Od izvora dva putića

Deni Ejndž ima istoriju hrabrih poteza. Koji je njegov sledeći korak?

Iako smo svedoci toga da NBA liga kolektivno postaje mudrija – sve više ima rukovodilaca (vlasnika, GM-ova, trenera) koji brižljivo vode računa o sudbini svojih franšiza, a ne samo o svom radnom mestu ili platnom izveštaju – ipak smo i dalje u fazi u kojoj Rob Henigan veruje da trejdujući za Serža Ibaku i plaćajući Biza Bijomba 72 miliona dolara doprinosi tome da Orlando bude bliži plejofu. I dalje, dakle, postoje oni koji su spremni na očajničke poteze da bi, kako to voli da kaže Pat Rajli, “pobeđivali odmah”.  Premda time žrtvuju budućnost organizacije čiji su deo. Na drugom kraju spektra su oni koji su postavili temelje ovoj novootkrivenoj mudrosti, koji tokom cele svoje karijere vuku prave poteze, brižljivo se starajući o onome što imaju dok čekaju pravi trenutak za obnovu resursa. Ako vidite franšizu koja je manje-više konstantno uspešna, znate da je vode ljudi koji misle na duge staze, koji su strpljivi, i koji pažljivo vagaju svaki naredni korak – Bjuford, Pop i Sparsi su najbolji primer. Takav je i Deni Ejndž, čovek koji je zaslužan za obnovljenu relevantnost Boston Seltiksa u prvim decenijama 21. veka.

Tokom Ejndžovih 14+ godina na čelu košarkaških operacija Boston Seltiksa, svakako najznačajniji potez bio je dovođenje Kevina Garneta i Reja Alena, koji su zajedno sa Polom Pirsom već prve godine popeli baner pod svodove TD Gardena. I dok svako od nas zna da su u Boston stigli Big Tiket i Džizus Šatlsvort, da li možda znate ko su igrači koji su tada “pojačali“ Sonikse (R.I.P.) i Vulvse? Naravno da ne znate, nisam ni ja znao, pa sam morao još jednom da proverim (dobro, nekih imena sam uspeo da se setim, kao, pretpostavljam, i vi): za Alena (i Big Bejbi Dejvisa) u Sonikse su poslati Delonte Vest, Voli Zerbijak i 5. pik sa drafta – Džef Grin, a za Garneta Vulvsi su dobili Tia Retlifa, Ala Džefersona, Džeralda Grina, Sebastijana Telfera, Rajana Gomesa i dva pika na draftu 2009. godine (kad smo već kod starih dobrih nemudrih GM-ova, tadašnji GM Vulvsa Dejvid Kan pretvorio je jedan od tih pikova u Džonija Flina, izabravši ga ispred Stefa Karija, iako je sa jedne pozicije pre uzeo takođe plejmejkera Rikija Rubija; jeste digresija, ali svaka digresija gde se ismevaju potezi Dejvida Kana je smislena). Drugim rečima, usled opravdane bombastičnosti transakcija, retko ko je obratio pažnju na to šta je zapravo Deni Ejndž uradio – pretvorio grupu igrača koji se mogu naći na svakom ćošku NBA lige u dvojicu od desetorice najboljih igrača na svetu u tom trenutku. Ejndž je bio strpljiv, mislio je na duge staze, i pažljivo vagao svoj naredni korak.

Kada je nakon trejda bio upitan da li je već od trenutka kada su Seltiksi saznali da neće dobiti Odena ili Duranta sa prve ili druge pozicije, već da biraju peti, počeo da planira trejd(ove), Ejndž se samo nasmejao i rekao: “Krenuo sam ovim putem davno pre draft lutrije.“ Možete se kladiti i da je sličnim putem krenuo i davno pre nego što je poslao Garneta i Pirsa, tada već na nizbrdici svojih karijera, u Netse za gomilu pikova i kusur (sezonu kasnije, samo je Džerald Valas ostao u timu od svih ne-pikova koje je Boston tada dobio). Kao što je Ejndž i pretpostavio (iako to možda nikada nije rekao), Netsi su ubrzo implodirali i omogućili Seltiksima da pikovi koje su dobili u trejdu budu visoko pozicionirani na draftovima 2014 (#17, Džejms Jang), ’16 (#3, Džejlan Braun), ’17 (vrlo moguće #1), a verovatno i ’19. Deni Ejndž je tako po drugi put u proteklih 10 godina pozicionirao svoju organizaciju da bude glavni akter svake priče u kojoj neka od NBA zvezda traži prečicu do prstena.

Boston Seltiksi su trenutno treći u istočnoj konferenciji sa skorom 25-15, iza i dalje neprikosnovenih Kavsa i Reptorsa. Ukoliko žele da budu na njihovom nivou ovde i sada, Seltiksi će po svemu sudeći morati da dovedu neku od zvezda. Glasine vezane za Demarkusa Kazinsa i Džimija Batlera i dalje nisu minule u potpunosti, iako se njihovi timovi kunu da oni predstavljaju stubove na kojima će graditi svoju budućnost. Čaršijska ogovaranja spominju i Nerlensa Noela i Džalila Okafora kao potencijalne mete Denija Ejndža. Prednost ratne škrinje pune pikova je u tome što Boston ne bi morao u potpunosti da rasturi tim koji trenutno ima na raspolaganju kako bi u svoje redove doveo igrače koje želi. U svaki zvezdani trejd bi verovatno bio uključen neki od gomile bekova koje Bred Stivens trenutno ima na raspolaganju, plus pik(ovi). To bi svakako bila osnovica, a detalji bi bili razrađeni u zavisnosti od specifičnog trejda. Pitanje koje Ejndž ima pred sobom svodi se na sledeće: da li vredi trampiti potencijal i stabilnost za trenutni uspeh i eventualno razgrađivanje brižljivo građene kulture?

Postoje oni koji smatraju da sve ekipe koje ne pripadaju grupi glavnih favorita za titulu, ali su na ulaznim vratima, treba da sačekaju da se Klivlend i Golden Stejt izigraju, i tek onda naprave ključne poteze. I zapravo, ako pogledamo malo bolje, Boston je vrlo solidno pozicioniran za takvo čekanje: okosnicu tima predstavljaju mladi igrači, u svojim dvadesetim, zajedno sa nekoliko “mlađih veterana“ , poput Ala Horforda, čiji način igre dobro stari. Uz očekivani napredak Džejlena Brauna i jednog od igrača sa ovogodišnjeg drafta koji kipti od talenta, sezona 2019/20. izgleda kao godina u kojoj bi favorit iz istočne konferencije po prvi put posle dužeg vremenskog perioda bio tim koji u svojim redovima nema Lebrona Džejmsa. Moguće je, međutim, da ovakav scenario uključuje previše varijabli nad kojima Deni Ejndž nema potpunu kontrolu: Ajzeja treba da nastavi da igra na trenutnom nivou, Horford da ostane zdrav, Braun, Smart, Bredli i Krauder da nastave da napreduju, a pikovi iz ’17. i ’19. da prestanu da budu apstrakcija i pretvore se u realni kvalitet. Da li je previše tražiti od Ejndža da čeka? Ipak, potrebno je različitim strankama, bitnim i nebitnim, obrazložiti zašto njihov tim ne može napasti titulu odmah. Odmah, odmah, odmah.

Iako sam razvojni puritanac – voleo bih da vidim kako bi se gorepomenuti scenario odvijao neometan – takođe sam neko ko je potpuno realan. S obzirom na to da je novac veliki deo sporta 21. veka, bitno je imati marketabilnu zvezdu koja će prodavati još više dresova, dovoditi još više publike, koja će zauzvrat pojesti još više hot-dogova. Na sreću, zahvaljujući Ejndžovoj genijalnosti ispoljenoj prilikom izgradnje tima, realno je da se Seltiksi ipak opredele za neku varijantu prvoopisane situacije – razmeniti neke igrače i/ili neke od pikova za neku od zvezda koje su na raspolaganju, i istovremeno razvijati ostale mlade igrače i pikove. Na taj način, Seltiksi ne samo da bi bili jedan od glavnih favorita za titulu u sezoni 2019/20, već bi bili deo priče o prstenu od trenutka kada ta zvezda kroči na parket u zeleno-belom. Od igrača koji bi mogli da napuste Boston u eventualnom trejdu najčešće se pominju Markus Smart, Teri Rozier i Džej Krauder, a od pikova najprivlačniji je ovogodišnji Bruklinov pik. Ukoliko se neki trejd koji uključuje sve pomenute “asete“ i dogodi, Boston će imati okosnicu Tomas-Bredli-Braun-zvezda X-Horford; plus ostali pikovi, plus eventualno Bruklinov pik iz 2019. (ako i on ne bude deo paketa). Ovo uopšte ne izgleda tako loše, zar ne? Imajmo u vidu i da će Seltiksi po svemu sudeći jurnuti svim snagama na slobodnog agenta Gordona Hejvorda, bez obzira na eventualne trejdove (ne očekujem da će napustiti Jutu, ali nikad se ne zna). Postoji, dakle, realan scenario u kome Boston Seltiksi postaju jedan od glavnih pretendenata na titulu u narednih par godina. Da li je to možda stepen kontrole koji odgovara gospodinu Ejndžu?

Kevin Garnet i Rej Alen su bili zvezde, možda i superzvezde (u zavisnosti od vaše definicije), u trenutku kada su pristigli na bostonsku čajanku. Ejndž je mogao biti siguran da će dobivši njih, dobiti mnogo više od njihovog učinka na terenu: dobio je modele ponašanja, stubove kulture. Glavna Ejndžova dilema danas je upravo to: da li postoje zvezde u koje ne samo da vredi uložiti igrače čija produkcija značajno doprinosi uspehu tima, već i staviti čitavu kulturu brižljivo selektiranog tima na kocku? Džimi Batler je verovatno vredan žrtve. Demarkus Kazins? Hmmmmmm… Deni Ejndž je pred najvećim izazovom svoje karijere. A mi? Uživajmo u putovanju, ma kojim putem on krenuo. Do 23. februara!

Kamuflazza

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *