Muke po Stivu

 

Najbolji poznavalac prilika u Dabnaciji – Markus Tompson – s punim pravom je primetio da mora biti da je Golden Stejt najgora ekipa svih vremena sa skorom od 32 pobede i samo 6 poraza. “Oni su bar pet utakmica ispod očekivanja”. Moralna panika koja se širi nakon svakog poraza ili slabijeg izdanja Voriorsa, ipak, ima jasne uzroke: prošle godine Dabsi su bili mnogo ubedljiviji nego ove, rasturali su protivničke ekipe (sećate li se da su Kavalirse dobili na njihovom terenu sa 34 poena razlike?) a onda su se u finalu Zapada jedva provukli protiv Oklahome da bi u Velikom finalu doživeli epski neuspeh protiv Kavsa. Zatim su doveli Kevina Duranta i nesumnjivo postali jedan od najtalentovanijih timova ikada. Nakon poraza od Klivlenda i Memfisa, u obe utakmice Dabsi su ubedljivo vodili (protiv Kavsa 14, protiv Grizlisa čak sa 24 poena) i svojim greškama vraćali su protivnike u meč, postalo je zorno jasno da: ekipa očajno igra tesne završnice, da se kretanje lopte zaustavlja i napad postaje stagnantan i da Ker u tim situacijama dozvoljava Durantu igru u izolaciji. Ipak, ovo su samo posledice pravog problema: Golden Stejt nije loš u zadnjoj četvrtini jer mu fali opcija u napadu, naprotiv, ima ih i previše. Problem je u tome kako ih uklopiti.

Posebno upadljiv problem tiče se slavne “petorke smrti “ koja, uprkos tome što je fenomenalni Durant zamenio osrednjeg Barnsa, nije dobra u zatvaranju utakmica. Situaciju u kojoj se zatekao Stiv Ker, Tompson je uporedio za legendarnim junakom serije “24”, Džekom Bauerom: “Sezona Voriorsa sve više podseća na epizodu “24”. Oni su kao Džek Bauer – znamo da raspolaže sa jedinstvenim  arsenalom oružja, šema i talenta da spase stvar, ali drama je u tome da li će sve ukapirati na vreme”. Ako nastavimo putem ovog poređenja, mogli bi da kažemo da je Stiv Ker u ulozi čuvenog agenta: na njemu je da uklopi igrače u koherentnu celinu i pretvori ih u jedan od najboljih timova svih vremena. Golden Stejt ima sasvim dovoljno talenta da se bez imalo zazora poredi sa Džordanovim Bulsima iz ’96 ili Birdovim Seltiksima iz ’86, ali, uprkos najboljem rekorodu u NBA, oni još uvek nisu ni blizu tog nivoa.

Stiče se utisak da Ker eksperimentiše sa rotacijama i ofanzivnim shemama. Takođe, u zadnjih pet utakmica Ker se potrudio da vrati Karija od prošle godine (u januaru Kari u proseku ima 30,2 poena iako nije ni blizu efikasan u šutu za tri poena, sada je na za njega skromnih 38,6%), češće koristi p&r Karija i Grina, stidljivo pokušava da uvede p&r Karija i Duranta – premda su od njega svi strahovali on se iz nepoznatih razloga ne nalazi u trenerovoj knjizi omiljenih ofanzivnih akcija. Kad se spominju (moguće) Kerove greške – suštinsko odbacivanje Karijevog ofanzivnog genija i podređivanje cele ekipe Durantu (za šta je opravdano dobio žestoke kritike) te insistiranje na izolaciji za KD-a u ključnim napadima – uvek treba imati u vidu sedmu utakmicu serije protiv Klivlenda kada je Ker uvođenjem Varežaa i Ezilija pomogao Kavsima (međutim, nikako se krivica ne može svaljivati samo na njega). Pravo govoreći, kada se Bogut povredio u petoj utakmici to je poremetilo rotacije u igri Dabsa jer Ker nije uspeo da pronađe rešenje do tragičnog kraja sedmog meča. Dobro je što sad ima mnogo više vremena na raspolaganju.

Voriorsi su pobedili Oklahomu u prošlogodišnjem finalu Zapada jer su znali da će Vestbruk i Durant uvek igrati jedan na jedan umesto da se drže onoga što ih je dovelo u prednost od 3-1. Zato je čudno što Ker dozvoljava Durantu da se vrati starim (možemo da dodamo i lošim) navikama dok je Karija prepustio samog sebi da se snalazi kako zna i ume u novom Super timu. Kari je najzaslužniji za uspeh čitave franšize, ove godine opravdano trpi najveće kritike, ali Ker je na njega obratio pažnju tek posle Božića i utakmice u kojoj je Kari imao samo 11 šuteva. Uz to, nejasno je zbog čega Ker često na terenu drži petorke kojima ne ide dok na klupi sede Šon Livingston ili (ove godine sasvim solidni) Ian Klark.

Neizvesne situacije i tesne utakmice najveće su iskušenje za timsku hemiju. Na prvi pogled sa Golden Stejtom je sve u redu: Kari se podredio Durantu, neguje se kultura nesebičnosti i vidi se da svi igrači uživaju da igraju jedni sa drugima. Međutim, kada se lome utakmice, Durant se vraća navikama koje su ga onemogućile da osvoji titulu u Oklahomi, dok Kari i Grin služe samo kao mamci koji odvlače pažnju protivničkih odbrana i služe da njemu otvore prostor. Neshvatljivo je da se Ker služi tim rešenjem jer je p&r Karija i Grina bila ključna akcija šampionske generacije. Ove sezone cela organizacija se potrudila da se KD u San Francisku  oseća kao kod kuće. Treba priznati da se Durant apsolutno uklopio u timski koncept Stiva Kera osim u ključnim trenucima poslednje četvrtine. “Ideja o Durantu u Voriorsima savršena je zbog njegove asimilacije u njihovu filozofiju, a ne obrnuto”, kaže Tompson. Krivicu za to treba tražiti jednako u Keru koliko i u Durantu.

Scena sa Grinom koji viče na KD-a pokazatelj je njegovog (nesumnjivo i Karijevog) nezadovoljstva Durantovim starim navikama. S druge strane, raduje Durantova spremnost da se prilagodi timu i verovatno je pitanje vremena kada će Ker povući svoje poteze. U zadnih pet utakmica Kari igra bolje jer mu je dobio više slobode u igri. Sada je na Stefu da nađe svoju formu i bude istinski general na parketu. To je potrebno Durantu i Grinu isto koliko i celom timu.

Upravo zbog ovoga januar je sjajan mesec za rešavanje nevolja u San Francisku. Ovaj put Ker ima tri meseca na raspolaganju da shvati šta bi tačno trebalo da uradi. Iz te perspektive možemo da razumemo njegovu izjavu posle božićnjeg poraza od Klivlenda: “Biće to sjajna prilika za analizu”.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *