Okrutnost sudbine

Bilo je nečeg gotovo sudbinski neumitnog i okrutnog u načinu na koji su Klivlend Kavalirsi rasturili tim Boston Seltiksa. Nije se toliko radilo o sjajnoj igri najboljeg igrača na svetu, koliko o tome da je ova pobeda slomila duh igračima Bostona i oduzela im volju za takmičenjem. Istina, niko Seltiksima nije davao prevelike šanse u seriji protiv vladajućeg šampiona: ipak su igrali 7 teških utakmica protiv Vizardsa, jedva su nadigrali (ne)moćne Bulse, fizički su daleko slabiji – tako da se umor mogao očekivati. Međutim, Bostonova igra i pre svega mentalni pristup odavao je utisak ekipe koja ne veruje da može da igra protiv Klivlenda. Utakmica, bar njen kompetetivni deo, bila je završena za desetak minuta – sve što se odigravalo tokom preostale tri četvrtine bilo je rutinsko privođenje posla kraju ali i – okrutna demonstracija moći! Lebronov govor tela odisao je kraljevskom surovošću i samouverenošću, dok je Boston verovao u sebe samo prvih šest minuta – bar na kratko su igrači Seltiksa ličili na prpošne momke koji se nadmeću na viteškom turniru kako bi ih neko primetio. One koje je Kralj primetio – Kraudera, Bredlija, Smarta, Olinika, Brauna – bili su surovo kažnjeni za svoj prestup jer to što su pomislili da mogu da ga izazovu u njegovim očima bilo je dovoljno da im pokaže gde im je mesto (ni blizu njegovog trona!).

Lebron Džejms je postigao 19 poena u prvoj četvrtini kada smo imali prilike da vidimo fizičku dominaciju koja je najsličnija onome što je radio Šekil O’Nil početkom ovog milenijuma. Lebron je iz igre šutirao 7/8 i sve svoje koševe postigao je iz reketa! Timovi su nekada mogli bar da fauliraju Šeka a Kralj je slobodna bacanja šutirao 9/11. Lebron je najpre uništio Kraudera, zatim je uneo u koš Bredlija, potom je Smartu pokazao da koliko je jači i viši od njega, Oliniku se grubo podsmehnuo kad mu je okrenuo leđa da bi sekund kasnije proleteo pokraj njega kao da ne postoji, a najbolje ga je čuvao dvadesetogodišnji Braun. Posle meča mnogo se govorilo o tome da je Džejlen Braun najbolji defanzivni odgovor koji Seltiksi mogu da ponude na pitanje ko će da čuva kralja. Nevolja je u tome što je Braun neiskusan i, uprkos značajnom fizičkim atributima koj poseduje, bar 5 godina udaljen od nivoa fizičke, mentalne i košarkaške zrelosti koja je potrebna da bi mogao bar malo da uspori Džejmsa – govoriti o tome da neko iz Bostona zaista može da ga sačuva bio bi znak ozbiljnog odsustva racionalnosti. Lebron je iskoristio to što je Boston fizički limitirana ekipa da ih bukvalno zastraši jednom ubedljivom demonstracijom moći. Kada bi Seltiksi pokušali da ga udvoje, Džejms je nepogrešivo pronalazio svoje saigrače pod košem ili na liniji tri poena [1]Kako je to umesno primetio jedan novinar: Lebron je proigravao svoje saigrače kao da je Medžik Džonson. Ali, Medžik u telu Karla Melouna!  Lebron je igrao 42 od prvih 45 minuta, postigao je ukupno 38 poena (14-24), uz 9 skokova, 7 asistencija i 2 ukradene lopte. Džejms je u prvom poluvremenu Bostonu hteo da pošalje jasnu poruku – rečnikom ulice: poneli ste noževe na dvoboj pištoljima, nemate ovde šta da tražite!

Olinik, junak serije protiv Vašingtona, bukvalno nije mogao da ostane na terenu protiv Klivlenda. Amir Džonson i Olinik ne samo što su izgledali kao da su potekli iz nekog drugog, davno prošlog košarkaškog doba, oni su fizički delovali sitno i nemoćno. Al Horford je u potpunosti izgubio duel protiv Kevina Lava čija briljantna igra je ostala u senci Lebronove partije. Lav je loše otvorio utakmicu, tokom prve četvrtine ušao je u seriju promašaja ali je u drugoj dobio neočekivan poklon od Tajrona Lua. Umesto da na terenu drži Džejmsa i(li) Irvinga sa rezervnim igračima, Lu se odlučio da pruži priliku Lavu koji je odjednom podsetio na onog dominantnog momka iz Minesote: postigao je 32 poena uz šut iz igre 9/16, za tri poena 6/9. Lav je bio sjajan sa momcima sa klupe jer je manje i slabije igrače gurao pod koš čime je sve podsetio da je on mnogo više od četvorke koja širi napad čekajući u uglu da ga se neko seti. Lebron je posle utakmice imao samo reči hvale za svog saigrača uz jednu naročito bitnu opasku: „Lav mora da zadrži agresivnost koju je imao dok je bio u Minesoti ali i da zna da neće moći da ima toliko lopti kao nekada“. Lu je na sebe preuzeo krivicu što je Lav imao lošu seriju protiv Toronta kad je u četiri utakmice ubacivao samo po 12 poena u proseku. Lebron se takođe pobrinuo da pronađe svog krilnog centra kada su ga igrači Bostona udvajali tokom treće četvrtine. Uz to, Lav je šutirao devet slobodnih bacanja što bi mogao da bude jedan od ključnih faktora već sada sasvim izvesne serije protiv Golden Stejta. Naime, dobro je poznato da je Lav prosečan odbrambeni igrač koga će ekipa Voriorsa pokušati da napadne u skoro svakom napadu i iskoristi njegovo sporo bočno kretanje. Međutim, ako Lav uspe da ugura Grina pod koš i natera ga na par brzih ličnih grešaka, time bi znatno oslabio odbranu Golden Stejta, poremetio rotacije treneru Braunu i otvorio Lebronu reket.

Sjajnu partiju odigrao je i Tristan Tompson. Njega je uvek lako prevideti jer tradicionalna statistika ne vrednuje to što on lako preuzima bekove i uspeva da ih čuva na perimetru. U napadu, Tompson je jedini igrač Kavsa koji ne šutira trojke ali zato to nadoknađuje dobrim otvaranjem u p&r igri i ofanzivnim skokom. Tompson je postigao 20 poena uz šekilovski šut iz igre 7/7 i uhvatio čak 6 lopti u napadu (ukupno 9 skokova).

Tajron Lu zaslužuje priznanje za način na koji su Kavsi branili Ajzeju Tomasa. Igrači Klivlenda nisu mu dozvoljavali da šutira za tri poena a pri pokušaju ulaza pomalo drsko su ostavljali svoje igrače slobodnim da bi udvojili najvećeg malog igrača na svetu. Boston je u prvom poluvremenu trojke šutrao 2/15 a radilo se o širom otvorenim šutevima. Lu se odlučio da kombinovano brani Tomasa i natera ostale igrače Bostona da budu efikasni. Taktika se isplatila već za deset minuta koliko je Kavsima trebalo da dobiju utakmicu.

Bred Stivens u prvoj utakmici nije bio na nivou zasluženo visoke reputacije koja ga prati. Otvorio je utakmicu sa dva centra i bio potučen za svega par minuta. Nevolja je što Stivens nema puno rešenja za probleme koje Lebronova svestranost pravi njegovoj ekipi: može da počne sa niskom postavom i da Brauna ubaci u petorku ali Boston će opet imati problem u skoku i Džejms će opet igrati na postu protiv nižih i slabijih igrača. Seriju protiv Vašingtona Boston je dobio jer je njegova klupa bila fenomenalna u odlučujućoj utakmici ali rezerve Kavsa igraju u petorci sa Lebronom i tu Seltiksi ne mogu da očekuju nikakvu prednost.

Jedinu priliku za pobedu Boston ima u drugoj utakmici. Ako niska petorka bude šuterski raspoložena i Tomas ima svoje veče, ta utakmica mogla bi da bude kompetitivna. S druge strane, ukoliko Džejms bude na svom nivou, sve to neće imati mnogo veze – Klivlend je toliko bolja ekipa da Boston eventualno može da sitgne do jene utešne pobede u ovoj seriji. Uteha Seltiksima je to što imaju prvog pika na draftu a kad taj igrač sazri za recimo pet godina, Lebron će biti napokon dovoljno star da ga Boston pobedi. Neumitnom protoku vremena ne može da pobegne čak ni onaj kome je sudbina odredila mesto u večnosti.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Kako je to umesno primetio jedan novinar: Lebron je proigravao svoje saigrače kao da je Medžik Džonson. Ali, Medžik u telu Karla Melouna!