Noć koja je najavila revoluciju

Možete li da se setite Karija iz 2013. godine? Pre nego što je postao Stef – zvanično najbolji šuter u istoriji košarke – dvostruki MVP, zaštitno lice lige i najbolji ofanzivni igrač u NBA. Mršavi klinac sa nadimkom „Ubica dečijeg lica“, Kari je te večeri na parket Medison Skver Gardena istrčao u patikama na kojima je pisao – pokazaće se proročki – stih iz Biblije „Mogu da uradim sve“.

Od dolaska u ligu Karija su pratile predrasude: da li je on plejmejker ili šuter? Stef svakako nije odgovarao kalupu tipičnog pleja: nije bio general na parketu kao Medžik ili Stokton, nije bio vođa ekipe poput Ajzeje Tomasa, nije imao zastrašujuću brzinu i snagu Krisa Pola, a kako je prvih godina po dolasku u NBA na svaku asistenciju imao skoro po jednu izgubljenu loptu, mnogi su se pitali da li će ikada od njega moći da se napravi istinski plej po meri velikana sa kojim su ga poredili. Klasični plej i general na parketu nisu bile uloge skrojene po Karijevoj meri. Međutim, jedan revolucionarni, samosvojni model, po Stefovoj meri bio je u nastajanju.

Tvrdnja da je to veče u Njujorku zauvek promenilo košarku možda izgleda preterana, ali igra se toliko promenila u zadnjih nekoliko godina, pre svega zahvaljujući Kariju i Golden Stejtu: teren je odjednom postao „širi“, sve se odigrava mnogo brže, tradicionalni teški centri su postali davna prošlost ako u odbrani ne mogu da preuzimaju bekove, a u napadu da šutiraju trojke. Probajte da napravite jedan misaoni eksperiment: pre desetak godina Dvajt Hauard je bio jedan od pet najboljih igrača u NBA, a danas je toliko košarkaški prevaziđen, da deluje znatno stariji nego što jeste. Hauard ove godine puni tek 33 godine. Greg Monro – još jedan majstor zaboravljene veštine – ima 28 godina, iako deluje da je mnogo duže u ligi. Košarka se toliko promenila da svi tradicionalni centri deluju bar pet godina stariji nego što zaista jesu. Ako vam se tako čini, onda ste prihvatili revoluciju. Uz to, ekipe koje i dalje igraju sa dva visoka igrača – poput San Antonija – od njih zahtevaju da šutiraju trojke: Gasol i Oldridž su tek posle svoje tridesete godine to dodali svojoj igri. Pre dve decenije Lonzo Bol bi bio nešto bolja verzija Džejsona Kida i sigurna buduća zvezda, ali danas njegova celokupna karijera zavisi od toga da li će razviti pouzdan šut za tri poena. Kad smo kod Kida treba podsetiti da je on šut za tri poena dodao tek pri samom kraju sjajne karijere. Znate li kome pripada sledeća statistika: 11,7 poena po meču, 7, 7 asistencija, 5,4 skoka uz šut iz igre 38, 5 %, za tri poena 27, 2? To je ruki sezona Džejsona Kida. Verovali ili ne, Bol ima statistički bolju ruki sezonu od Kida: 10, 4 poena, 7 skokova i 7 asistencija, šut iz igre 36, 8%, za tri poena 33, 9 %. Kid je svojevremeno delovao kao revolucionarni novi plej koji ume sve. Dvadeset i pet godina kasnije, sa sličnim tehnikom i osećajem za igru, Bol deluje kao potencijalni promašaj – samo zato što je loš šuter za tri poena.

Kari je te večeri na parketu proveo svih 48 minuta – zaista, trener Mark Džekson [1]Džekson nikada nije shvatio šta ima u rukama: umesto da prilagodi igru Stefovom jedinstvenom talentu, on je uporno pokušavao da Karija ubaci u ulogu koja njemu nikako nije stajala. Uostalom, kako danas gledate na njegovu odluku da Kari igra svih 48 minuta jer mu Dejvid Li nije bio na raspolaganju?! nije ga odmarao nijedne jedine sekunde! – i nagovestio ono što gledamo od 2015. Novi model igre – zasipanje protivničkog koša velikim brojem trojki, brzi šutevi iz tranzicije, iznenadni šutevi posle driblinga, čudesan osećaj za nemoguće uglove pri ulazu i polaganju lopte na tablu, kao i neverovatna samouverenost – protivnicima će to uvek ličiti na aroganciju – sve ono što danas očekujemo svake večeri od Stefa tada je premijerno izvedeno u najčuvenijoj dvorani na svetu. Kari je postigao 54 poena, uz jedanaest pogodaka za tri poena (do danas je ostao jedini igrač koji je ubacio preko 50 poena uz dvocifren broj pogodaka za tri poena). Prvu četvrtinu Kari je počeo lagano sa samo dva pogotka iz igre. Drugi koš postigao je prelepim polaganjem preko Tajsona Čendlera – tada najboljeg defanzivca u NBA. U drugoj četvrtini imao je jedan karijevski potez: kontru svog tima sa viškom igrača – bila je to sitaucija dva na tri – Stef je prekinuo trojkom iz punog trka. [2]To je i dalje nerezonski i loš šut! Osim kad ga izvodi najbolji šuter u istoriji igre. Prema besmrtnim rečima velikog majstora evropske košarke Vasilisa Spanulisa: „Za decu je bolje da ne gledaju Karija! Pokušaće da rade stvari koje on radi i ostaće razočarani.“

Veče je inače obilovalo neobičnim statistikima: Čendler je uhvatio 28 lopti, Dejvid Li je bio povređen a zamenio ga je Drejmond Grin (Veliki Lajavac iz Zaliva se toga ne seća), Kari je za tri poena šutirao 11/13. Međutim, posle utakmice i dalje se više govorilo o renesansi kluba iz Velike jabuke [3]Danas čovek nije siguran da li je njima dovoljna samo renesansa ili im je potrebna revolucija ognjem i mačem koja bi zbrisala sve tragove dve decenije lošeg upravljanja klubom?? nego o velikoj večeri Stefa Karija. Mnogo je razloga za to.

Niko nije verovao da Kari može iz večeri u veče da bude tako precizan. Čak i oni koji su verovali u njega nisu mogli da naslute da će osvojiti dve titule najkorisnijeg igrača, ubaciti preko 400 trojki u jednoj sezoni, postati šampion itd. Postoji i jedan, reklo bi se, metodološki problem: kad gledate nešto jedinstveno, logično je nemate sa čim da ga uporedite – jer niko nikada pre Stefa nije tako uspešno šutirao toliko trojki – niste sigurni koliko je to održivo i da li je to uopšte moguće konstantno raditi. Za tu Karijevu utakmicu najčešće se govorilo da je neponovljiva, ali od 2015. on to radi gotovo svake večeri. Iskreno, ne možete da ih krivite, niko nije mogao da pretpostavi kako će se stvari odvijati, još manje da bira reči kojima će opisati nešto nesvakidašnje.

Seća li se neko uopšte rezultata te utakmice? Kari je imao najbolje veče u dotadašnjoj karijeri ali je njegov Golden Stejt utakmicu izgubio.Kada su ga nedavno pitali da li pamti to veče, Kid je izjavio: „Čini mi se da smo mogli da pobedimo“. Pošto ga je novinar opomenuo da su ipak pobedili, donedavni trener Milvokija, uz široki osmeh, je uzvratio: „Pa da, uradili smo pravu stvar. Plan je bio da ga pustimo da daje koševe“.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Džekson nikada nije shvatio šta ima u rukama: umesto da prilagodi igru Stefovom jedinstvenom talentu, on je uporno pokušavao da Karija ubaci u ulogu koja njemu nikako nije stajala. Uostalom, kako danas gledate na njegovu odluku da Kari igra svih 48 minuta jer mu Dejvid Li nije bio na raspolaganju?!
2. To je i dalje nerezonski i loš šut! Osim kad ga izvodi najbolji šuter u istoriji igre. Prema besmrtnim rečima velikog majstora evropske košarke Vasilisa Spanulisa: „Za decu je bolje da ne gledaju Karija! Pokušaće da rade stvari koje on radi i ostaće razočarani.“
3. Danas čovek nije siguran da li je njima dovoljna samo renesansa ili im je potrebna revolucija ognjem i mačem koja bi zbrisala sve tragove dve decenije lošeg upravljanja klubom??