Košarkaški plato

Drugi pojam naveden u naslovu je sinonim za stagnaciju kod osoba koje pokušavaju da smršaju, a koji možemo da primenimo ako bi želeli da opišemo Denver Nagetsa. Jako talentovan roster, dobijen više pukom srećom a manje dobrim potezima menadžmenta, radi na oko 60% svojih mogućnosti jer ljudi koji stoje iza franšize ili ne mnogu više da pruže, u slučaju Melouna, ili nemaju konkretnu ideju niti plan šta treba činiti dalje, u slučaju svih ostalih.

Meni lično nije jasno zašto je neko dao Nurkića za unapređenu verziju igrača poznatog kao „Kameni Prst“ (aka. AirSlavkan, aka. Slavko Vraneš), te zašto Manimal ima 15 miliona godišnje, iz kog razloga Mudije nije razigravan, zbog (radi) čega su „otpušteni“ svi plejevi ekipe….kao i niz drugih nelogičnih poteza poput ostavljanja ekipe bez asistenta i nametanje njihovom najboljem igraču da se više bavi razigravanjem nego košem iako je daleko, daleko najsposobniji da postigne koš.

Da se vratimo na moju tvrdju.

Mislim da Denver i ove godine neće igrati plejof.

Zašto ovo tvrdim?

  1. Trenutna pozicija Denvera je mesto broj 9, koje samo po sebi ne vodi u doigravanje. Možda se nekome čini da su Klipersi na poziciji broj 10 gotovi, oni svega imaju jednu pobedu manje od Denvera i bolji međusobni skor….Ona partija Bobija Marjanovića je rešila „seriju“ u korist ekipe iz Los Anđelesa.
  2. Ekipe koje su pozicionirane iznad njih San Antonio i Juta, gde takođe imaju negativan skor, te ekipa koja je u trenutnom padu forme zbog povrede Džimija Batlera, Minesota Timbervulvsi, vodi u međusobnom skoru 0 – 2, dok su bolji u seriji jedino od Pelikansa 2 – 1.
  3. Većinu preostalih utakmica igraju kao gosti, gde je rekord 12 – 23, jako loše igraju na strani cele sezone.
  4. Denver igra loše protiv „loših“ ekipa

Da bi ste bili konstantan pleyof tim, morate da prekopirate sistem koji koriste Sparsi svih ovih godina. Morate da pobeđujete kod kuće, a na strani morate da dobijete utakmice koje se očekuje da ćete pobediti. Nije dopustljivo da izgubite od jednog istorijski lošeg Memfisa ili premladih Lejkersa, a sve u trenucima kada ste sedmi na „divljem“ zapadu i kada 8 ekipa ozbiljno konkuriše za 6 preostalih mesta.

Hajde da malo analiziramo Melouna.

Meloun je dobar trener, pogotovu kada proučavamo Denver u odnosu na proteklo vreme. Za njegovog vremena kao glavnog trenera, Denver igra sve bolju i bolju košarku što je rezultiralo time da od prošlogodišnjeg izgubljenog tima dolaze u siuaciju da pobeđuje preko 50% utakmica. U odnosu na njihovog najboljeg igrača, Meloun koliko je dobar za njega toliko i nije. Sa jedne strane, on Jokiću daje svu moguću slobodu, ali u isto vreme ta sloboda nije baš dobra za njega. Jokić je najefikasniji i najbolji igrač Denvera (a imamo argumente i da je top 3 centara lige), ali on je igrač na koga se previše oslonilo. I dok on od Februara igra kao top 20 igrač lige, do tada je ume oda nam pruži i 0 – 8 – 7 partiju uz 4 upućena šuta ka košu što je u slučaju Denvera nedopustivo.

Ono gde mislim da Meloun greši su petorke, izmene, tajminzi. Po mom mišljenju je tvrdoglav po pitanju nekih stvari, pa i u situacijama gde neki igrač ili pogodi 4 koša za redom pa ide na klupu jer tako kaže plan i program za tu utakmicu, ili se nekome dozvoli da ide iz lošeg poseda u gori. Vrlo često smo videli da, biće da je ostrašćeno ali stvarno nije, Jokić otvori utakmicu sa 7 uzastopnih poena i 4 asistencije, ali je došao na red da Plamli uđe u igru, i on „mrtav ladan“ napravi tu izmenu, posle koje pomenuti napravi 4 uzastopne gluposti i protivnik se vrati u igru. Druga stvar koju mu ja, tako reći „zameram“, su postave sa dva velika čoveka. Po nekad pomislim da mu je Mejson sestrić ili tako nešto, a da je reč o nekom Denveru sa Bumbarevog Brda, pa ga ovaj forsira jer je on njegovo dete. Ono što je istina je da Mejson isključivo pristojno igra kada je sa Jokićem u petorci, ali ovo takođe znači da Nikola zasigurno neće otići na niski post i da neće biti u pozicijama odakle je najefikasniji, te da će visiti na trojci. U ovim momentima se sužava teren, pa kat sitacije za ostale bekove, a koje su nekako zaštitni znak Nagetsa, su onemogućene jer u reketu uvek stoje Plamli i njgov čuvar. Kada je Čendler na 4, teren je mnogo širi te su i Nikola, a samim tim i Denver, mnogo efikasniji.

Ono što moramo pohvaliti kod Melouna, jeste činjenica da je Denver ove godine defanzivno napredovao. Kako Jokić krije Melounove mane u napadu, tako Meloun sakriva lošu Nikolinu odbranu. Ovaj odnos koji se interpretira kao otac – sin relacija, koliko je dobar za obe frakcije, toliko je i loš. To uzajamno sakrivanje mana i isticanje vrlina nije dobro ni za jednog ni za drugog. Koliko Meloun treba da shvati da mu treba primarni organizator igre koji bi Jokiću omogućio da iskaže maksimum, tj. da ga po nekad rastereti u kreaciji koja bi poboljšala konstantnost njegove produkcije (mislim da Nikola baca akcenat na asistenciju na uštrb poentiranja) , toliko i Nikoli treba ukazati na šupline u njegovoj defanzivi.

Meloun trpi mnogo pritiska. Ako i ove godine ne odvede ekipu u doigravanje, njegovo mesto kao glavnog trenera će biti dovedeno u pitanje. Kako se cela ekipa gleda kroz prizmu Džokera, u utakmicama u kojima on odigra loše često se interpretira kao neuspeh trenera do do njega dopre (kao kada ga je „zalepio za klupu“ protiv Dalasa), dok sve učestalije loše partije protiv loših timova (dobiju Dabse pa izgube od Finikas) se karakterišu kao njegov neuspeh da motiviše ekipu.

Dodatak Milsapa, kao ostvarenog All Star igrača, nije dao očekivane rezultate. Istina je da su on i Jokić vrlo retko dobro funkcionisali zajedno na parketu , te je moj utisak da Nikola izuzetno poštuje lik i delo Pola Milsapa, koje ga ipak koče na jedan određen način. Naravno da je problem što je Milsap zbog povrede propustio gotovo pola sezone, te da bi u tih 44 utakmice verovatno došlo do rasčišćavanja nekih stvari koje bi rezultirale rastom kvaliteta u prikazanim igrama. Povratkom Milsapa u petorku, došlo je do prilagođavanja kompletnog napada a sve da bi se određen broj sigurnih poseda obezbedio za Pola, dok statistika kaže da je Denverova najbolja ofanziva u formi JokićBola, tj, kada svaki napad prođe kroz Nikoline ruke. Takođe je primetno da Nagetsi najbolje igraju u uslovima sekundarnog napada, tj. kada se igra centralni pik iz dotrčavanja, ili se lopta odmah šalje na Nikolu koji je pozicioniran na visokom postu. Efikasnost na ovaj način ide iz dva razloga: odbrana nije konsolidovana i ovo je vreme kada svak traži svog igrača u odbrani a ne obraća pažnju na stranu pomoći, i dva, Jokić je jednako opasan sa visokog posta, niskog posta, šuta za tri poena, prodorom ili asistencijom. Naravno da svemu ovome kumuje sloboda ekipe da završi napad šutem za tri poena u prvih 7 sekundi napada (kontrolisanija verzija načina na koji je igrala Lajola pod vođstvom Coach Vestheda).

Još jedna stvar koja koči Denver je klupa. Trenutno se rangira kao 15 napad i 29ta odbrana lige. Malo je bolje stanje od kako je Mudije trejdovan u Nikse, ali ne i dovoljno. U kombinaciji sa tvrdoglavsti Melouna da im dozvoli previše, rezultat je takav kakav jeste.

Uz sve pomenuto Denveru ne ide ni trenutno stanje na Zapadu gde trenutno ne postoji ekipa koja je do kraja otpisana, dok je do pre 6 odigranih kola 10 ekipa bilo u nekoj vrsti igre za 6 mesta u plejofu. Samo su Dabsi i Rakete bili sigurni.

Ako se i ove godine propusti plejof, prvi koji će ispaštati je glavni trener, što mislim da je i pravi potez ako ova franšiza misli da ikad postane relevantna. Meloun, po mom mišljenju više i bolje od ovoga ne može. To svakako nije loše, da je na Istoku bio bi top 5 ekipa svakako, ali za ovakav Zapad nije dovoljno za onaj konačan iskorak napred. Po malo me Denver podseća na Dabse iz ere pre Stiva Kera, kada se činilo da imaju sve a da im uvek to nešto malo nedostaje da budu dobri.

Ono što se nekako podkrada pod radar je činjenica da je Fizdejl trener bez anganžmana. Ako pogledamo kakvog je igrača napravio od Marka Gasola, te kako je onakav Memfis sa njim bio solidan plajof tim, nekako se samo po sebi nameće da je jako dobar fit.

Viktor

1 reply

Trackbacks & Pingbacks

  1. […] Preneseno sa: koraci.rs […]

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *