Dec 10, 2016; Memphis, TN, USA; Golden State Warriors guard Stephen Curry (30) handles the ball against Memphis Grizzlies guard Tony Allen (9) during the second half at FedExForum. Memphis Grizzlies defeated the Golden State Warriors 110-89. Mandatory Credit: Justin Ford-USA TODAY Sports

Kako je „petorka smrti“ postala „petorka života“

Pre početka sezone mnogo se govorilo o problemima koje će imati novi tim Dabsa: jedni su isticali da neće biti dobri u odbrani, da nemaju odgovarajuću zaštitu u reketu, da će sujete biti značajnije od kolektivne igre, da će Klej Tompson morati da promeni ulogu i da će izgubiti određen broj šuteva, da Zaza Pačulija neće umeti da se snađe na mestu centra, itd. Na skoro polovini sezone svi navijači Voriorsa mogu da odahnu – ništa od prethodno navedenog nije se desilo. Naprotiv. Golden Stejt ima najbolju odbranu u ligi, prvi su po broju banana, igraju najnesebičniju košarku (očekivano su prvi po broju asistencija), Klej uzima isti broj šuteva kao i ranije, Zaza se snašao sasvim solidno. Najveću promenu uočavamo, sasvim neočekivano, kod Stefa Karija ali, izvesno je, to će se značajno promeniti u drugom delu sezone. Voriorsi su, po svim tradicionalnim merilima, ali i po naprednoj statistici, skoro savršen tim. Međutim, dva poslednja (podjednako bolna?) poraza jasno pokazuju slabe tačke i naprsline na zlatnom štitu Ratnika.

Na Božić, Dabsi su prokockali 14 poena prednosti protiv Klivlenda u poslednjoj četvrtini: Kajri i Lebron su briljirali u poslednjih desetak minuta dok su se svi iz San Franciska pitali šta se dešava sa Karijem, zašto ga Ker ne koristi češće u pick&rollu, kako je moguće da su Voriorsi, na mentalom planu, doživeli isto ono što im se desilo u sedmoj utakmici finalne serije. Posle božićne utakmice množila su se pitanja na koje su igrači i trener, poput poslušnih đaka, davali uobičajene odgovore, istina – praćene dozama samokritike. Delovalo je da je lekcija naučena.

Ipak, Ratnici su sinoć imali 19 poena prednosti na početku zadnje četvrtine (Kari je sa 36 poena u prve tri četvrtine ličio na prošlogodišnjeg sebe!) a onda su utakmicu nepotrebno doveli do produžetka u kom ih je Memfis zgazio. Memfis je zaostatak uglavnom nadoknadio dok je Kari bio na klupi, ali na terenu su bili Tompson i KD pa to se nikako ne može uzeti kao olakšavajuća okolnost. Po ubičajenoj shemi, Kari je u igru ušao na šest minuta do kraja ali to nimalo nije promenilo stvari. Scenario je imao sve prepoznatljive elemente loše igre Dabsa: nepotrebno izgubljene lopte, ishitrene šuteve, slabu odbranu, probleme u skoku, statičan napad i, razume se, Dremondovu dreku (ovaj put na Duranta). Dakle, možemo da govorimo o jednom obrascu (loše) igre u zadnjoj četvrtini i trenucima kada se lomi utakmica. „Naš napad u zadnjoj četvrtini bio je užasan. Srećan sam što smo danas izgubili jer, ako nameravamo da osojimo titulu, neke stvari moramo da promenimo“ kaže Dremond Grin.

Posmatrano okom statistike Voriorsi su osrednji tim u poslednjoj četvrtini – za to postoji jedno logično objašnjenje: za njih je u većini utakmica poslednja četvrtina deo davno rešenog meča. Međutim, u porazima protiv Hjustona, Klivlenda i Memfisa upadljiva je nespretnost, zbunjenost i neodlučnost u najbitnijim trenucima utakmice. U meču protiv Memfisa, pri vođstvu od dva poena razlike, Durant nije znao gde treba da bude niti šta treba da radi u ključnom napadu. Grin mu je vikom stavio do znanja da je trebalo da sačeka da Kari i on odigraju p&r što je on onemogućio. Konli je zatim izjednačio a poslednji napad, premda je bilo dovoljno vremena – 6 sekundi – se završio Karijevim šutem sa 11 metara! Produžetak je bio još gori jer Dabsi nisu imali rešenje za Zeka Rendolfa koji je brutalno kažnjavao Duranta pod košem (Ker ni za trenutak nije hteo da se prilagodi igri protivnika pa su ih centri Memfisa uništili). Voriorsi su poslednju četvrtinu izgubili sa 19 poena razlike, produžetak je bio nastavak istim putem – ukupno 28 poena za 17 minuta. Posebna nevolja je u tome što je 11 od spomenutih 17 minuta na parketu bila „super petorka smrti“ (kako novinari iz San Franciska blagonakono nazivaju novu „petorku smrti“ u kojoj je  Durant zamenio Harisona Barnsa).

Niska postava Golden Stejta je u prethodne dve sezone terorisala ligu ali ove sezone ona je najčešće, umesto da ih „šalje u smrt“, protivnike „vraćala u život“. Problem nije u samom principu niske postave – on je i dalje moćno oružje – već u igri u prelomnim trenucima kada se sve ekipe okreću svojim najboljim igračima i tačno znaju šta bi trebalo da igraju. Jasno je da Dabsi ne samo što nemaju uhodane akcije za takve trenutke u utakmici, oni nisu sigurni ni ko bi trebalo da ima loptu u svojim rukama. Otuda ne čudi što je Durant zbunjeno stajao na pogrešnom mestu dok je Kari čekao Grinov blok. Protiv Klivlenda sve ključne akcije išle su na KD-a, a Kari je bio sam „mamac“ koji je odvlačio pažnju protivničke odbrane. Durant je u zadnja dva minuta promašio tri slobodna bacanja, ali ne treba krivicu svaljivati samo na njega. Posle meča, Grin je govorio o kolektivnoj odgovornosti za poraz: „Klej je statirao u četvrtoj. To nije bila njegova greška. Mi smo krivi. Stiv je pogrešio. Ja sam pogrešio kao vođa. Stef, naš general na terenu, je pogrešio jer nas nije pokrenuo“.

Golden Stejt neće imati previše trenutaka tokom sezone kada će moći da ispita „srce“ i spremnost svojih igrača da igraju najbolje kada je to najvažnije. U prvom delu sezone, Dabsi su u prelomnim trenucima uvek igrali na Duranta, a napad je postajao statičan. Možda je potrebno da Durant pronađe način kako da doprinese svojoj ekipi u tim trenucima: Oklahoma je prošle godine izgubila jer Durant i Vestbruk nisu znali kako ni šta bi trebalo da igraju u najtežim trenucima dok Voriorsi ostali nisu dozvolili da se igra svede na izolaciju za najboljeg igrača. Golden Stejt nije ekipa gde je potrebno da Durant igra jedan na jedan kada se utakmica lomi.

Najzadovoljniji ovakvim ishodom meča mogao bi da bude, samo na prvvi pogled paradoksalno, Stiv Ker. Golden Stejt ne igra dobro u poslednjih nekoliko sedmica. „Super petorka smrti“ nije još uvek dobra kao obična „petorka smrti“, Andre Iguadala nije igrač kakav je bio poslednih sezona, KD se olako, često i nepotrebno upušta u izolaciju, Kari još ne igra kako svi očekujemo da će igrati. Niska postava najbolje funkcioniše kada je na terenu Šon Livnigston umesto Iguadale. Ker je jedan od najboljih trenera u ligi ali jasno je da  nešto ne štima u njegovom timu. Sve elementi potrebni za dugogodišnju dominaciju su tu. Ker još uvek nije shvatio kako da uklopi Duranta u tim, niti koja akcija se igra kada je pobeda u pitanju.

               Januar je pravo vreme za trenere  da se bave ovakvim i sličnim problemima. U suprotnom, ona naprslina na zlatnom štitu mogla bi otkrije ranu koja se još nije zacelila. Onu iz juna prošle godine.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *