Kraljevi su mrtvi, živeli Kraljevi!

Rezultat slika za sacramento kings draft good

Sakramento Kingsi su gotovo jednoglasno proglašeni pobednicima NBA drafta 2017 (!) . Da li ovaj trenutak kompetentnosti predstavlja novi početak za jednu od najnestabilnijih franšiza u NBA ligi?

Povreda Krisa Vebera u polufinalu zapada protiv Dalasa u sezoni 2002/03. označila je kraj ere, koliko god kratke, tokom koje su Sakramento Kingsi važili za jedan od najboljih timova NBA lige. The Greatest Show on Court, kako su tadašnji Kingsi bili poznati zahvaljujući svom razigranom stilu igre, predstavljao je finalni produkt stabilizovanja franšize posle godina nekompetentnosti i odsustvovanja iz plejofa[1]. Braća Maluf, koji su kupili tim 1998. godine, postavili su Džofa Pitrija za generalnog menadžera tima i Rika Adelmana za glavnog trenera, i tako napravili bazu za uspehe Kingsa koji su usledili u narednim godinama. Ako je Veberova povreda okrnjila nade Kingsa da mogu do vrha, definitivna dekonstrukcija tima otpočela je 2004. godine odlukom Vlada Divca da potpiše za Lejkerse i tako završi karijeru u timu koji ga je i izabrao na draftu davne 1989. godine. Kingsi su bili konkurenti u još par sezona nakon Divčevog odlaska, ali je jezgro najuspešnijeg tima u istoriji Sakramenta već počelo da se osipa. Počev od sezone 2005/06, Sakramento Kingsi ne znaju za plejof. U međuvremenu, braća Maluf su od uzornih vlasnika postali državni neprijatelji u Sakramentu, pokušavši da prodaju tim i izmeste ga iz grada. Na sreću (?), 2013. godine pojavio se kupac koji je bio voljan da Kingse ostavi u Sakramentu, i uz veliku pomoć legendarnog beka Finiks Sansa Kevina Džonsona, tadašnjeg gradonačelnika Sakramenta, Kingsi su ostali u glavnom gradu Kalifornije. Era Viveka Ranadivea mogla je da počne.

Tokom inicijalne (i kratkotrajne) romanse između Ranadivea i Kingsa, izgledalo je da je Vivek istinski spasilac franšize, new age vlasnik opuštenog stava i širokih pogleda. Iz ove perspektive, izgleda da je takav utisak ipak bio posledica pre svega Vivekove aure spasioca, čoveka koji je uspeo da spreči prevrat i zadrži Kraljeve u Sakramentu, a ne njegove  stvarne sposobnosti upravljanja timom. Poslednje četiri godine pune su Vivekovih gafova, od kojih se neki graniče sa apsurdom dostojnim montipajtonovskih scenarija, i koje svakako ovde ne bih nabrajao pošto je originalna zamisao ovog teksta pohvala (konačno!), a ne ismevanje Kingsa.[2] Vivekovo dosadašnje rukovođenje Kingsima nije se odlikovalo samo idejnim apsurdnostima, već i besmislenim i kratkovidim potezima koji su uvek iznova dovodili do urušavanja organizacione kulture i ostavljali franšizu da tapka u mestu. Zapošljavanje Vlada Divca na poziciju koja samo titularno nije bila ista kao i pozicija na kojoj je već radio Pit D’Alesandro, otpuštanje Majkla Melouna sa mesta trenera nakon što je postao prvi (i do dan danas jedini) čovek koji je uspeo da prespoji sinapse DeMarkusa Kazinsa i ukaže mu na to da postoji i deo košarkaške igre koji se zove odbrana, zapošljavanje Džordža Karla, čoveka čuvenog po neslaganju za NBA zvezdama, na mesto glavnog trenera tima čija je glavna zvezda čovek koga pored enormnog talenta odlikuju pre svega plahovitost, žustrina, slobodno ispoljavanje negativnih emocija, i nemogućnost racionalnog sagledavanja situacije. Izbor igrača istog profila na tri drafta u četiri godine (i dovođenje četvrtog putem trejda, ni manje ni više nego novog Stefa Karija) – Džimer[3], Meklemor, Stauskas, zatim generalno diskutabilni (ili u najmanju ruku iznenađujući) pikovi – Rej Mekkalum, Malakaj Ričardson (još jedan bek-šuter), Jorgos Papajanis, i neiskorišćeni kvalitetni pikovi – Ajzea Tomas i Hasan Vajtsajd, dodatno su doprineli permanentnoj netabilnosti franšize iz Sakramenta. Čuveni trejd za Siksersima putem koga su Kingsi pokušali da oslobode prostor na platnom spisku za igrače[4] za koje su mogli da otvore taj prostor i bez tog trejda, i u koji su spakovali još par ultravrednih pikova pride, pa i slanje Bugija u Pelikanse (da li su mogli bolje da upravljaju situacijom, da li je trejd trebalo da se obavi ranije, da li su dobili dovoljno zauzvrat, itd.), zacementirali su status Kraljeva kao – dvorskih luda. Međutim, kao da se nešto kuvalo ispod površine tokom ovih sezona posrnuća. Zapošljavanje Kena Katanele kao Divčevog pomoćnika, a zatim i sjajnog Skota Perija kao izvršnog potpredsednika košarkaških operacija, nisu ličili na uobičajene zahvate franšize bez cilja. Na draftu 2015, izabran je centar značajnog defanzivnog potencijala, Vili Koli-Stajn, partner Karla Taunsa u unutrašnjoj liniji univerziteta Kentaki, tima koji je koledž sezonu završio skorom 38-1. Godine 2016, sa 28. pozicije na draftu izabran je Skal Labisije, koji je pre odlaska na koledž bio jedan od najbolje rangiranih srednjoškolaca u SAD, ali je zbog slabe sezone u Kentakiju pao skoro na sam kraj prve runde drafta. A draft 2017… Draft 2017. podsetio je nas malo starije kako izgleda govoriti o Kingsima kao pobednicima.

Sa pozicije #5 na draftu, Sakramento je izabrao DeArona Foksa, igrača za kog je Divac tvrdio da bi ga izabrao i da su Kingsi imali prvog pika na draftu. Preterivanje ili ne, Foks ne samo da je projektovan kao jedan od najboljih plejmejkera u klasi[5] , već njegov izbor predstavlja savršen spoj potreba Kingsa za liderom na parketu i u svlačionici i Foksovog stila igre i karakteristika ličnosti. Glavna Foksova snaga je igra u odbrani, u šta se drugi pik na ovogodišnjem draftu, Lonzo Bol, itekako uverio prilikom njihovog susreta na martovskom NCAA turniru. Bol je bio i svedok Foksovog potencijala u napadu, koji se odlikuje isvrsnim baratanjem lopte, driblingom koji izbacuje protivnika iz ravnoteže, i pre svega košarkaškom inteligencijom i munjevitom brzinom koju Foks koristi kako bi došao do koša. Međutim, čitavo Foksovo košarkaško umeće nekako je bilo u drugom planu zahvaljujući njegovoj navodnoj harizmi. Stručnjaci su bili oduševljeni načinom na koji se Foks postavljao prema odgovornostima koje je imao u timu, zalaganjem na parketu i van njega, i primerom koji je pružao svojim saigračima. Mnogi smatraju da je znatno zreliji nego što to njegovih tek 19 godina sugerišu. Upravo ovi Foksovi kvaliteti bili su u prvom planu prilikom hvalospeva izbora Kingsa – franšiza poznata po bespuću bira uzornog 19-ogodišnjaka koji je “stariji“ od svojih vršnjaka i koji pritom ima one košarkaške kvalitete koji su potrebni timu. Izbor DeArona Foksa kao da je nagovestio dobro draft veče Sakramento Kingsa.

Osim prava da biraju sa pete pozicije, zahvaljujući trejdu u kome su poslali Bugija Kazinsa u Pelikanse, Kingsi su imali i 10. izbor na ovogodišnjem draftu. Međutim, napravivši potez koji je podelio stručnjake, Kingsi su odlučili da zamene ovaj pik za dva kasnija pika Portland Trejlblejzersa, izabravši sa 15. pozicije veterana univerziteta Severna Karolina, NCAA šampiona, Džastina Džeksona i svojevremeno najbolje rangiranog srednjoškolca u SAD (pre nego što su povrede uticale na procenu njegovog potencijala) Harija Džajlsa. U medijima je bilo reči o tome da je Divac sve vreme zapravo i želeo Džajlsa, ali da bi njegov izbor sa 10. pozicije na draftu bio suviše rizičan. Tako, Kingsi su napravili potez kakav nismo viđali često u prethodnom periodu kada je u pitanju rad njihovog menadžmenta – pored toga što su dobili igrača kog su navodno želeli, dobili su i još jednog kvalitetnog mladog igrača, NCAA šampiona, veoma cenjenog od strane svojih kolega. Džajls (kad je zdrav) predstavlja sve ono što želite da vidite u modernom visokom igraču: solidan šut sa distance, dobar rad nogu, njuh za skokove, mogućnost preuzimanja nižih igrača u spoljnoj liniji i sposobnost lateralnog kretanja u stavu. Pre nego što je podlegao povredama, Džajls je bio projektovan kao budući kamen temeljac one NBA franšize koja ga bude izabrala, a Sakramento Kingsi će biti zadovoljni ako od Džajlsa kao 20. pika dobiju i samo polovinu tog potencijala. Džekson, s druge strane, predstavlja “sigurni“ izbor, u smislu da je manje ili više u potpunosti poznato šta se od njega može očekivati. Trogodišnji veteran koledž košarke, 22-godišnji Džekson je ultimativni timski igrač, vredan radnik, koji u NBA dolazi spreman da odmah doprinese uspesima tima. Dovoljno je zreo da razume svoju poziciju u franšizi i ulogu u timu. Kao i Foks, Džekson se smatra odgovornim profesionalcem, mladim čovekom čiji je pobednički duh podjednako važan za tim kao i njegove košarkaške sposobnosti.

Pored tri izbora u prvoj rundi drafta, Kingsi su u drugoj rundi ponovo iznenadili sve svojom kompetentnošću, izabravši sa 34. pozicije još jednog cenjenog lidera – Frenka Mejsona sa univerziteta Kanzas. Mejson je još jedan iskusan koledž košarkaš (23 godine) čiji se kvaliteti ne mogu svesti isključivo na njegove veštine na terenu. Ovaj neustrašivi i veoma kompetitivni košarkaš napredovao je svake sezone provedene u Džejhoksima, zasluživši priznanje za nacionalnog igrača godine u sezoni koja je za nama. Izabravši Frenka Mejsona, Kingsi su zaokružili draft na kome su birali odgovorno, nastojavši da izborom ne samo kvalitetnih mladih igrača, već pre svega kvalitetnih mladih ljudi preokrenu kulturu koja je u prethodnih desetak sezona proizvela naizgled beskrajne trenerske vrteške (devet različitih trenera od 2006), česte promene u menadžmentu, nekontrolisano ponašanje na terenu i van njega bivšeg lidera tima, i nula učešća u plejofu. Čak i ukoliko je košarkaški potencijal koji poseduju Foks, Džekson, Džajls i Mejson manji od uticaja koji ovi mladi ljudi mogu imati na franšizu Kingsa zahvaljujući svojim ljudskim kvalitetima, njihova zrelost i odgovornost, sirovi talenat i procenjeni potencijal predstavljaju početne tačke na putu Sakramento Kingsa ka dugo priželjkivanoj organizacionoj relevantnosti.

Među komentatorima drafta koji su bili iznenađeni odlukom Sakramenta da zamene izbor sa 10. pozicije za dva kasnija izbora, najveći je bio broj onih koji su takvu kritiku argumentovali propuštenom prilikom Kingsa da izaberu Malika Monka, dinamičnog beka univerziteta Kentaki, i upare ga sa doskorašnjim koledž saigračem DeAronom Foksom. Istina, tokom koledž sezone, Foks i Monk su delovali kao da se dobro slažu, iako je bilo vidljivo da je i jednom i drugom bila potrebna lopta u rukama kako bi ostvarili svoj puni potencijal. Iako nije teško složiti se sa ovakvim argumentom, sve više je izvesno da Kingsi nisu birali Monka zbog toga što su imali nešto drugo u planu[6]. U trejdu obavljenom tokom prošlogodišnjeg drafta, Kingsi su poslali tadašnjeg 8. pika (Markis Kris) u Finiks Sanse u zamenu za 13. (Jorgos Papajanis) i 28. pika (Skal Labisije), pika Detroit Pistonsa iz druge runde drafta 2020. godine, i – prava na budućeg MVP-a finala jedne od najjačih nacionalnih liga u Evropi i jednog od najzaslužnijih igrača za prvu evroligašku titulu Fenerbahčea u istoriji kluba[7]. Bogdan Bogdanović postigao je usmeni dogovor sa ekipom iz Sakramenta o trogodišnjoj saradnji vredan 36 miliona dolara, i očekuje se da 6. jula, kada NBA zvanično dozvoli igračima da stavljaju svoje potpise na nove ugovore, ozvaniči saradnju sa Kingsima. Jedan od najboljih košarkaša reprezentacije Srbije, vicešampiona sveta iz 2014. i olimpijskog vicešampiona iz 2016, pobednik na svakom nivou na kom se takmičio, Bogdan u glavni grad Kalifornije donosi iskustvo (iako ima tek nepunih 25 godina), karakter i košarkaške veštine savršeno skrojene po meri moderne NBA lige. Vreme će presuditi odluci Kingsa da menjaju više pikove za niže u dva prethodna NBA drafta, ali sudeći na osnovu potencijala, izgleda kao da su napravili dobar posao. Izgleda [škrgutanje zubima u neverici] da Sakramento Kingsi konačno imaju viziju.

Veoma je važno da se razume da se čitava priča oko Sakramento Kingsa kao “pobednika“ bazira isključivo na zamišljanju uklapanja delova u slagalicu koja je do sada bila nerešiva za odgovorne u franšizi. Foks možda nikada ne postane dobar šuter, što onda utiče na stagnaciju ostalih aspekata njegove igre. Džekson nikada ne postane više od 9. igrača tima. Džajls postane žrtva svojih kolena, a Mejsonove fizičke karakteristike postanu prepreka u nadmetanju sa krupnijim i atletski superiornijim igračima. Bogdanović se ne prilagodi na zahteve NBA lige, a Monk postane zvezda u Šarlotu. Tu je uvek i faktor Vivek. Ali u ovom trenutku, za sve one koji su odrasli gledajući Divca i Stojakovića kako igraju najlepšu košarku po notama Rika Adelmana, potpomognuti Krisom Veberom, Majkom Bibijem i, naravno, Skotom Polardom, lepo je videti kako Divac i Stojaković ponovo imaju značajnu ulogu u izgradnji jedne nove talentovane verzije ekipe iz Sakramenta. I više od toga, više od patriotske ljubavi prema Kingsima, svi oni koji vole košarku i koji romantično žele da više timova u NBA ligi posluje po uzoru na Sparse ili Voriorse, dobar je osećaj naslutiti uzdizanje jedne skoro potpuno zaboravljene franšize iz mulja nekompetentnosti. Možda prođe mnogo godina, a možda i ne bude ništa više od prazne slutnje, ali Stef, budi upozoren – novi Stef dolazi po tebe.

[1] Od kada igraju u Sakramentu (sezona 1985/86), Kingsi su se plasirali u plejof 10 puta, od toga samo dva puta pre sezone 1998/99.

[2] Ipak ne mogu da izdržim da ne pomenem Vivekovu čuvenu zamisao da revolucionizuje košarku tako što bi Kingsi igrali 4-na-5 u odbrani, s ciljem da jedan igrač uvek stoji na protivničkoj polovini i dobije loptu odmah pošto bi Kingsi zaustavili napad protivnika. Ranadive je u par navrata bezuspešno pokušao da demantuje ove navode.

[3] Tehnički, Džimer Fredet je bio pik prethodnog režima, ali je i dalje bio u timu prilikom odluke da se draftuje Meklemor, koji je potom bio u timu prilikom odluke da se draftuje Stauskas.

[4] Igrači u pitanju su navodno bili Ves Metjuz, Marko Belineli, Kosta Kufos i Ražon Rondo, verzija Nervira-me-Karlajl-pa-sam-rešio-da-napustim-tim-u-sred-plejof-serije. Ah.

[5] Konsenzus je da je Markel Fulc, prvi pik na ovogodišnjem draftu, bolji od ostalih. Lonzo Bol je izabran od strane Lejkersa kao drugi pik, ali su stručnjaci prilično podeljeni po pitanju toga ko je bolji, Bol ili Foks. Sve u svemu, Foks je dakle drugi ili treći najbolji prospekt na poziciji plejmejkera iz ovogodišnje klase.

[6] Ne mogu da verujem da sam napisao reči “Kingsi“ i “plan“ u istoj rečenici.

[7] Držite se vi Brendona Najta, Finiks Sansi.

1 reply

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *