Na pola puta: Voriorsi

Stiv Ker je s pravom primetio da je njegova ekipa prošle godine u ovo vreme bila dovršen proizvod: igrali su savršenu košarku i sve ekipe su sa lakoćom pobeđivali. Ove sezone, uprkos velikom pojačanju koje su dobili u Kevinu Durantu, Voriorsi nisu na prošlogodišnjem nivou ali su, samo zahvaljujući talentu i hemiji najbolji tim u ligi. Dakle, Dabsi su u jedinstvenoj situaciji: na putu su da obezbede između 65-70 pobeda, biće, uz to, jedini tim u istoriji koji je imao tri uzastopne sezone sa 60 i više pobeda. Zbog čega se onda povodom ekipe iz San Franciska cepa dlaka na četvoro: Karijeve reči sa konferencije za štampu tumače se kao da je reč o hermetičnoj poeziji, besomučno se preispituju svi potezi Stiva Kera, kritičkom lupom se razmatra svaki sekund u poslednjoj četvrtini, secira se igra Kevina Duranta u ključnim trenucima utakmice regularne sezone kao da je u pitanju sedma utakmice finala Zapadne konferencije itd? Nesumnjivo, razloge treba tražiti u epskom krahu istorijske sezone, kao i u Durantovoj sebičnoj igri u prošlogodišnjem finalu Zapada. Međutim, činjenica da su Voriorsi najbolji tim lige, uprkos tome što nisu ni blizu svog vrhunca može samo da raduje. Forma se tempira za proleće a Golden Stejt je prošle sezone u plejof ušao kao bokser koji je sa lakoćom obarao sve svoje protivnike nokautom u drugoj rundi, ali kako je meč odmicao stizao ga je umor, ubojiti krošei sve češće su promašivali metu, primao je udarce koje je nekada izbegavao a poraz je odjednom postao neprijatno blizu… Strah i tamne slutnje navijača iz San Franciska razagnaće samo nova titula. Uzgred, talenat koji su okupili u ekipi zahteva da se njima sudi po najvišim, istorijskim parametrima. Kritike koje trpi Kari najbolji su primer istorijske optike: Stef nije na nivou od prošle godine, ali statistika nam govori da ove godine igra na nivou iz svoje prve MVP sezone. Nakon prošle sezone, njemu i celoj ekipi Voriorsa, sudi se prema kriterijumima koje su sami uspostavili (oni su jedna od najboljih ekipa svih vremena).

Odbrana Pre početka sezone uz uobičajene zamerke u pogledu hemije, žrtvovanja statistike, odbrane reketa posle Bogutovog odlaska, problema u skoku, „kratke“ klupe, najveća primedba bila je ona koja se ticala odbrane. Zbog nedostatka kvalitetnog centra i Durantovog dolaska, takva su bila očekivanja, trpeće odbrana Voriorsa jer je, uz solidnog Kleja, Dremond Grin jedini elitni defanzivni igrač startne petorke. Danas nam ove kritike izgledaju smešne jer su Voriorsi, kad zatreba, jedan od najboljih defanzivnih timova u ligi, takođe nalaze se na petom mestu po broju skokova. Istina, njihova odbrana dolazi i odlazi ali Golden Stejt obično igra jaku odbranu tokom samo jedne četvrtine, ostatak utakmice se oslanjaju na napad i to je najčešće dovoljno za pobedu. Niko nije očekivao da će Dabsi biti prvi po broju blokada u celoj NBA! U toj kategoriji su najbolji, pre svega, zahvaljujući Durantu i Grinu. Grin je još početkom sezone istakao svoju kandidaturu za najboljeg odbrambenog igrača lige i trenutno je najveći kandidat za taj trofej. Međutim, igrač od koga Grin dobija najveću pomoć u odbrani je KD. U prošlogodišnjoj seriji između Dabsa i Zombija, Durant je prvi put pokazao svoj razorni defanzivni potencijal jer je u toj seriji uništio upravo Grina a bekove Voriorsa je terao da dobro razmisle pre polaska na ulaz. Durant je oduvek imao fizičke atribute da postane elitni defanzivni igrač ali do te serije nikada ga nismo videli da to zaista radi. Durantova igra u odbrani ove godine, ključna je za odbranu cele ekipe. Durant je postao izuzetan pomoćni odbrambeni igrač koji sa slabije strane blokira pokušaje polaganja. Protivnički igrači najčešće nisu ni svesni šta im se desilo. Pamtićemo kako je Lebrona sastavio sa zemljom, kao i Dremondove odbrane u poslednjim sekundama utakmica kojima je doneo pobede ekipi iz San Franciska. Najlošija karika u odbrani ekipe, u prvom delu sezone, bio je Klej Tompson. Neobično, jer je Klej u dve prethodne sezone uvek pokrivao Karijeve defanzivne nedostatke. Ipak, u revanšu protiv Kavsa, Tompson je igrao sjajnu odbranu na Irvingu i treba očekivati da će cela ekipa podizati defanzivni fokus kako se bude približavao plejof.

Napad Kada je KD rešio da pređe u klub iz San Franciska, Dabsi su istog časa proglašeni za najbolji šuterski tim svih vremena. Voriorsi su samo delimično ispunili ta očekivanja: na prvom mestu su po procentu šuta za dva poena (56,3 % – preko četiri procenta su bolji nego prošle sezone), kao i po ukupnom procentu šuta (50% – dva procenta više nego 2015/16). Iznenađuje podatak da je Golden Stejt tek treći, iza Toronta i San Antonija, po procentu šuta za tri poena (38,5 % – 2,5 posto slabije nego prošle godine) jer imaju tri najbolja šutera lige. Dva su uzroka ovog blagog pada: Klejov očajan šuterski početak sezone i Karijeva najgora šuterska sezona u karijeri ( 39,7 % – Stef je tokom karijere uvek šutao oko 44%, nikada nije bio ispod 40%). Kari ističe da nije izgubio samopouzdanje i da će se šut pre ili kasnije vratiti. U svakom slučaju, šut za tri poena takođe samo može da ide naviše (u zadnje tri utakmice iznosi 47,6 %).

Voriorsi su jedna od najboljih ofanzivnih ekipa svih vremena sa 117,8 poena u proseku (napredak od 4 poena u odnosu na prošlu godinu), trenutno pobeđuju protivnike sa najvećom razlikom ikada (12,8 – rekord drže Lejkersi iz vremena Vilta Čembrelena i Džerija Vesta 12,3). Sa 31,4 asistencije po meču oni su, kao i prethodnih godina, ubedljivo prvi (imaju 3,5 uspešnih dodavanja više nego prethodne sezone) i izjednači su na prvom mestu svih vremena sa Medžikovim Lejkersima iz sezone 1984/85. Posledica tolikog broja dodavanja po meču je veliki broj izgubljenih lopti – u ovoj kategoriji oni su sedmi najlošiji tim lige. Jeftino prodate lopte stari su problem ove ekipe: posebno bolni su oni posedi koji se završavaju nehajnim dodavanjima (svi još pamtimo Stefov pas iza leđa iz sedme utakmice Finala, na tri minuta do kraja, koji je završio u publici).

Najveća slabost Voriorsa ove sezone, ništa manje nego prošle, nije ni odbrana reketa, ni nedostatak snažnih cetara, nisu to ni brzopleti šutevi kakve često uzimaju Stef i Klej, tek nije prilagođavanje igre Durantu i, obrnuto, usklađivanje Duranta sa timskim konceptom Dabsa nego njihova sposobnost da lošom selekcijom šuta i izgubljenim loptama sami sebe nanesu štetu. U utakmicama protiv Klivlenda i Memfisa to se i desilo, kao i u Finalu prošle godine (Grinova suspenzija i Bogutova povreda su, ipak, više uticale na to da Kavsi preuzmu mentalnu prednost). Loše odluke uvek dolaze zbog mentalne nespremnosti igrača za najveće izazove. Samo naivni mogu da pomisle da Lebron nije znao šta radi kada je, opkoračivši Grina koji je ležao na parketu, uzrokovao njegovu reakciju koja je vodila do suspenzije. Pre neko veče, uverljivom glumom je iznudio Grinovu namernu ličnu grešku – dok je Dremond celoj hali i milionima kraj TV-a objašnjavao da je Lebron izveo svoj  stari, svima dobro poznati flop. Svi smo odmah znali da bar jedan igrač ništa nije naučio iz prošlogodišnjeg bolnog poraza (vredi se prisetiti da je Grin u božićnjem klasiku protiv Kavsa brzo i sasvim nepotrebno napravio dve lične greške na početku utakmice čime je narušio Kerove uobičajene rotacije igrača a svoje saigrače ostavio bez najboljeg odbrambenog igrača i prvog asistenta ekipe!).

Ubedljiva pobeda protiv Kavsa pokazala nam je da su Dabsi, prosto, bolja ekipa. Nevolja je što su to bili i prošle godine, tokom sezone, ali ne i kad je to bilo najvažnije. Voriorsi su opet, ne svojom voljom, već pre svojim talentom, na putu da ostvare još jednu istorijsku sezonu. Dobro je što znaju da rekordi, ukoliko nisu ovenčani titulom na kraju sezone, malo vrede. Najvećeg protivnika na tom putu neće imati u Klivlendu nego u sebi.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *