Poslednje poglavlje trilogije

 

On je najomiljeniji sin Bogova košarke, on može sve samo je pitanje da li to i želi. On je najbolji košarkaš galaksije zvane Mlečni put, on igra svoju petnaestu sezonu bolje nego predhodnih 14 a sve sa ekipom koja je najgora za sve pomenuto  vreme. I čini se da su jedini ljudi koji ne uočavaju problem baš oni iz vrha franšize koja kao da radi sve kako bi ga naljutila i oterala…opet. Samo velika količina ljubavi prema svom gradu i zajednici ga je mogla vratiti u jednu od najnefunkcionalnijih košarkaških sredina, kojoj je i pored svih poteškoća doneo titulu.

Pitanje, o čijem se odgovoru najradije nagađa ovih dana je, šta je sledeći korak Kralja. Da bi smo razjasnili sve opcije koje mu se otvaraju na kraju ove sezone (ili ti pak i jesenas) moraćemo da objasnimo i navedemo nekoliko vrlo bitnih činjenica.

Spor start sezone je nešto što se često povezivalo sa ekipom Kavsa, ipak se čini da intenzitent nekvaliteta nije bio skoro jači. Veliku trojku Konjanika je  napustio Kajri, po meni iz sasvim opravdanih razloga a nekako stičem utisak da je i sam Džejms ovu odluku aminovao. Zatim se „opravci“ iste isprečio Ajzejin kuk i po malo Rouzov skočni zglob, ostavivši Kralja da svoj već vremešni sastav organizuje sam, kako zna i ume. Rezultat svega je, ako izuzmemo rekord 4 – 6, da LBJ u svojoj 15 oj sezoni igra najveći broj minuta od svih na rosteru, koji je pri tome popunjen lošim defanzivcima.

Bez obzira na situaciju, ništa od pomenutog se nije odrazilo na njegovu individualnu statistiku koja je neverovatna: 28.8 PPG, 7.4 RPG, 9.1 APG uz fantastične procente: 60% za 2, 36% za 3 i 84% za 1. Poseban akcenat treba staviti na neverovatnu partiju protiv Vašingtona, u kojoj je priredio jednu od onih partija o kojoj će se pričati i za 100 godina: 57p – 11s – 7a, i pri tome još i postao najmlađi igrač koji je postigao 29000 poena.

Ako izuzmemo Kraljevu skoriju izjavu, kako mu je jedini cilj da šutira slobodna bacanja preko 80% do kraja sezone, interesantno će biti šta će se desiti u trećem poglavlju  karijere našeg protagoniste. Kako je prvi deo karijere obeležen borbom da se dođe do prvog prstena, drugi da se povrati imidž superheroja iz komšiluka, u trećem delu Džejms ima dve opcije: da juri Majkla ili da postane mentor.

Ako je pobeđivanje primarni cilj, u tom slučaju LBJ mora sebi da prizna dve stvari. Prvo, da mu je potrebno mnogo više pomoći nego li do sada jer prosto nije u mogućnosti da svako veče daje 50 poena uz 10 asistencija, a drugo je to da mora da pronađe franšizu koja može da stvori neophodne uslove potrebne da se pobede Dabsi, odnosno da ne urade sve ono što uprava Klivlenda radi, ili je već uradila: da plate sposobne ljude a prvenstveno ovde mislim na Dejvida Grifita, da ne potpisuju loše igrače za velike pare a ovde mislim na JR Smita i Tristana Tomsona, da ne trejduju pikove za prosečne igrače, da ne teraju svoje zvezde a ovde mislim na Kajrija. Kako stvari trenutno stoje, situacija u organizaciji odaje utisak da je davno prošlo vreme kada se mogla izući po neka fleka koju je Den Gilbert napravio (Pismo, Blat, GM).

Da bi pobedio Voriorsa, LeBron bi trebao da razmisli da svom sledećem gazdi da popust na platu. I to solidan diskaunt. Trebao bi se udružiti sa još dve superzvezde u njihovom prajmu, a u isto vreme da ostavi mogućnost menadžmentu da budu agresivni sa slobodnim agentima. Već vidimo da se u Beju na sve strane daju popusti i ako gazde ne prave problem oko ekstra poreza na luksuz.

Ako pogledamo uspešne franšize sa izbalansiranim odnosom vlasnik-gm-trener-tim, i ako za parametar uzmemo funkcionisanje ekipe kada dođe do određenih problema u kadru, uočićemo nekoliko franšiza koje su u situacijama kada pojedinac malo posrne (povredi se) mogle da se oslone na sistem, za razliku od Klivlenda koji se i u dobru a i zlu jedino može osloniti na Džejmsa. U ovom kontekstu bih pomenuo prošlogodišnje stanje Ratnika u trenutcima kada se Durant povredio, ili ovogodišnje Sparse, koji jako dobro stoje i bez Kavaja i Parkera, pa zatim Hjuston koji nema nikakvih problema bez Krisa Pola, i na kraju,Boston koji igra fantastično i bez Hejvorda.

I ako svi znamo da je Džejms sistem sam za sebe, i da ga je verovatno jako teško trenirati, posmatrajući sadašnju situaciju u kojoj se nalazi, ne mogu a da ne zamislim koliko bi bio srećan da je okružen stamenom odbranom Sparsa predvođenu Ludim Srbinom ili šuterima iz Hjustona baždarenim po postulatima Moribola. Naravno da sve to zvuči mnogo bolje nego da na leđima vuče organizaciju koja od njega zahteva da igra 37 minuta u proseku, nadajući se da će uspeti da dobiju 50ak utakmica na ovako lošem Istoku.

Pod predpostavkom da  Boston i Golden Stejt ne dolaze u obzir kao destinacije, idealno „sledeće“ mesto za LeBrona bili bi San Antonio i Hjuston. Obe ekipe su pokazale da ,u određenoj meri kao i svaka na svoj način, umeju da zadaju određene probleme Dabsima. Da bi se pomenuto i desilo, San Antonio bi morao da se odrekne budućih pikova, te da vidi šta će sa platama Aldriža i Gasola, dok bi Hjuston bio u prilici da razmišlja kako da rotira visoke igrače poput Andersona, Arize i Gordona.

Ako bi se LBJ odlučio za Sparse (kao i ovi za njega), udružio bi se sa Durant stoperom, tj. Kavaj Lenardom, koji je do pred povredu u prvom meču sa Stejtom predvodio svoju ekipu do vođstva od 25 poena, prikazavši da je podigao svoj individualni kvalitet na MVP nivo. Naravno, u razmišljanima o uklapanju u tim, mislim da bi sve ,manje – više, išlo lako jer bi se sve dešavalo u režiji Grega Popovića, najboljeg košarkaškog trenera današnjice.

Hjuston bi bio možda još bolji fit za Kralja. Koliko Džejmsu treba Hjuston, toliko i Hjustonu treba Džejms. Sistem koji forsira Majk Dantoni, sa mnogo šuteva za tri poena, bi LeBronu i odgovarao u potpunosti. Proverena je formula da Kralja treba okružiti sa 4 šutera. Ono što bi, naravno, bio plus, je to da bi igrao sa Bradom i CP-jem, igračima koji su, kao i Džejms, sistemi za sebe, i nemaju nikakve probleme da sami predvode petorku. Za Bradu nije bila tajna da može da igra bez lopte, a u prvih nekoliko utakmica taj kvalitet je potvrdio i Pol, koji je uz to i naveo da bi mu prijalo da malo stoji u ćošku i čeka ekstrapas. Uz malo veće angažovanje u odbrani, i u sadašnjem sastavu, Rakete su ozbiljna pretnja ekipi iz San Franciska.

Kao opcija koju LBJ ima a koja je odavno aktuelna, su  naravno Lejkersi. Ekipa iz Grada Anđela je od uvek bila poželjna destinacija, kako zbog istorije, velikog tržišta, Holivuda, vlasništva, legendi. Medžik je dobar GM, Volton je dobar trener. LA ima gotovo 60 miliona dolara slobodnog kepa, kao i mlad kor kome treba vođa. Ako se desi da na kraju ove sezone LeBron odluči da nema više nikome ništa da dokaže, i da želi da se bavi mentorskim poslom, Jezerdžije mogu biti idealan fit.

Ono što mislim da je izvesno je to da LBJ u Klivlendu neće ostati. Naravno, njegov lik i delo, njegova tvrdoglavost i odlučnost mu neće dozvoliti da ode bez borbe. Vizardsi su najbolje osetili kako izgleda gnev jednog košarkaškog titana. Zaključak za koji ne treba biti košarkaški ekspert je da situacija u Lendu nije zavidna. Pre nego što se da neki sud treba dozvati u svest da je ekipa okružena sa mnogo nepoznanica, mnogo nedoumica, a da se pitanju o rešavanju problema pristupa sa velikom dozom neodlučnosti. Mnogo se ljudi ,koji potencijalno mogu biti deo rešenja, čeka. Čekamo da se Ajzeja oporavi, da Rouz ostane zdrav, da Fleš proradi (i da znate da jeste), da JR pogodi (najgori starter u ligi), da Lu odluči šta će sa Lavom (sva sreća povredi se TT). Ko zna.

Kao što negde čuh…njima se ne sudi do Aprila. A možda i Oktobra, ako LBJ bude tražio trejd, što iz ove perspektive nije ni malo nemoguće.

Viktor

 

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *