Ne gledaj šta radim, nego slušaj šta ti pričam!

 

Situacija u Čikagu je toliko očajna da su novinari izgubili volju za pisanjem o onome što su gledali na terenu. Zbog toga su spremno dočekali buku koja je do njih stigla pravo iz svlačionice Bulsa – mačevanje zvezda na Instagramu, posebno od strane Redžona Ronda, prozivanje mladih igrača, pričanje o tome da „klincima nije stalo“ – jer su napokon imali o čemu da pišu. Nevolje koje duvaju svlačionicom kluba iz Grada Vetrova počinju od menadžmenta koji nije okupio odgovarajuću talenate oko Batlera – Mirotić, Portis i Mekdermot ipak nisu igrači na kojima se gradi franšiza –prethodno pet puta zaredom pogrešno birali na draftu, uz sve to uprava kluba okleva da pokaže da je spremna da Batleru prepusti tim (moguće je da Bulsi pokušavaju da trejduju Batlera još od prošlog leta i da je Džimi toga svestan pa je u pitanju obostrano nepoverenje), dovođenje Ronda i Vejda se očekivano pretvorilo u katastrofu, Toni Snel igra solidno – u Milvokiju, a siroti trener Fred Hojberg još uvek zbunjeno i stidljivo pokušava da nametne svoj koncept za koji niko od igrača ne daje ni pet para. Čak i oni igrači koji je trebalo da imaju najveće koristi od Hojbergovog sistema – Mirotić i Mekdermot – nisu u tome uspeli. Čikago je trejdovao dva pika iz prve runde i jednog iz druge runde drafta 2014. za Mekdermota da bi, tri godine kasnije, shvatili da su možda pogrešili. Nikola Mirotić igra očajno ove sezone ali moguće je da će nakon gotovo izvesnog trejda u februaru u nekom drugom klubu trojke šutirati preko 40%. U odbranu uprave kluba treba reći da su Bulsi uzeli Džimija Batlera sa 30-og mesta! S druge strane, svojevremeno je Tibodo bio spreman da uzme Dremonda Grina ali niko u klubu ga nije slušao.

Fred Hojberg je došao u Čikago kao mladi trener koji će implementirati pace&space košarku, ubrzati igru i razvijati mlade talente jer je Tibodo škrto davao šansu Mirotiću i Snelu. Međutim, u trenutku njegovog dolaska Bulsi su bili zatočeni u zoni sumraka sa Rouzom i  Noom, i ne treba ga kriviti što su prošle godine igrali očajno. Zatim ga je klub izneverio i ove godine jer su doveli Ronda i Vejda i gomilu momaka koji ne umeju da šutaju – čime su napravili nedonošče: Hojberg sa tim igračima nije mogao ništa na uradi. Uz to, pod Tibsom su trenirali na jedan način, bili jedan od najboljih odbrambenih timova u ligi, često igrali povređeni i davali sve od sebe jer je to nekadašnji trener tražio od njih. Hojberg je stigao pravo sa koledža i očekivano upao u probleme tipične za mlade trenere koji nemaju profesionalnog iskustva. Džimi Batler je u decembru izjavio da bi Fred morao da bude oštriji prema igračima. Hojberg još uvek nije uspeo da izgradi ispravan odnos sa Batlerom, ne kontroliše svlačionicu, nije nametnuo svoj koncept košarke i rezultat je – potpuni gubitak identiteta ekipe i lutanje sa igrom. Ponekad deluje da ni sami igrači Bulsa ne znaju šta će igrati određene večeri. Prosto, Čikago je šuterski očajan tim, ubedljivo zadnji po procentu šuta za tri, i deluju kao ekipa iz neke davno prohujale ekipe koja nikako da se snađe u današnjoj košarci. Hojberg nije uzrok problema u Bulsima, ali ispostavlja se da neće biti ni rešenje problema u koji su Bulsi sami sebe doveli.

Dvejn Vejd je za kratko vreme napravio sjajnu “priču” za sebe u Čikagu: vratio se kući, ima odličan odnos sa medijima, daje veliki novac u dobrotvorne svrhe itd. Ali, on se na terenu ponaša kao da je jedan od najboljih igrača u ligi, a odnos prema saigračima mogao bi da se sažme u jasan stav: „Sine, dođi da ti čiča nešto objasni, kad sam ja osvajao titule…“ Vejd je po dolasku u Čikago govorio o povratku u rodni grad i njegov (pre svega finansijski) potez prodao je medijima kao priču o večitoj želji da igra za Bulse, spominjao je MJ-a i svoje detinjstvo i ponašao se kao čovek koji je ostvario dečiji san. Međutim, Vejd je u Čikago došao samo zbog novca – on je sa 22 miliona i 200 hiljada dolara osmi najplaćeniji igrač lige – i tvrdoglavog odbijanja Peta Rajlija da ga plati kao da je na vrhuncu. Vejd je počeo sezonu kao da je Klej Tompson (sećate se da je Klej u prvih deset utakmica trojke šutao oko 20%, a Vejd oko 50%? To je vodilo do sjajne šale da je Dvejn ukrao Kleju njegove moći), ali njegove godine i povrede ubrzo su učinile svoje: Vejd često odbija da se vrati u odbranu, ne šuta dobro trojke, bira koje utakmice će igrati i, kao da to nije dovoljno, deli lekcije mladim igračima:

„Ovo je krajnje neprihvatiljivo ako želite nešto više od NBA dresa i dobre plate. Čoveče, ja imam 35 godina, osvojio sam tri prstena i ne bi trebalo da me porazi bole više nego ove klince… To mora da se promeni. Ovo sranje jebeno boli…Na kraju dana moraš da daš sve od sebe i igraš svoju  ulogu. Budi zvezda na svojoj poziciji. Prihvati šta ovaj tim i ova organizacija očekuju od tebe i trudi se na oba kraja terena.

Pogledam Džimija i vidim da on radi svoj deo posla. Džimi može da baci pogled na mene i kaže da i ja radim svoj. Ne znam da li smemo da idemo do kraja i budemo iskreni prema svima“.

Na to je reagovao mladi Džerijan Grant koji je u svom tvitu napisao: „Igram košarku od svoje četvrte godine. Ona mi je u krvi i znači mi mnogo više od para koje zarađujem“. To je sve isprovociralo Redžona Ronda, čiji post ima sve odlike besnog mini-eseja. Rondo je postavio sliku iz vremena kad je igrao za Boston gde ga vidimo u društvu Garneta i Pirsa – čime je suptilno uputio kritike na račun Vejda i Batlera – napisao: „Moji veterani ne bi nikada prvo izašli u medije… Prvo bi se obratili timu. Moji veterani nisu birali utakmice kada će dati sve od sebe… Svakodnevno su pokazivali mladim momcima šta znači rad. Iako smo u Bostonu imali najbolji skor u ligi, kada bismo izgubili meč, u busu je bio tajac… Ja sam možda mnogo toga ali nisam loš saigrač. Cilj mi je da prenesem drugima ono što sam naučio. Mladi igrači treniraju, trude se, ne zaslužuju da se na njih svali sva krivica. Ako nešto treba dovesti u pitanje, onda su to naši lideri“.

Bobi Portis, jedan od mladih momaka na koje je verovatno mislio Vejd, odmah je lajkovao post. Onda je i Vejd lajkovao Rondov post!? Batler je izjavio da ga nije čitao ali je i on dodao svoj lajk. Generalni menadžer Gar Forman je par dana kasnije izašao pred medije i rekao da nema nikakvih nerazrešenih problema u svlačionici i da je „izuzetno razočaran“ što su igrači javno prozivali jedni druge. Batler je u pomirljivom tonu izjavio: „Svi smo prijatelji, zaista.“ Vejd se pridružio rečima da on lično nema problema sa plejmejkerom, Hojberg je sedam puta ponovio da bi da nastavi dalje, a Rodno se na kraju pravdao da se nije radilo u „bombastičnom govoru, već samo o njegovom mišljenju“.

Generalni menadžer Gar Forman i potpredsednik košarkaških operacija Džon Pekson doveli su klub u neizvesnu situaciju. Bulsi su dovoljno dobri za osmo mesto na Istoku, ali nisu toliko loši da mogu da dobiju visokog pika na predstojećem draftu. Uprkos tome što se ponaša kao zvezda i ne igra odbranu, Rondo je i dalje najbolji plej tima, a Batler je u velikom problemu jer će svoj vrhunac provesti u klubu koji ne zna gde želi da bude za koju godinu (osim ako ga negde ne pošalju u februaru). Kada su prošlog leta konačno odustali od Derika Rouza i Joakima Noe, činilo se da Bulsi znaju šta rade: doveli su Robina Lopeza umesto Francuza što je bio sjajan potez. Onda su doveli Ronda koji  već dugo ne igra dobru košarku i donosi sa sobom lošu atmosferu u svlačionicu, da bi mu se ubrzo pridružio Dvejn Vejd – cilj je bio da se oko Batlera okupe igrači koji umeju da šutaju, igraju brzo i odgovaraju Hojbergovoj nameri da Bulsi igraju atraktivnu košarku sa puno šuteva za tri poena. Ništa od toga nije urađeno. Bulsi su tako postali klub koji se ponaša u skladu sa sledećom filozofijom: ne gledaj šta radim, nego slušaj šta pričam! Bar u tom aspektu postoji savršen sklad između menadžmenta i igrača: svi jedno govore a rade nešto sasvim drugo!

Čikago se poslednjim potezima svojih menadžera, zatim ponašanjem svojih igrača, očajanjem novinara, strepnjom navijača pridružio neveseloj skupini disfunkcionalnih franšiza Kingsa, Niksa i Pelikansa. Njihovo iskustvo nas uči da nije dovoljno promeniti samo aktere, menadžere i igrače, jer problemi ne odlaze sa njima. Naprotiv, ostaju još dugo iza onih koji su ih napravili. Bulsi su klub slavne prošlosti, osrednje sadašnjosti i neizvesne budućnosti. Vreme koje je pred njima – uzdržavam se da ne napišem budućnost – svim navijačima kluba iz Čikaga ličiće na lošu beskonačnost.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *