Kultura sreće

Nije bilo mučnijeg iskustva od gledanja Kavalirsa u januaru: govor tela svih igrača – čak i Lebrona Džejmsa – odisao je mrzovoljom, nezadovoljstvom i spremnošću za svađu, a nekadašnje zvezde (Vejd, Rouz, Tomas) ličile su na one dobro poznate matorce sa basketa koji svima oko sebe drže predavanje kako bi trebalo da se igra, iako ničim osim gunđanjem ne doprinose svojoj ekipi. U disciplini „nije moja krivica, bili su loši i pre mene“ naročito se isticao Ajzeja Tomas koji je kritikovao sve oko sebe: Kevina Lava kad je napustio dvoranu zbog bolesti, trenera Lua koji ne ume da pokrene svoj tim jer su u Bostonu uvek davali sve od sebe, sve saigrače jer se ne trude dovoljno – u Ajzejinom kritičkom ogledalu mane svih oko njega bile su upadljive, ali zagonetno odsutna bili su introspekcija i samokritika. Problemi Kavsa podudaraju se Tomasovima povratkom na teren i partijama koja ga svrstavaju među najlošije igrače lige i stavljaju na sramno mesto ubedljivo najlošijeg defanzivca u NBA! Vejd je bio dovoljno mudar da javno ne iznosi svoje nezadovljstvo, iako su se po njegovom povratku u Majami pojavile glasine da je i on bio jedan od uzroka velikog nepoverenja među igračima (Za one koji su to već zaboravili, Vejd se podjednako problematično ponašao u Čikagu, kada je svima oko sebe delio lekcije kako se igra za svoj tim). „Slučaj“ Derika Rouza teško da je dostojan komentara. Najmlađi MVP u istoriji lige danas igra košarku zbog lukrativnog ugovora sa Adidasom. Za njega je ilustrativno bilo kad je na dve nedelje napustio klub da bi razmislio o tome da li još želi da igra košarku (uzgredna opaska: egzistencijalne dileme i metafizika nikako ne idu dobro sa igranjem košarke!). Svima je bilo jasno da je Rouz u zadnjih par sezona jedan od najlošijih igrača lige i da ništa dobro ne može sa sobom da donese u klub – eto, osim filozofske usamljenosti igrača koji ne ume da se nosi sa povredama… Ukratko, Kavsi nisu bili samo loši, bili su toliko očajni da su oko sebe širili nesreću!

Onda je generalni menadžer Kobi Altman istinskom alhemijom uspeo da zarđalo gvožđe pretvori u plemenite metale: Tomasa i Čeninga Fraja poslao je u Lejkrse, a zauzvrat je dobio Lerija Nensa Juniora i Džordana Klarksona, Džeja Kraudera i Derika Rouza prosledio je Juti za Rodnija Huda u trejdu u kome su učestvovale tri ekipe a put Klivlenda krenuo je iskusni Džordž Hil. Neverne Tome odmah su svoje sumnje i nedoumice (Klarkson je slab, Hil je potrošen, Hud je nekonstantan, Nens je dobar ali nije za ekipu sa šampionskim pretenzijama) podigli na nivo neoborivih aksioma – internetom su istog časa počeli da kruže tvitovi da su Kavsi za Irvinga dobili četiri osrednja igrača i da je Boston definitivno izašao kao dobitnik u razmeni igrača od letos.

Boja na dresovima četvorice novih Konjanika još se nije čestito ni osušila a u nedeljnom matineu Klivlend je gostovao upravo Bostonu…

Kajri Irving je u prvim minutima utakmice, imao nekoliko spektakulanrih pogodaka i jedan prelep koš preko Lebrona – taj klip odmah je lajkovao Ajzeja Tomas (?). Međutim, ispostaviće se da Boston jednostavno nema dovoljno talenta da igra sa novim Kavsima. Opet! Svake godine Seltiksi deluju kao ekipa koja bi mogla da dobije Kavalirse u plejofu: igraju bolje tokom sezone, imaju fenomenalnog mladog trenera u Bredu Stivensu koji čudesno sakriva sve individualne mane svojih igrača, a onda se sudbina (ili Lebron, u Bostonu to je isto) pojavi u maju i okrutno uništi sve snove navijača kluba iz Masačusetsa. Ove godine neće biti potrebno čekati do maja: Klivlend je sinoć počistio Boston i svima jasno stavio do znanja kome pripada Istok.

Džordž Hil je za dvadesetak minuta odigrao više odbrane nego Tomas u celoj sezoni. Iskusni plej uvek je tokom karijere igrao sjajno u dobrim ekipama (San Antonio, Indijana) i deluje kao savršen plej za Lebronovu ekipu: nije mu potrebna lopta u rukama da bi bio efikasan, odličan je šuter za tri poena (trenutno je sa preko 45% najprecizniji igrač lige), takođe, po potrebi, i elitni defanzivac. Uz sve to, Hil je veteran koji zna svoje mesto u timu, došao je iz najlošijeg tima lige i opet je dobio šansu da nastupa za tim koji će, osim u slučaju povreda glavnih igrača, igrati Veliko finale. U trećoj četvrtini, Hil je odigrao nekoliko puta zaredom pick&pop sa Lebronom – akciju koju dugo nismo gledali jer Kralj voli da ima loptu u rukama – za Džejmsove lagane šuteve sa vrha kapice.

Klarkson i Hud su bili sjajni sa klupe, zajedno su ubacili 6 trojki i sasvim pouzdano predvodili rezervnu petorku. Klarkson nije dobar šuter za tri poena (sa 33% on je malo ispod proseka lige od 35%), međutim, igranje u ekipi poput novih Kavsa njemu će doneti veliki broj otvorenih šuteva koje će svakako uspešnije pogađati. Hud je potencijalni olstar igrač koji će doneti Kavsima toliko potrebne poene sa klupe. Analitičari koji su tvrdili da će novi igrači imati probleme da se uklope „jer brojke tako kažu“ svakako nisu matemački čudaci čije tvrdnje bi trebalo lako otpisati. Međutim, ono što su oni predvideli tiče se nečeg što nijedna statistika, tradicionalna ni one napredne, ne vidi: igranje pored jednog od najboljih igrača u istoriji košarke – koji je oduvek sve oko sebe činio neuporedivo boljim – donosi novi kvalitet svima njima. Uz to, ova trojica mlađih nikada nisu igrala za velike ekipe predvođene velikim igračima (ne računamo Kobijeve zadnje sezone jer su bile osakaćene povredama i njegovim bezgraničnim egom).

Prilika da igraju u junu, svest o tome da su koliko do juče bili deo beznadežnih ekipa zalepljnih za dno tabele, učinila je momke neviđeno srećnim. Presrećan je bio i Lebron Džejms i to nije krio: radovao se njihovim trojkama i zakucavanjima kao da su mu najbolji prijatelji iz detinjstva. Klupa i svlačionica Kavsa odjednom deluje kao mesto sa najboljom energijom u ligi i to se jasno videlo na terenu. Kavsi su uspeli u nečemu što je zadnjih sezona polazilo za rukom samo Golden Stejtu: oni nisu igrali koliko su se igrali košarke i uživali su u svakoj sekundi toga.

U jednom danu generalni menadžer Kobi Altman uspeo je da sve igrače učini srećnim i da jednim potezom u klub vrati kulturu sreće [1] Ako vam se čini da je ovo preterano patetično, samo bacite pogled na bilo koju januarsku utakmicu – nivo očajanja preneo se čak i na Kralja koji je imao najlošiji mesec otkako se profesionalno bavi košarkom!. Lebron je delovao preporođeno i standardno dominantno, a Džej Ar je opet počeo da igra dobro [2]Ako ste mislili da je najveći Lebronov uspeh pobeda nad moćnom ekipom Voriorsa 2016. niste u pravu. Najveći uspeh njegove prebogate karijere je to što je Džej Ar Smita učinio opet korisnim košarkašem! Ove godine Džej Ar je do februara bio među 10 najlošijih igrača lige. U zadnjih par utakmica on opet igra dobro, sinoć se čak trudio i u odbrani. Kultura sreće zarazila je čak i njega: „Delovali smo fenomenalno!“. Najveće iznenađenje bila je partija Čedija Osmana. Mladi Turčin je leteo svuda po terenu, borio se svaku loptu – istina, promašio je i jedno čisto zakucavanje u kontri – ali je stekao poverenje Kralja i trenera Lua.

Nevolje na prestolu Istoka su prošlost. Kraljev tron opet je (o)siguran. Naredna utakmica protiv Oklahome, koja je Klivlendu nedavno ubacila rekordinh 148 poena, biće nova prilika za nove Kavse. Bez obzira na ishod, sigurno je da više neće biti nesrećni.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Fusnote   [ + ]

1. Ako vam se čini da je ovo preterano patetično, samo bacite pogled na bilo koju januarsku utakmicu – nivo očajanja preneo se čak i na Kralja koji je imao najlošiji mesec otkako se profesionalno bavi košarkom!
2. Ako ste mislili da je najveći Lebronov uspeh pobeda nad moćnom ekipom Voriorsa 2016. niste u pravu. Najveći uspeh njegove prebogate karijere je to što je Džej Ar Smita učinio opet korisnim košarkašem! Ove godine Džej Ar je do februara bio među 10 najlošijih igrača lige. U zadnjih par utakmica on opet igra dobro, sinoć se čak trudio i u odbrani. Kultura sreće zarazila je čak i njega: „Delovali smo fenomenalno!“