Kanadsko proleće

Upitan da opiše kakva je atmosfera u timu nakon dolazaka Serža Ibake i Pi Džej Takera, DeMar DeRozan je kratko prokomentarisao: “Sve ili ništa“. Uprkos povredi Kajla Laurija, Reptorsi deluju spremno za napad na elitu istoka.

Biti kvalitetan NBA generalni menadžer znači biti odmeren i sposoban za sagledavanje šire slike, ali i odlučan i hrabar kada kucne čas da se povuče pravi potez. Nekada u Denveru, a sada u Torontu, Masai Uđiri iznova demonstrira kako izgleda kada generalni menadžer kompetentno obavlja svoj posao. Najpre, strpljivo čekajući raspad Orlando Medžika izazvan lošim potezima koje je (ne toliko kompetentni?) Rob Henigen povukao proteklog leta, Uđiri je uspeo da pokupi Serža Ibaku za Terensa Rosa i lošijeg od Torontova dva pika na ovogodišnjem draftu. Zatim, procenivši da je ovo pravi trenutak – Klivlend deluje ugruvano, a Lauri je slobodan agent na kraju sezone – odučio je da ide na sve ili ništa i dovede Pi Džej Takera, koji više liči na defanzivnog enda nekog NFL tima nego na NBA košarkaša. Put Finiksa poslati su Džered Salindžer, dva pika iz drugih rundi draftova 2017. i 2018. godine, i zahvalnica na kojoj je nesigurnom rukom ispisano: “Hvala vam što mi pomažete da sačuvam svoj ponos i preživim Kavalirse u jednom komadu. U potpisu: Demar Kerol.“

Ako je verovati čaršijskim pričama, Masai Uđiri je još proteklog leta razmišljao o Seržu Ibaki, ali je cena koju je zacepio Sem Presti bila previsoka – Kori Džozef, Norman Pauel, Patrik Paterson i pik sa drafta (koji je postao Jakob Peltl). Kada je saznao da se Prestiju svideo paket koji je Orlando ponudio i da se Ibaka seli na Floridu, Uđiri se zlokobno nasmešio, protrljao ruke, i odložio svoj čarobni štapić (upozorenje: neproverene informacije). Nekih devet meseci nakon trejda Orlanda i Oklahome, Reptorsi i dalje imaju Džozefa, Pauela, Patersona i Peltla, uz mogućnost neosetnog inkorporiranja Serža Ibake u startnu petorku. Pi Džej Taker, sa druge strane, predstavlja bonus – iskusni veteran koji je odradio svoje u mladom timu Finiksa, i koji verovatno ne bi produžio ugovor na kraju sezone upravo zbog te mladosti i vremena koje će Sansima trebati da se vrate u  krug plejof timova. Od samog početka sezone, faktički od trenutka kada je postalo jasno da će Sansi opet završiti sa jednim od visokih pikova na draftu, govorkalo se da će Taker pre kraja prelaznog roka pojačati nekog od pretendenata na titulu. Po svemu sudeći, Reptorsima je bio najpotrebniji.

Ibaka i Taker bi trebalo da budu savršeni šrafovi u mašineriji Toronto Reptorsa naštelovanoj za prekid LeBronove serije od 6 uzastopnih učešća u velikom finalu. Paradoksalno, dokaz za to je čovek koji je sve vreme bio tu: Patrik Paterson je tokom prethodne četiri godine odigrao 248 utakmica za Reptorse, ali je bio starter u samo 18. Pored toga što je kvalitetan odbrambeni igrač, vrlo solidan šuter za 3 poena (36.6% u karijeri, 37.1% tokom vremena provedenog u Reptorsima) i all-guts-no-stats guy na koga se možete osloniti u svakom trenutku, Paterson vrlo očigledno doprinosi timskom uspehu Reptorsa – uzimajući u obzir sve petorke kojima je Dvejn Kejsi ove sezone dao više od 100 minuta na parketu, petorka u kojoj Paterson deli parket sa ostala četiri startera (Lauri, DeRozan, Kerol i Valančunas) ima ubedljivo najbolji net rejting od 29.7, i nalazi se među 10 najboljih petorki u čitavoj ligi po ovom statistiku (net rejting = postignuti poeni – primljeni poeni). Štaviše, ukoliko posmatramo učinak Toronto Reptorsa u situacijama u kojima je Paterson na parketu (nezavisno od toga ko su ostali članovi petorke) i uporedimo ih sa situacijama u kojima je na klupi, vidimo da su Reptorsi bolji od protivnika za (+)12.4 poena sa Pet-Petom na terenu i lošiji za (-)0.8 poena kada odmara. Ofanzivni rejting Toronta od 118.7 kada je Paterson na parketu bio bi najbolji u ligi (Voriorsi imaju 116.6), a defanzivni od 106.3 bio bi otprilike ekvivalentan defanzivnom rejtingu Memfisa na četvrtom mestu u ligi. Zašto onda, pitate se, Reptorsi jednostavno nisu zadržali Rosa, Salindžera i pikove i unapredili Patersona u startera? U tome i jeste stvar. Ovako, Reptorsi ne samo da su zadržali Patersona u roli u kojoj mu je udobno, već su dobili jednog defanzivno potkovanog stretch-4 startera sa velikim iskustvom igranja u plejofu i unapređenim ofanzivnim arsenalom, i još jednog all-guts-no-stats igrača koji čuva svih pet pozicija u odbrani i može da pogodi za 3 poena u napadu. Ibaka i Taker bi trebalo dodatno da poboljšaju odbranu Toronto Reptorsa (s jednim okom na potencijalnoj plejof seriji sa Kavsima) i unesu raznovrsnost i multidimenzionalnost u tim koji sada ima po dva solidna igrača na svakoj poziciji. Drugačije rečeno, dolaskom Serža Ibake i Pi Džej Takera, svestranost i fleksibilnost koja je krasila Reptorse isključivo tokom minuta koje je Patrik Paterson provodio na parketu sada postaje njihova definišuća osobina.

Serž Ibaka je ove sezone prosečno beležio 15.1 poen po utakmici (najviše u karijeri) u potpuno zakrčenoj ofanzivnoj šemi Medžika. Takođe, uzimao je najviše šuteva za 3 poena u karijeri (3.8 po utakmici) i pretvarao ih u pogotke u rekordnom procentu slučajeva (38.8%). Uzimajući u obzir timski kontekst, valjalo bi očekivati da se ovakve Ibakine brojke manje ili više održe i u Torontu, uz čak eventualno poboljšanje procenata šuta za 3 poena usled pažnje koju na sebe skreću all-NBA bekovi Reptorsa. (Uzorak jeste minoran, ali rani pokazatelji potvrđuju trend: u 5 odigranih utakmica u dresu Reptorsa, Ibaka igra prosečno 35 minuta po utakmici i beleži 16.8 poena uz 5.4 pokušaja za 3 poena, sa procentom realizacije od 40.7%.) Takođe, veoma zanimljivi bi trebalo da budu minuti sa Ibakom na petici i Patersonom na četvorci, uz uslov da se Ibaka ‘’složi’’ s tim da u modernoj eri NBA lige možda može i biti najkorisniji kao centar i da Dvejn Kejsi raskine romantičnu vezu sa konceptom tornjeva blizanaca i prihvati zeitgeist (od dolaska Ibake, Jonas Valančunas prosečno provodi na parketu samo nešto više od 18 minuta po utakmici). Ovakva petorka – Lauri, DeRozan, Kerol, Paterson, Ibaka – poseduje ultimativni cheat code u NBA ligi 21. veka: mogućnost preuzimanja svih igrača u odbrani i 5-out šemu u napadu (u kojoj bek šuter ima najlošiji šut za 3 poena; kakav postmodernizam!). Ubacite Takera u ovakvu petorku bilo umesto Kerola ili umesto Patersona i dobićete jednako potentan proizvod. U modernom NBA-u, prilagođavanje je ključ. Za koju god kombinaciju Ibake i Takera se Kejsi opredelio, Reptorsi će posedovati fleksibilnost koju do sada nisu imali, svestranost koja otključava mogućnost prilagođavanja različitim stilovima igre koju potencijalni pretendenti na put u veliko finale moraju posedovati.

  Prosek p/36min u sezoni 2016/17.
Igrač Pokušaji za 3p Procenat šuta za 3p Poeni Skokovi Blokade Uk. lopte
Serž Ibaka 4.6 39% 17.8 8.1 1.9 0.7
Pi Džej Taker 2.8 34.1% 8.7 7.5 0.3 1.9
Patrik Paterson 5.9 35.1% 9.5 7.0 0.5 1.0

*Statistika sa sajta basketball-reference.com

Pored toga što je ovim trejdovima Uđiri dobio igrače koji itekako mogu pomoći timu baš tamo gde mu je pomoć najpotrebnija, njegova strpljivost i odmerenost pomogla je Reptorsima da dobiju ono što žele bez žrtvovanja igrača koji tako zadržavaju svoju vitalnu ulogu u rotaciji. Kori Džozef i ovde toliko ishvaljeni Patrik Paterson su i dalje tu, i dalje čineći male stvari tako neophodne velikim timovima. Jakob Peltl je tu kao osiguranje u slučaju da su Valančunas i Bebe Nogeira iz nekog razloga sprečeni da zaigraju. Više minuta bi konačno trebalo da dobije i talentovani pik iz prve runde drafta 2015. godine, Delon Rajt. A najviše bi trebalo da profitira ove sezone u ograničenoj minutaži vrlo dobri Norman Pauel:

  Prosek p/36min u sezoni 2016/17. (u dresu Toronto Reptorsa)
Igrač Pokušaji iz igre Procenat šuta iz igre Pokušaji za 3p Procenat šuta za 3p Poeni Skokovi Asistencije
Norman Pauel 5.6 45.4% 4.1 34.4% 15.4 4.1 2.2
Terens Ros 6.3 44.1% 7.6 37.5% 16.7 4.1 1.3

*Statistika sa sajta basketball-reference.com

Kao što možete videti, kada se broj minuta drži konstantnim, Pauel i Ros imaju prilično slične brojke (Ros je ove sezone u dresu Toronta provodio na parketu u proseku oko 5 minuta više od Pauela). Praktično menjajući Rosa za Pauela, Toronto ne samo da ne gubi gotovo ništa, već možda i dobija – dajte Pauelu 22.4 Rosova minuta po utakmici umesto dosadašnjih 17.3 i možda dobijete još bolje p/36 brojke od gorepomenutih. Iako, dakle, Ibaka možda nikada nije postao zvezda kakvu je njegov talenat najavljivao, a Takera svakako niko nikada nije ni smatrao zvezdom, Masai Uđiri je trejdujući za za ovu dvojicu “švajcarskih noževa“ uspeo da od svog tima napravi zvezdu – Reptorsi sada imaju kvalitet, iskustvo, čvrstinu, i po dvojicu kvalitetnih igrača na svakoj poziciji.

Konačna presuda u vezi sa ovim hrabrim potezima Masaija Uđirija biće doneta tek na leto, kada će i Ibaka i Taker postati slobodni agenti. I ne samo to, pokretačka snaga ovog tima, Kajl Lauri, najverovatnije će iskoristiti mogućnost da odustane od garantovanih 12 miliona dolara za sezonu 2017/18. i odlučiti da testira tržište. Laurijev značaj za tim svima je dobro poznat; značaj Ibake i Takera tek treba da bude utvrđen. Za sada, bez Laurija, koji će odsustvovati sa parketa u narednih 4-5 nedelja zbog povrede zgloba desne šake, Ibaka i Taker jasno demonstriraju svoju vrednost – od povrede Laurija i priključivanja Ibake i Takera timu, Reptorsi imaju skor 4-1, uz pobede nad direktnim rivalima Bostonom i Vašingtonom (od Vizardsa imaju i taj jedini poraz). Da stvari budu još komplikovanije, osim brige o tome kako da na jedan platni spisak smesti svog najboljeg igrača i ovosezonske pridošlice koje je sam izabrao, Uđiri će morati da brine i o Patriku Patersonu. Lauri, Ibaka, Taker i Pet-Pet, svi slobodni agenti (potencijalni, u Laurijevom slučaju). Hoće li Toronto biti dovoljno uspešan ove sezone (i šta to uopšte znači)  da svojim slobodnim agentima opravda eventualne novčane ponude koje su ispod njihove tržišne vrednosti kako bi ih održao na okupu? Koja će uopšte biti njihova tržišna vrednost, imajući u vidu Laurijev zglob i prilagođavanja novoj timskoj dinamici Ibake, Takera i Patersona? Iako je dovođenjem Ibake i Takera Uđiri uradio ogroman posao, utisak je da pravi posao tek predstoji. Kao što reče DeMar DeRozan: ‘’Sve ili ništa.’’

Update: Skor od dolazaka Ibake i Takera sada je 4-2, nakon sinoćnog poraza u Milvokiju tokom druge večeri u back-to-back rasporedu, 24 sata nakon pobede nad Vašingtonom. Da nevolja bude veća pobrinuo se Demar Kerol, koji je napustio parket tokom treće četvrtine zbog povrede članka leve noge. Ukoliko bude primoran da propusti određeno vreme, više minuta bi trebalo da dobiju i Pi Džej Taker i Norman Pauel, s tim što će Taker najverovatnije biti taj koji će počinjati utakmice. Da li je Uđiri imao na umu i Kerolovu fragilnost kada je trejdovao za Takera? Ništa me ne bi iznenadilo.

Marko Radivojević

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *