Ljubav i košarka

Dobri timovi postaju vrhunski, kaže Kouč K, onog trenutka kada se svaki od igrača odrekne svoga JA i počne da razmišlja kao MI. Trenutak kada pojedinac shvati da timu može pomoći samo tako što će prihvatiti ulogu koja je kolektivu najpotrebnija, stvoriće uslove da taj isti pojedinac postane deo nečeg većeg od njega samog. Timski rad je lepota ovog našeg sporta koji dovodi do toga da petorica postaju jedan. Kažu da postoji pet osnovnih osobina koji krase svaki veliki tim: komunikacija, poverenje, kolektivna odgovornost, ljubav, i ponos.
Te 1999. godine odigrala su se dva veoma bitna događaja, koja će, kako se ispostavilo, u budućnosti definisati moje poimanje košarke. U tranziciji između ova dva dešavanja, emocije i fascinacije koje su do tada vladale mojim košarkaškim egom iz korena su se promenile, i košarku sam počeo da posmatram kroz drugačiju prizmu. Prvi je bila odluka Majkla Džordana da napusti košarkašku. Iako je imao fenomenalne saigrače, što ću shvatiti tek posle određenog broja godina, uvek sam prvo tragao za brojem poena u nadi da je opet prebacio 40 poena, i da li je oduševio još kojim neverovatnim zakucavanjem. Košarkaški vakum, u kome sam se tada našao, mogao se uporediti sa tišinom koja nastane u hali posle koša gostujuće ekipe u poslednjoj sekundi utakmice. Postavilo se pitanje kako popuniti prazninu nastalu odlaskom jedne takve veličine? Kako nadomestiti najboljeg? Kandidati su bili razni, ali je kruna bila prevelika za sve njih. Drugi bitan događaj iste godine odigrao se u duhu naslova jednog vestern romana o Doku Holideju koji kaže: Došao je niotkuda i ušao je u legendu. Te godine, do tada meni apsolutno neinteresantni Sakramento Kingsi, posle dužeg vremenskog perioda bez značajnijeg učinka (1958. godine su uzeli titulu), počinju sa revitalizacijom franšize. Ljudi iz Sakramenta nisu mogli ni da predpostave da će potpisivanjem momka iz Prijepolja, a potom i ostalih iz družine Kraljica, ispisati najlepše stranice istorije ovog kluba.
Sve je počelo sa željom da se u klubu obezbedi stabilna centarska linija. Divac, sa svojom skoro dabl dabl statistikom (8 poena i 6 skokova za 20 minuta igre), naoružan pasom Medžika Džonsona i nebeskom udicom Karima Abdula-Džabara, se činio kao prava opcija. Čovek koji je doneo jugoslovenski swag u NBA, izmislio i patentirao poting, postao je srce i duša novonastalog tima. Odmah za njim došao je i, ispostaviće se u budućnosti, najbolji igrač u istoriji ovog tima – Kris Veber. Petostruki all-star igrač, sa statistikom od 20.7 poena 9.7 skokova bio je udarna igla novoformiranog tima. U istoj godini Kingsi dovode i Peđu Stojakovića, igrača koji će izrasti u jednog od deset najboljih šutera u istoriji lige. U prilog tome svedoči 40% pogođenih šuteva za tri poena u karijeri kao i dvostruka titula na all-star takmičenju u trojkama. Da li se sećate asistencija Džejsona Vilijamsa? Putanja lopte, od tačke A do tačke B, u određenim situacijama prkosile su kako zakonima fizike tako i zdravom razumu. Sećate li se Bobija Džeksona i Majka Bibija? Sećate li se izblajhanog Hida i zulufa Skota Polarda? Pamtite li se kako su igrali Sakramento Kingsi? I Vlade je delio asistencije. I to kakve. I super-Veberović-star se bacao po terenu. I Peđa je zakucavao. Bili su tim. Disali su kao jedan. Igrali su kao jedan. Timska igra postala je način pobeđjivanja (da ne kažem način života), a asistencija zaštitni znak.

Početkom milenijuma bili su najzabavnija ekipa na planeti!
Novoformirani tim je već prve godine ostvario učinak od 44 pobede i 38 poraza, i sa osmog mesta konferencije naleteli na fenomenalnu ekipu Džezera. Poštar i Stokton su bili prejaki te godine za novoformirane Kraljeve, koji su bez mnogo iskustva u plejofu pružili fenomenalan otpor. Iako su izgubili seriju sa 2-3, nagovestili su da će biti značajna košarkaška sila u predstojećim godinama. Pomenuta serija je čak završila kao naslovnica Sports Ilustrejteda, u kojoj je opisana tenzija koja se osećala, kako zbog košarkaškog rata Sakramenta i Jute, tako i zbog divovskog okršaja Divca sa Melounom: „Večeras počinje još jedan rat za centra Sakramento Kingsa, Vlada Divca. Njegove oči su vatra. Njegovo lice je ispijeno. Ne može više mnogo toga da podnese, a ponajmanje to, da ne pokuša još jednom.“ Vlade je iz ovog rata izašao kao vođa, neko koga će kraljevi pratiti. Don Majer je jednom rekao: „Možete izabrati kapitena, ali ne i vođu. Onaj ko kontroliše atmosferu svlačionice kontroliše i ekipu.“
Predvođena Divcem, ova generacija je svake sledeće godine izlazila na plejof pozornicu, beležila sve bolje i bolje rezultate i kibicovala je titulu. Rezultatski vrhunac ove ekipe predstavlja fenomenalno finale Zapadne konferencije protiv Jezeraša. Ekipa predvođena dvojcem superstarova, O’Nilom i Kobijem predstavljala je kako sudar na dva tima, tako i sučeljavanje dva shvatanja košarke. Tim protiv superstarova. Mi protiv Ja. 5×20 protiv 2×50. Srce protiv mišića. Lejkersi su tih godina dominirali ligom. Mamba i Šek su i pored sve glasnijih nesuglasica, pa i po kojom javno izrečenom uzajamnom kritikom, pobeđivali i uzimali prstenje. Veličina ovog uspeha se, po meni, merila umećem Džeksona da se pomenuti trougao ne raspadne. Sva ta farsa oko medjuljudskih odnosa je pokvarila košarkaški uspeh koji poštujem i priznajem, ali ne volim. Meni je više prijala ta, kako kaže Sports Ilustrejted, “stellar ball movement” igra, omogućena talentom njenih visokih igrača da zabeleže asistenciju, gde se u svakom pasu mogla primetiti ljubav. Bil Rasel je jednom prilikom rekao: “Pokazatelj koliko dobro sam ja odigrao je taj koliko su ostali odigrali bolje nego obično”.
Uvek bih menjao 5 Kobijevih solo koševa za jedan napad Kingsa gde svaki igrač dodirne loptu. Kraljevi su igrali najlepšu košarku u ligi. Jedino što je Sakramento te godine izgubio je finale Zapada Ako se to moralo žrtvovati zarad odlaska u legendu onda i nije neka cena. Nisu osvojili prsten, ali su osvojili košarkaška srca širom planete. Uspešan program čini grupa ljudi koja zajedno naporno radi i nikada ne brine ko će poneti zasluge. Nedostaje mi to u današnjoj košarci. Oni su razlog zašto do dana današnjeg ne mogu da se vežem ni za jedan tim i da navijam kao što sam navijao tada. Ne znam za vas, ali nedostaju mi ti Kingsi.
Viktor