Muke odrastanja i prvi koraci ka zrelosti

Jokić? Atleta? On je paklen igrač. Ja sam mator i debeo i bolji sam atleta od njega“ – Džamir Nelson

Denver još uvek ima iste igrače, ali tim je sada potpuno durgačiji. Trener Denvera, Majk Meloun, ove sezone jedanaest puta je menjao starnu petorku svoje ekipe – to je delom posledica povreda ali je mnogo više bolni dokaz odsustva timskog koncepta i trenerskog lutanja sa centarskom linijom. Na trenutke se činilo da su svi, osim Melouna, svesni šta je potrebno da bi Nagetsi igrali u skladu sa sopstvenim potencijalom pa je jedan lokalni novinar iz Denvera napisao gnevni tekst u kom je oštro kritikovao trenera zbog toga što drži Jokića na klupi. Uz to je Jusufa Nurkića pomalo brutalno o(t)pisao kao „najlošijeg centra lige“ dok je Nikolu štedro nazivao „budućim superstarom i najboljim igračom ekipe“. Tekst bismo najbolje mogli da opišemo kao istinski izliv nagomilanih frustracija Denverovih navijača koji bi najverovatnije želeli da Bosanskog medveda u februaru vide u drugom dresu (interesantno: Mudiej je u mnogo većoj meri uzrok loših igara Nagetsa ali njega niko nije spominjao!). Uglavnom, posle četvrtine sezone deluje da je Meloun našao dobitnu kombinaciju: Nurkić je po prvi put ove sezone izgubio mesto startnog centra gde ga je zamenio Nikola Jokić, Mudeij i Galinari su već standardni, a njima se odnedavno pirdružio i odlični Vilson Čendler. Dakle, petorku Denvera trenutno čine: Jokić, Galinari, Čendler, Haris i Mudiej. Veliko pitanje je kako će Denver izgledati za mesec dana jer Nagitsi sasvim otvoreno nude čak četiri igrača: Nurkića, Farida, Čendlera i Galinarija.

Meloun je sezonu započeo sa Nurkićem na petici a Jokićem na četvroci – taj projekat je od početka bio osuđen na propast jer je u današnjoj NBA ligi nemoguće igrati sa dva tradicionalna centra od kojih nijedan ne može uspešno da preuzima bekove u odbrani na parametru. Sa njima dvojicom na terenu, ne iznenađuje katastrofalni defanzivni rejting Nagitsa od – 15,4 poena. Uz to, Jokić je bitno drugačiji igrač kad ne igra sa Nurkićem: protivničke centre izvlači iz reketa odličnim šutem, čime otvara prostor ispod koša svojim bekovima koje pronalazi savršenim asistencijama. Premda je ta petorka (očekivano!) bila neuspešna, nastojeći da oba igrača razvija istovremeno Meloun im je omogućio da igraju dvadesetak minuta po utakmici, što je nedovoljno za Jokića koji ni u svojoj ruki sezoni nije provodio dovoljno vremena na terenu.

Teško da se može naći opravdanje za Melounovu odluku da Jokića ostavi na klupi i da počinje sa Nurkićem. Nikola ne samo što je bolji od Bosanskog Jusufa po svakom, tradicionalnom ili naprednom, statističkom parametru, okom statistike on je i najbolji igrač ekipe. Kako je moguće da su to svi uočili pre glavnog trenera pitanje je za Tima Konelija, generalnog menadžera Denvera. Kada je napokon povukao prave poteze, trener Denvera je bio skoro na polovini, ispostaviće se, još jedne loše sezone – Nagitsi su među onim ekipama koje su osuđene na večito prokletstvo timova nedovoljno dobrih za plejof i nedovoljno loših za visok pik na draftu.

Nije bilo dovoljno vratiti Jokića u petorku, bilo je potrebno okružiti ga pravim saigračima (za to je Melounu opet  trebalo nekoliko utakmica) – petorka sa Čendlerom i Galinarijem, uz oporavljenog Harisa i nepouzdanog Mudieja, napokon je bila u skladu sa današnjom brzom (često i brzopletom) NBA košarkom. Pošto Galo i Čendler zahtevaju pažnju svojih čuvara iza linije za tri poena, to ostavlja dovoljno prostora Jokiću na visokom postu da organizuje napad. Niko nije imao više koristi od Jokićevog vraćanja u startnu petorku od Emanuela Mudieja. Mudiej je oslobođen organizacije napada – u čemu je bio upadljivo loš – jer mu je Jokićev pregled igre i čudesna sposobnost da pronađe svoje saigrače savršenim dodavanjem, omogućila da bude u ulozi koja njemu najviše odgovara – beka koji najpre gleda kako da postigne koš. Meloun je tako dobio nešto jedinstveno (američki novinari koriste termin unicorn – jednorog – o tome možete da čitate sjajan tekst “Od evolucije do revolucije” na našem sajtu), u nedostatku boljeg termina Jokićeva pozicija u napadu opisuje se kao centar-plej (point forward) – taj hibridni pojam spominje se još samo povodom Janisa Adetokumba i Blejka Grifina (u njegovom slučaju bolje je koristiti prošlo vreme). Jokić je jedinstven igrač, poput Janisa, KAT-a ili Porcingasa, sa talentom da sve oko sebe učini boljima. Nikola će kada izgradi snažnije telo, igrački sazri i, najbitnije, prestane da pravi glupe lične greške, postati igrač koji će u svakoj utakmici moći da napravi tripl-dabl. Treba naglasiti da je momak iz Sombora miljenik statistike (recimo otkako je vraćen u startnih pet on iz igre šutira nestvarnih 67%!!!), svi njegovi saigrači imaju bolje brojeve kada dele parket sa njim, ali brojevi nam ne govore dovoljno o njegovoj igri: njegovi igrači uživaju da igraju sa njim što se može ilustrovati njihovim ofanzivnim rejtingom koji je među najboljim u ligi 119,5. Najslabiji segment Jokićeve igre je odbrana koja u njegovom slučaju varira između nepostojeće i one koja bi mogla da se nazove “bar se potrudio”. Posledica loše odbrane i fizičke nespremnosti su brze lične greške. Jokić je svoj tim koštao bar 3 pobede jer na terenu nije uspevao da provede više od 20 minuta zbog konstantih problem sa faulovima. Meloun u više navrata nije skrivao svoje nezadovoljstvo Nikolinim nepotrebnim greškama. S druge strane, većina centara ima velike probleme u odbrani na početku karijere ali kasnije to može da se promeni (videti pod Mark Gasol).

Nevolja je u tome što Denver ima jednu od najlošijih odbrana u NBA: posle poraza od Sakramenta, Meloun je rezignirano izjavio da su Nagetsi najgori defanzivni tim u ligi, usput kritikujući svoje veterane zbog nespremnosti da na sebe preuzmu odgovornost i istupe kao lideri ekipe. U međuvremenu, Denver je izgubio pet vezanih ekipa i ozbiljno doveo u pitanje svoj plasman u plejof. Možda je u ovom trenutku nešto drugo mnogo bitnije: posle više godina, Nagitsi u Jokiću imaju igrača koji bi mogao da postane ugaoni kamen posrnule frašize na kome je moguće graditi budućnost. Pored njega, na klupi imaju sjajnog rukija u Džamalu Mariju i pouzdanog beka u Vilu Bartonu, dok su Geri Heris i Mudiej upravo tipovi igrača koji će pored Jokića igrati svoju igru. Denver je krcat na poziciji centra – veliki deo problema za Majka Melouna upravo je poticao iz činjenice da je imao previše igrača koji su zahtevali minute na terenu. Sad kad su ključeve ekipe prepustili Jokiću, deluje da su Nagitsi jedna od najprivlačnijih ekipa za moguće trejdove. Uz dobre pikove na predstojećem draftu, svi su izgledi da bi u februaru ekipa iz Kolorada mogla da dovede neku zvezdu.

Denver u ovom trenutku pripada Jokiću. Njegov razvoj i sazrevanje odrediće krajnje domete ekipe ove sezone. Osim ako uprava ne dovede Džona Vola ili neku zvezdu sličnog statusa.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *