,,Tamo negde je klinac koji trenira, neće preskočiti nijedan korak, naučiće iz mog primera, kao što sam i ja od drugih…pojaviće se igrač koji je bolji od mene.”- Majkl Džordan.

Kada je Majkl Džordan u martu 1995. godine najavio svoj povratak, na njujorškoj berzi su istog dana skočile akcije proizvoda koje on reklamira. Za samo tri dana zahvaljujući njemu su vrednost deonica porasla je za 2,3 milijarde dolara: ,,Najki” – 200 miliona dolara na skoku svojih deonica; ,,Hejns” (donji veš) – 500 miliona; ,,Getorejd” (osvežavajući napitak) – 100 miliona; ,,Dženeral Mils” (hrana za pse i mačke) – 500 miliona; ,,Mekdonalds” – okruglo milijarda. Ukupno – 2,3 milijarde dolara!

Nemoguće? Apsolutno moguće. Pri tom, Majkl, u trenutku tog astronomskog rasta vrednosti akcija, još nije odigrao nijednu utakmicu, samo je rekao: “Vraćam se!”

,,Uči matematiku, Majkl, tu su pare!”, govorila je svojevremeno Džordanova profesorka matematike u srednjoj školi. Em Džej je prvi sportista koji je zaradio preko milijardu dolara i to dvanaest godina nakon što je završio sa igrom pod obručima.

Krenuo je iz njujorškog Bruklina davne 1963. godine i zatim se cela porodica preselila u Vilmington u Severnoj Karolini. Taj maleni Vilmington je imao i lokalnu gimnaziju ,,Lejni”. Stidljivi i mršavi Majkl tu je završio školu, mada ga je mnogo više privlačio ulični basket. Provodio je dane i noći pikajući basket, i postao prepoznatljv po svojoj i ultra crnoj boji koži zbog čega su ga prozvali ,,momak u crnom odelu”.

,,Hoću da budem kao Majk“, poručuju mnoge reklame koje je Džordan snimao tokom svoje karijere. Da budemo kao ,,momak u crnom odelu”? Neka hvala. Mnogi su samo želeli njegove milione. Do njih se iz velike bede stiže isključivo velikim radom. Da je drugačije to se ne bi zvalo ,,američki san”.

Džordan je u srednjoj školi bio prosečan igrač, nije bio naročito talentovan ni posebno visok, tek je u četvrtoj godini srednje škole izrastao do nekih 190 cm. Čak i kada mu je Din Smit, čuveni trener univerziteta Severna Karolina, ponudio stipendiju, svi su mislili da će na koledžu presedeti četiri godine na klupi, a onda se vratiti u svoj kraj gde će se, uz mnogo sreće, zaposliti na nekoj benzinskoj pumpi.

Niko niije očekivao da će slava doći tako brzo. U borbi za NCAA titulu protiv Džordžtauna 1982. godine, brucoš Džordan je doneo prvu titulu Severnoj Karolini i treneru Din Smitu, pogodivši šut za pobedu 15 sekundi pre kraja.

Zvezda je bila rođena. Mnogi nisu ni znali za Džordana pre tog trenutka, taj koš stavio na ga je pod reflektore američke javnosti. Između prve i druge godine koledža, Majkl je sazreo fizički, porastao nekoliko centimetara i postao senzacionalan igrač.

Din Smit je morao da organizuje poseban seminar gde je na usporenim snimcima ostalim trenerima i sudijama pokazivao da Džordan pri polasku ne pravi “korake”. Ispostavilo se da je Džordan imao najbrži prvi korak koji je dotada viđen u košarci – Majkl je bio toliko brz da su svi bili ubeđeni da on uvek pravi korake.

Godine 1984. u Čikago je stigao supertalentovani atleta neverovatnog potencijala, ali ko je tada mogao da pretpostavi da će u narednih 14 godina Bulsi na njemu graditi franšizu a kasnije i najmoderniju halu u Americi – Junajted Centar?!

Par nedelja pošto je Džordan potpisao za Čikago Bulse, Majkl je na jednom treningu bio u ekipi crvenih koja je igrala protiv belih. Trener Kevin Lodžeri je podelio igrače i dao im da igraju do 11 – ko izgubi, trčaće sprintom dva kruga oko tadašnje dvorane. Sve je išlo normalno – Džordanovi crveni su poveli sa 9:3, kada je Lodžeri zaustavio igru i naredio da Džordan pređe među bele. U ekipi je ostao Džin Benks koji je u sebi pomislio: ,,Baš fino, neću morati da se umaram, daćemo ova dva poena pa neka oni trče okolo”.

Džordan, koji najviše od svega mrzi da gubi, se toliko razleteo po terenu da su ostala četiri igrača bila – suvišna. Postigao je sedam poena, od toga tri zakucavanja i na kraju je bilo 11:9 za njegovu ekipu. Džin Benks je prišao jednom novinaru koji je bio u blizini u rekao mu: ,,Piši, ovaj je Bog!”

Dve godine kasnije je i Leri Bird izjavio da je sam Bog preobučen u Majkl Džordana. Te 1986. godine, Majkl je ubacio Seltiksima i Leriju 63 poena usred plejofa.

A tri dana pre toga – 49 poena. U sezoni koja je prethodila tom doigravanju, Džordan je šest meseci bio van terena zbog povrede, ukupno je propustio 64 utakmice. Operacija, gips, rehabilitiacija. Sa gipsom na nozi se jedan dan pojavio u dvorani sa loptom u rukama. Timski menadžer ga je u šali upitao da neće možda sa ulaznih vrata da puca na koš. Džordan je odmerio daljinu, bilo je oko 18 metara, i samo rekao: ,,Za 250 dolara”? Menadžer je, zauzet pripremanjem mesta u novčaniku za brzo zarađeni keš, velikodušno odgovorio: ,,Imaš tri pokušaja”. Posle drugog šuta lopta je zatresla mrežicu. Kasnije je Džordan priznao da mu je to bio najslađe zarađen novac u karijeri.

Kada je Džordan stigao u Čikago, tim je imao posetu od 6300 gledalaca po utakmici. Ubrzo su Bulsi iz večeri u veče imali 17.458 posetilaca, što je bio maksimalan kapacitet stare dvorane. Svi su dolazili da gledaju najatraktivnijeg beka koji je stupio na scenu. Prvih godina u ligi su ga svi smatrali samo za strelca i prosečnog odbrambenog igrača, razlog toga je što je njegov napad bio toliko dobar da je odbranu bacao u senku. Majkl je rešio da sve razuveri i 1988. je dobio nagradu za najboljeg odbrambenog igrača godine (zajedno sa nagradom najboljeg strelca godine). Od tada pa do kraja karijere u Bulsima (jedino tu karijeru i računamo) Džordan je svake sezone bio u prvoj odbrambenoj petorci. Ne iznenađuje što najviše poena, defanzivnih skokova i ukradenih lopti u istoriji Čikago Bulsa ima upravo Em Džej. Pet puta je bio najbolji igrač regularne sezone, šest puta najbolji igrač finala plejofa, dve zlatne olimpijske medalje, tri puta najkorisniji igrač Olstar utakmice… Džordan je ubedljivo prvi u kategoriji koje nema ni u jednoj knjizi rekorda: igrač koji je najviše puta u istoriji uzimao odgovornost na sebe u trenucima kad je to bilo najbitnije i uvek je ispunjavao naša očekivanja (čak i kada bi promašio). Majkl je postao važniji od igre i uvek se činilo da je veći od života. Svi smo znali da onaj šut protiv Jute MORA da uđe u koš. Mitska karijera morala je da ima odgovarajući, epski završetak (rekoh li da ne priznajem utakmice kad nije nosio dres Čikaga?)

Pre Džordana, pa i u njegovo vreme, centri su bili ti koji su dirigovali košarkom. Tokom sezone kad je Majkl igrao bejzbol, najbolji igrači su bili na poziciji četiri i pet (Dejvid Robinson, Šakil O’Nil, Hakim Olajdžuvon, Čarks Barkli, i Karl Meloun). Majkl je bio sušta suprotnost njima. Nije bio monoton kao Džabar, niti fizikalac kao Lebron ili Šek. Skok-šut unazad. Zakucavanja. Ostajanje u vazduhu. Izbačen jezik dok jednom rukom maše loptom kao da je veličine teniske loptice.

Džordan i Skoti Pipen su bili kontrast tome, uostalom sve titule su osvojili sa osrednjim centrima i igrali su sa stilom i dotad neviđenjom elegancijom. Džordan je najelegantiji igrač koga smo gledali: estetika košarke posle njega se zauvek promenila. Pipen i Džordan su verovatno jedini par niskih igrača koji je podjednako dominantan bio na obe strane terena. Da li će postojati još neki igrač nalik Džordanu?

Po uticaju na terenu – da.

Po uticaju van terena – malo verovatno.

U pogledu zaostavštine – teško.

Danas košarkaši, uz pomoć tehnologije, ishrane i suplemenata, imaju dugotrajnije karijere. Veoma je moguće da će u narednih nekoliko košarkaških generacija neko uspeti da izazove Džordanov uticaj na terenu. Lebron Džejms bi ovo mogao da dostigne ako održi trenutni nivo i ostari ,,elegantno”: Džordan je ukupno 13 puta učestvovao u plejofu a Lebron već igra svoju 14 sezonu i predstoji mu još par sezona na ovom ili sličnom nivou.

Uticaj van terena – ovo se odnosi na ekonomiju i kulturu medija. Džordan je bio izložen stalnom sjaju, i niko nije hteo da čuje lošu reč o njemu. Mediji nisu dobijali pozitivne poene pišući loše o Majklu. Kompanija ,,Najki” i brend ,,Er Džordan” je sa NBA ligom katapultirana u sam vrh svetskog sporta i dva faktora su zaslužna za to:

  • Internacionalni razvoj košarke
  • Dnevni sportski izveštaji

Ovo drugo je izgubljeno zauvek – mitovi lako gube svoju pozlatu. Sad živimo u vreme blogova, tvitova i vebsajtova, gde se vesti izbacuju iz sata u sat i ljudi su previše izloženi tome i prezasićeni informacijama. Svaki igrač danas ima ,,svoju patiku”, ili brend, ili logo. Devedestih “Džordanke” su bile jedinstvene.

Džordan je udario barem dva saigrača na treninzima, kockao se u Atlantik Sitiju dan pre velikih plejof utakmica i u prvom delu karijere usled svoje kompetitivnosti bio najgori mogući saigrač u ligi. Pošto je bio mašina za pravljenje para o tome ništa nije smelo da se zna. Danas, kada Lebron Džejms promaši slobodno bacanje, o tome se vrši analiza naredna tri dana. Način na koji fanovi doživljavaju igru je sad drugačiji.

Što se tiče zaostavštine, ,,priča o Džordanu” teško da će biti nadmašena. Stvorio je auru nepobedivosti tako što je u svojih poslednjih (punih) šest sezona svaki put osvojio titulu.

Džordan nam je dao etalon po kom merimo veličinu igrača. Majklova karijera je završena pre skoro 20 godina (drugi povratak nikada se nije desio, oko toga smo se dogovorili), njegov brend nastavio je da traje ali “Džordanke” su bile prevelike za sve zvezde koje su došle za njim: Kobi je u jednom trenutku bio opasno blizu ali nam je njegov pad i nepopravljivi egoizam pokazao koliko je Majklova karijera neponovljiva). Osim, ako ne dočekamo tog klinca koji će biti bolji…

Filip Pantelić

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *