igre u regularnom delu sezone. S druge strane, Durant nikada nije imao problem sa kolenima što je povoljna okolnost jer se ne radi o hroničnoj povredi (da je u pitanju stopalo koje je KD dva puta operisao to bi bio nagoveštaj katastrofe).

U najboljem mogućem scenariju Durant će se vratiti u prvom kolu plejofa (ili će dobiti minute u par zadnjih utakmica regularne sezone) i biti u punoj snazi u drugom kolu plejofa. Međutim, veliko pitanje je kako će Dabsi igrati bez svog najboljeg igrača, zadržati prvo mesto na Zapadu a onda opet vratiti Duranta u tim i nastaviti kao da se ništa nije desilo. Golden Stejt je zaigrao u skladu sa svojim potencijalom tj. onako kako su svi očekivali tek u januaru ove godine kada su po potrebi uništavali i često ponižavali protivničke ekipe (Klipersi i Kavalirsi su bili brutalno kažnjeni). Međutim, to je bilo po potrebi, inače su uglavnom igrali po sledećem obrascu: osrednja prva četvrtina, skoro sasvim bez odbrane, dominacija u drugoj i trećoj, a onda odmor glavnih igrača u četvrtoj. Odsustvo defanzivnog fokusa, brzopleta ispucavanja koja oduzimaju ritam kretanja lopte u napadu (Klej Tompson), neodgovorno ponašanje sa posedom lopte (Kari), nestajanje u ofanzivnim zadacima (Iguadala), nepotrebna dreka i svađanje sa sudijama (Grin) itd. – samo su neki od problema sa kojima će Voriorsi hitno morati da izađu na kraj jer neće moći da se oslone na to da će ih najefikasniji napad u istoriji košarke izvaditi iz svih problema u koje su najčešće nepotrebno upadali.

Ma koliko to čudno zvučalo, Voriorsi bi usled Durantovog odsustva mogli da postanu “dublja” ekipa – Šon Livingston je više nego spreman za veću minutažu, Met Barns bi mogao doprinese sa solidnih 15 minuta po utakmici, Mekau, Mekgi, Vest, Klark takođe će morati da igraju više i bolje. Stvar je utome da Voriorsi i bez Duranta imaju sasvim dovoljno talenta da osiguraju prvo mesto na Zapadu i da prođu bez većih problema u drugo kolo plejofa. Barns[1]Komični podzaplet: ako bi Barns umesto svog omiljenog broja 22, nosio 40 mogao bi da uštedi Voriorsima nešto novca zbog troškova oko dresa. Međutim, “Barnes no. 40” je ukleti dres u plejofu a i budi loše uspomene…je još uvek solidan odbrambeni igrač, pouzdan šuter za tri, ume da dodaje loptu i pametan je na terenu (skoro isto koliko je neuračunljiv van njega!). Patrik Mekau je već iznenađujuće zrela osoba ali Voriorsi su bili prema njemu veoma nežni ove godine. On će imati svojevrstan ispit svoje igračke zrelosti: probaće na bar desetak minuta da zameni jednog od najboljih igrača na svetu. Mršavi momak imaće povećanu minutaću na mestu niskog krila, bez prevelikih ofanzivnih zaduženja – osim da pogodi koju trojku kad ga ostave samo na perimetru – jer će to na sebe preuzeti Tompson, Kari i Grin ali mogao bi da postane dragocen pomoćni odbrambeni igrač na kog će Ker moći da računa u plejofu.

Najveći teret biće na Stefu Kariju. Može li Kari opet da postane “ubica dećjeg lica” tj. igrač zbog kog nikada nećete zažaliti što se ostali budni pola noći? Onaj Kari od prošle godine. Bar na mesec i po dana. Nekako sam uveren da on to može, posebno zbog toga što je to njegovom timu potrebno prvi put ove godine.

Uprkos tome što su izgubili svog najboljeg igrača, Voriorsi nisu tim poput ostalih. I dalje imaju tri olstar igrača, odličnog trenera i ubedljivo su prvi na Zapadu. Međutim, ekipe neće otpisivati utakmice protiv njih kao unapred izgubljene jer Dabsi više nemaju dovoljno talenta da se poigravaju sa protivnicima. Moraće ozbiljno da pristupe svakoj utakmici i da igraju fokusirano svih 48 minuta (što nismo često gledali ove godine). Ne treba zaboraviti da su Voriorsi pre samo 4 godine počeli da igraju odbranu (za koju se u Kaliforniji decenijama mislilo da je protivzakonita), da su godinu dana kasnije naučili koliko teško je konstantno biti dobar a onda su 2015. konačno savladali sve to i postali šampioni. Sve lekcije, dobre i loše, su naučili, sve pouke su izvukli prošle godine posebno nakon epskog kolapsa u velikom finalu. Sada je potrebno da sve naučeno opet primene u praksi jer će neko vreme igrati bez Duranta.

Golden Stejt je smanjio marginu za svoje greške: ekipa neće moći sebi više da priušti Karijeve očajne šuterske večeri i Grinove tehničke, ali oni nipošto nisu osuđeni na neuspeh. Naprotiv. Više nego ikada ranije, Voriorsima, a posebno Stefu Kariju, predstoji verovatno najteži zadatak sa kojim su se ikada suočili: dokazivanje od kakvog su materijala sačinjeni.  Jedan legendarni trener svojevremeno je dobro rekao: “Nikada ne potcenjujte srce šampiona!”

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Komični podzaplet: ako bi Barns umesto svog omiljenog broja 22, nosio 40 mogao bi da uštedi Voriorsima nešto novca zbog troškova oko dresa. Međutim, “Barnes no. 40” je ukleti dres u plejofu a i budi loše uspomene…